Svetski šampion u šahu Gari Kasparov dlanovima drži glavu iznad table, dok sa druge strane stola sedi inženjer kompanije IBM i povlači poteze koje mu je sugerisao računar.
Nekoliko trenutaka kasnije ruski velemajstor frustrirano ustaje od stola, širi ruke i predaje odlučujuću partiju meča na 35. spratu njujorškog nebodera Ekvitabl centar, na zaprepašćenje nekoliko stotina gledalaca u prostoriji i miliona kraj malih ekrana.
„Nazovite ovo porazom čovečanstva", uzvikuje komentator američke televizije.
Tog 17. maja 1997. prvi put mašina je pobedila jednog od najboljih šahista sveta - učinio je to kompjuter Dip blu (Deep blue) američke tehnološke kompanije IBM, iako je Kasparov samo godinu dana ranije trijumfovao u prvom susretu.
- Svetozar Gligorić Gliga - šahovski velemajstor koji je rušio granice
- Da li je bilo varanja: Skandal koji drma šahovski svet
- Spaski protiv Fišera: Legendarna partija i Hladni rat
Jedna od onih koji su 1997. pratili devetodnevno nadmetanje bila je i Alisa Marić, tada 17-godišnja jugoslovenska šahistkinja, koja će kasnije postati velemajstorka.
Prvu pobedu mašine nad svetskim velemajstorom opisuje kao „veliki događaj za kojim je vladalo ogromno interesovanje" i „nešto potpuno novo u svetu šaha".
„Tada nismo očekivali da je kompjuter toliko jak, iako nije bio prvi i jedini put da kompjuteri učestvuju u mečevima i na turnirima, ali je ovo ipak bilo na najvišem mogućem nivou sa Kasparovim kao tada ubedljivo najboljim igračem sveta.
„Nije ovo bila ubedljiva pobeda kompjutera nad Kasparovim, čak je ukupno u oba meča Kasparov i bio bolji, već je to više bila neka naznaka da se stvari menjaju u šahu i da će u budućnosti računari dominirati - što se i dogodilo", priča velemajstorka i bivša ministarka u Vladi Srbije za BBC na srpskom.
„Revanš" u Njujorku koji je zauvek promenio šah
Gari Kasparov se tog maja u Njujorku nije prvi put susreo sa mašinom koju su u kompaniji IBM napravili kako bi pobedila ruskog šahistu, tada neprikosnovenog prvaka sveta.
Prethodno je, sredinom februara 1996, Kasparov u Filadelfiji savladao ovaj posebno dizajnirani kompjuter 4-2 u partijama.
Uprkos pobedi u glavnom gradu američke savezne države Pensilvanija, Kasparov će ovaj duel opisati kao „prelomni momenat" u izjavi za BBC Radio 4 2017.
„Tada sam u Filadelfiji izgubio prvu partiju meča i, iako sam dobio naredna tri, vratio se i pobedio na kraju, naznake su već bile tu.
„Dip blu nije bio samo pametan, bila je to brutalna sila i pokazalo se da je šah premali za najmoćnije mašine", priznao je šahista.
Čuveni revanš potvrdio je njegove strahove.
Dok je Kasparov relativno lako dobio prvu partiju duela, druga je donela suprotnu sliku - ruski igrač predao je pošto se našao u situaciji iz koje je verovao da neće uspeti da izvuče ni remi.
Pokušavao je da žrtvuje figure, verujući da će ih mašina izvesno uzeti, ali je Dip blu povlačio dugoročno bolje strateške poteze, što je Rusa dovelo u neprilike.
„Mislimo da je ovo najbolja šahovska partija računara u istoriji - zapravo svi to misle", reći će nekoliko godina kasnije Feng-hsiung Hsu, jedan od stručnjaka koji je radio na projektu, u dokumentarnom filmu „Kraj igre: Kasparov i mašina".
„Bili smo presrećni, jer je sav naporan rad počeo da se isplaćuje", dodao je.
Kasparov je bio zatečen, jer je računar odigrao poteze koje on nije očekivao da će videti od mašine.
„Koristio sam i ranije mašine i programe na kompjuteru, ali oni nisu igrali ni slično računaru Dip blu", kazao je šahista u istom filmu.
Gari Kasparov je imao sumnje da nije vodio bitku samo protiv računara, a na pitanje novinara da li smatra da je bilo „ljudske intervencije" kazao je ironično:
„Podseća me na čuveni Maradonin gol iz 1986, kažu da je to bila Božja ruka".
