Žestoka gradonosna oluja stuštila se nedavno na Kataloniju, na severu Španije, a jedna dvadesetomesečna beba stradala je od povrede glave izazvane udarcem grada.
Neki komadi grada u ovoj oluji bili su i prečnika deset centimetara, razbijajući prozore i krovove i rušeći dalekovode.
Oluja u pokrajini Đirona trajala je malo više od deset minuta, ali je povređeno desetine drugih ljudi.
Ovaj članak novinara BBC Budućnosti Dejvida Hamblinga, otkriva zašto gradonosni oblaci postaju sve češći fenomen.
- Otkud grom iz vedra neba usred paklene vrućine
- Kad vidite tornado u Srbiji - ljudi, bežite
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
Predveče 21. jula 2021. godine, komadi grada veličine loptica za golf stuštili su se iznenada sa neba u Lesterširu u centralnoj Engleskoj, razbijajući prozore i ulubljujući automobile.
Vrtovi koji su svega nekoliko trenutaka ranije bili puni ljudi koji su upijali popodnevno sunce, ostali su teško oštećeni u ledenoj kanonadi.
Iako je gradonosna oluja - izazvana snažnim uzlaznim vazdušnim strujama visoko u atmosferi - bila neobično žestoka, zapravo je bila blaga u poređenju sa onom koja je zadesila Kalgari u Kanadi u junu 2020. godine.
Komadi leda veličine teniskih loptica izazvali su štetu na najmanje 70.000 domova i vozila, uništivši useve i u oblasti i načinivši ukupnu štetu u visini od 940 miliona dolara.
Dvadesetominutna gradonosna oluja bila je jedna od najskupljih elementarnih nepogoda u ovoj zemlji.
A klimatske promene menjaju obrasce gradonosnih oluja.
U američkim saveznim državama Teksas, Kolorado i Alabama rekordi najvećih komada leda obarani su konstantno u poslednje tri godine, dostižući veličine prečnika i do 16 centimetara.
Tripoli, glavni grad Libije, bio je 2020. godine pogođen gradom prečnika od skoro 18 centimetara.
Ali zašto bi globalno zagrevanje moglo da izaziva povećanje količine leda koji pada sa neba?
I postoji li ograničenje koliko grad može da naraste?
Težina, veličina i brzina
Grad se formira dok se kapi vode nose nagore u oluji.
Uzlazne vazdušne struje dižu ih u delove atmosfere gde je vazduh dovoljno hladan da smrzne kapljice.
Vlaga iz vazduha skuplja se na spoljnoj strani tih komadića leda dok se kreću kroz vazduh čineći da grad raste u slojevima nalik crnom luku.
Koliko brzo taj grad raste zavisi od količine vlage u vazduhu.
On će nastaviti da raste sve dok uzlazna struja ne bude više dovoljno jaka da ga zadrži u visini.
Uzlazna vazdušna struja brzine 103 kilometra na čas može da napravi led veličine loptice za golf, dok 27 odsto brža može da stvori grad veličine loptice za bejzbol, prema američkoj Nacionalnoj okeanskoj i atmosferskoj upravi (mada, kao što ćemo videti za koji trenutak, veličina grada nije uvek u direktnoj vezi sa njegovom težinom).
Vlažniji vazduh i snažnije uzlazne struje proizvešće veći grad.
Često će veći komadi grada pasti bliže izvoru uzlazne struje, dok će manji komadi pasti dalje od njega, obično oduvani bočnim vetrovima.
Okidač
Destruktivne oluje koje proizvode grad veći od 25 milimetara u prečniku zahtevaju specifičan niz uslova, kaže Džulijan Brajmelou, specijalista za fizičke nauke pri Kanadskoj organizaciji za životnu sredinu i klimu, odeljenje kanadske vlade koje proučava kako klimatske promene utiču na formiranje grada.
Oni zahtevaju dovoljno vlage, snažne uzlazne struje i faktor „okidača", obično atmosferski front.
Zbog toga su ozbiljne gradonosne oluje uglavnom ograničene na konkretne regione kao što su Velike ravnice u SAD i Zlatna obala u Australiji.
Takvi regioni obično imaju hladan, suv vazduh u gornjoj atmosferi, iznad toplog, vlažnog površinskog vazduha.
Ova nestabilna situacija dovodi do snažnih uzlaznih struja i nastanka oluja.
Takve lokacije posebno su sklone tipu oluja poznatih kao superćelije, koje mogu da proizvedu veoma krupan grad zahvaljujući snažnim rotirajućim uzlaznim strujama koje nastaju.
Ali kako klimatske promene menjaju temperaturu Zemljine atmosfere, tako se menja i količina vlage u vazduhu.
Topliji vazduh može da sadrži više vodene pare, dok više temperature podrazumevaju i da više vode ispari sa Zemljine površine.
Predviđa se da to dovodi do više kiše i ekstremnijih oluja u nekim delovima sveta.
„Kako planeta nastavlja da se zagreva, oblasti sklonije gradonosnim olujama najverovatnije će se menjati", kaže Brajmelou.
„Oblast u kojoj je dovoljno vlage ograničavajući faktor mogla bi da postane vlažnija i kao posledica toga učestalost gradonosnih oluja mogla bi da bude veća", dodaje on.
Jači intenzitet
Kombinacija primećenih promena koje se već dešavaju i klimatskih modela navela je istraživače da zaključe kako će gradonosne oluje postati češće u Australiji i Evropi, ali da će doći do njihovog smanjenja u Istočnoj Aziji i Severnoj Americi.
Međutim, oni su otkrili i da će gradonosne oluje uopšteno postati intenzivnije.
I iako bi gradonosne oluje mogle biti manje česte u Severnoj Americi, velika je verovatnoća da će grad kad bude padao biti veći, prema jednoj drugoj studiji Brajmeloua i njegovih kolega, koji su se bavili time kako bi uslovi grada u Severnoj Americi mogli da se promene u zagrejanijem svetu.
Jedan od razloga za ovo je zato što će visina na kojoj grad počinje da se topi dok pada narasti, tako da će se manji komadi grada otopiti u kišu pre nego što padnu na zemlju, ali će zato veći komadi proleteti suviše brzo kroz topliju zonu da bi otapanje imalo prevelikog uticaja na njih.
„Mi smo zapravo već videli dokaze za ovo, na osnovu podataka iz jastučića za grad u Francuskoj, koji ukazuje na tu promenu u distribuciji veličine grada", kaže Brajmelou.
Jastučići za grad su blokovi mekog materijala koji se ostavljaju u olujama i deformišu kad ih pogodi grad kako bi se zabeležile veličine i brojevi komada grada u okolini.
„Uz zagrevanje primećeno je manje dana sa malim gradom, ali je bilo više dana sa većim gradom."
Gustina
To bi moglo da znači da će i godišnja šteta izazvana gradom rasti.
Ali utvrditi koje će oblasti tačno doživeti veću štetu od grada je teško, kaže Brajmelou.
Temperatura i nivo vlage u vazduhu u kom nastaje grad može da utiče na njegovu gustinu.
Na veoma hladnom vazduhu, voda se zamrzne čim dođe u dodir sa gradom, ali to može da dovede do mnogo vazduha pomešanog sa ledom.
Ako se voda zamrzava sporije, možda zato što je vazduh topliji ili je količina vlage u vazduhu visoka, što znači da se sve ne zamrzava momentalno, mehuri vazduha imaju dovoljno vremena da pobegnu.
To dovodi do čistog leda koji je obično gušći.
Mali komadi grada samo su upola gustine čistog leda, jer je u njima pomešano mnogo vazduha, pošto se obično kreću brže kroz atmosferu nagore pre nego što ponovo počnu da padaju.
Najveći komadi grada najčešće se sastoje od složene mešavine slojeva leda koji nastaju dok se kreću u stubu vazduha.
Proučavanje preseka leda može da otkrije mnogo o tome kako je on formiran dok reljefi i strukture nalik ledenicama sa spoljne strane grada takođe pružaju nagoveštaj na koji način se on rotirao dok ga je naokolo bacala oluja.
Veličina
Gustina grada utiče i na to koliko on može da naraste.
Što je teži, veća je verovatnoća da će propasti kroz uzlaznu struju.
A i pašće brže, jer što je veći grad, na manje trenja nailazi po jedinici težine.
Najteži grad ikad zabeležen pao je u distriktu Gopalgandž u Bangladešu 1986. godine, težak 1,02 kilograma.
U toj gradonosnoj oluji stradalo je 40 ljudi, a povređeno još 400, prema izveštajima iz tog vremena, ali naknadni izveštaji sugerišu da je živote izgubilo možda čak i 92 ljudi.
Ali koliko grad uopšte može da naraste?
Mogući maksimum
Meteorolog Metju Kumdžijan sa Pensilvanijskog državnog univerziteta procenjuje da je najveći mogući grad prečnika 27 centimetara - što je veće od fudbalske lopte - na osnovu podataka dobijenih iz modelovanih simulacija.
Međutim, ništa ni približno toliko veliko još nije zabeleženo i on kaže da sarađuje sa nekim kolegama na rafiniranju te njegove procene.
Iako je 27 centimetara u prečniku gornji kraj te procene, grad tih proporcija bio bi krajnje nepravilnog oblika.
Ali on kaže da su sastojci neophodni da bi se stvorio tako veliki grad - snažne uzlazne struje, mnogo superohlađene tečne vode i mnogo vremena provedenog putujući kroz hladni vazduh - danas već postoje.
„Snažne oluje, tzv. 'superćelije', koje prave najveće komade grada na svetu, već imaju mnoge od tih sastojaka, tako da najjača od tih oluja danas verovatno već može da proizvede superdžinovski komad leda."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