Posle partije ispostavilo se da je ruski velemajstor mogao da odigra nerešeno i zadrži prednost u ukupnom skoru.
„Drugi duel za mene nije bila samo izgubljena partija, već izgubljen meč, jer nisam mogao da se oporavim", rekao je nekoliko godina potom Kasparov.
„Bio sam uveren u trijumf i siguran da će kompjuter praviti određene greške i to se ispostavilo kao tačno u prvoj partiji.
„Ali, posle toga je prestao da ih pravi", opisao je Kasparov, prenosi Njujork tajms.
Treći duel završen je patom - nerešenim ishodom u šahu, a velemajstor je uoči četvrtog želeo da dobije na papiru kalkulacije i proces razmišljanja Dip blua, što su iz kompanije IBM odbili.
Žalio se i zbog toga što mu nije bilo dozvoljeno da komunicira sa članovima njegovog tima, dok su ljudi iz IBM-a konstantno imali interakciju sa njegovim protivnikom.
„'Tiše, ne smeš da pričaš sa svojim ljudima', govorili su mi. Ja sam ih upitao zašto, kada oni stalno pričaju sa njihovim 'čovekom' kucajući na tastaturi", prepričavao je.
Ni u četvrtoj i petoj partiji nije bilo pobednika, pa su Kasparov, predstavnik čovečanstva, i Dip blu, simbol napretka kompjuterske nauke, u odlučujući šesti duel ušli sa po dva i po poena.
Kasparov je predao već posle 19. poteza i članovi njegovog tima su kasnije tvrdili da mentalno nije bio u stanju da igra.
„Ono što se desilo u drugoj partiji je uticalo na mene i u šestoj - nisam želeo da igram, samo sam nameravao da dobijem remi", objasnio je Kasparov u dokumentarnom filmu „Kraj igre: Kasparov i mašina".
Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:
Optužbe Kasparova i kraj Dip blua
Posle konačnog poraza Kasparova u devetodnevnom nadmetanju sa mašinom, čekala ga je konferencija za medije, a atmosfera je bila je prilično napeta.
Kada se na njoj pojavio na nagovor majke, jedan od najboljih šahista svih vremena optužio je ljude iz kompanije IBM da su uključili ljudski faktor u rad kompjutera.
„Svetski šampion je izgubio i za to postoji dobar i dubok razlog.
„Kada velika korporacija sa neograničenim resursima želi da pobedi Garija Kasparova, ona ima mnogo načina da se dođe do rezultata", rekao je on posle meča.
Iako su odneli revolucionarnu pobedu i njihov dugogodišnji rad doneo je rezultat, članovi IBM-ovog tima našli su se u neprijatnoj situaciji.
Džoel Bendžamin, američki šahovski velemajstor i član tima, rekao je da su im zaposleni u firmi koji su vodili računa o odnosima sa javnošću rekli da „ne bi trebalo da se osmehuju" na konferenciji.
„Isisana je radost, iako smo pobedili nismo mogli da proslavimo.
„Kada smo odlazili do naših mesta, prošli smo pored Kasparovljeve majke, koja nam je sarkastično aplaudirala ispred lica, umalo me je udarila u nos govoreći: 'Dobili ste šta ste hteli, da li se ponosite?'", ispričao je on u dokumentarnom filmu.
„Ali, mi smo samo napravili mašinu i ništa više", smatrao je Bendžamin.
- Damin gambit: Seksizam u šahu je mnogo gori u stvarnom životu
- Šahovski komentator dobio otkaz zbog seksističkih izjava
- Prevara ili genijalnost: Pokerašica odnela 269.000 dolara u nesvakidašnjoj ruci
Pored razočarenja, Kasparov je pokazao i ambiciju da se osveti i želju da pokaže da rat čoveka protiv mašine nije izgubljen, makar ako se vodi na tabli sa 64 polja crne i bele boje.
„Mislim da je sada vreme da Dip blu pokaže da ovo nije izolovan slučaj.
„Lično vas uveravam da, ukoliko (kompjuter) počne da igra takmičarski šah i ako ga stavimo u poziciju fer duela, garantujem da ću ga razbiti na komade", izazvao je ruski šahista ljude iz IBM-a.
Međutim, u ovoj američkoj firmi nisu mu uslišili želju i taj računar više nije korišćen za iste namene.
Danas se čuva u muzeju Smitsonijan u američkoj prestonici Vašington, navodi se na sajtu kompanije.
Kako je nastao Dip blu?
Feng-Hsiung Hsu, tada student Univerziteta Karnegi Melon, sredinom 1980-ih godina počeo je da radi na stvaranju mašine za igranje šaha, koju je nazvao ČipTest.
Njegov kolega sa fakulteta Marej Kembel mu se pridružio, a od 1989. obojica su počela da rade kao istraživači u američkoj tehloškoj kompaniji IBM, navodi se na sajtu te firme.
Tamo su im se pridružili preostali članovi tima Džo Hoani, Džeri Brodi i Si Džej Tan, kao i šahista Džoel Bendžamin.
Oni će osmisliti računar Dip tot (Deep Thought), od kojeg će kasnije nastati Dip blu - računar koji će se u februaru 1996. suprotstaviti Gariju Kasparovu, ali je ruski velemajstor tada trijumfovao sa 4-2.
Između prvog i drugog okršaja sa Kasparovim, IBM-ov tim radio je „vrlo naporno" kako bi otklonio nedostatke iskazane 1996. i bili su „prilično samouvereni da će se pokazati bolje", rekao je Marej Kembel za BBC 2017.
Tada veoma moćan računar stvoren je da „rešava složenu, stratešku šahovsku igru" i bio je u stanju da analizira 200 miliona šahovskih pozicija u sekundi, dodaje se.
Ono što je ovu mašinu razlikovalo od drugih koje su prethodno koristili šahisti bila je mogućnost računara da odigra dobar potez „u poziciji gde nema konkretnog napada ili osvajanja figura", kaže Alisa Marić.
„Do tada kompjuter nije umeo da razmišlja strateški i to je bio najveći izazov za programere", priča ona.
Za izradu Dip blu računara korišćeni su VLSI (Very large scale integration) čipovi, koje su u IBM-u napravili samo za ovu namenu, kaže Predrag Tadić, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
„Dip blu je bio u stanju da planira oko 14 poteza unapred, prolazeći kroz 30 milijardi različitih mogućnosti svaki put kada je bio na potezu.
„Imao je i na raspolaganju bazu otvaranja sa oko 4.000 poteza, i 700.000 velemajstorskih partija, kao i ručno programirane strategije za završnice sa pet ili šest figura", objašnjava stručnjak za mašinsko učenje i veštačku inteligenciju u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Upotrebljeni su i algoritmi zasnovani na planiranju i pretrazi, odnosno isprobavanju velikog broja mogućih poteza za trenutni raspored figura na šahovskoj tabli, dodaje Tadić.
„Ovi algoritmi zasnivaju se dobrim delom na 'gruboj sili', odnosno mogućnosti da obrade ogroman broj informacija za kratko vreme", objašnjava.
Kako kaže, IBM-ov tim je između mečeva 1996. i 1997. napravio prevashodno „hardverska unapređenja" ove mašine, koja su doprinela trijumfu nad Kasparovom.
„Novi sistem je bio približno dvostruko brži od onog iz 1996.
„Osim toga, za dizajn nekih komponenti sistema bilo je potrebno pronaći i regrutovati šahovske majstore i Džoel Bendžamin je značajno unapredio rad na bazi otvaranja, nakon što se pridružio timu u ulozi konsultanta", kaže profesor Tadić.
Reakcije u svetu šaha
Mnogi šahisti su kritikovali Kasparova zbog loše igre, odustajanja u poslednjoj partiji i rezigniranosti posle duela.
Patrik Volf, američki velemajstor, koji je u to vreme bio dvostruki državni prvak, smatrao je da je Kasparovljeva odluka da preda meč „bila preuranjena, ali da bi verovatno svakako izgubio".
„Mislim da je bio prestravljen mogućnošću da izgubi u poštenom nadmetanju, pa je smislio izgovor da ovo nije pravi šah.
„Pa, imam vesti za njega. Ovo jeste pravi šah. Ovo što smo danas videli je psihološka slabost za koju sam mislio da nikada neću videti kod njega", rekao je Volf posle meča.
Volfov kolega Lev Alburt, koji je takođe bio prvak Amerike u šahu, imao je drugačije mišljenje.
On je smatrao da je u tom trenutku bilo makar 100 velemajstora koji su mogli da pobede Dip blu, a Gari Kasparov je godinama unazad bio najbolji šahista sveta.
Prema Alburtovom mišljenju, zaključak se sam nametao.
„Ovo nije bila ozbiljna šahovska partija. Ovo je bila predstava.
„Ako imaju želju da pokažu da nije tako, neka dopuste meč protiv bilo koga osim Garija.
„Ako bi računar igrao protiv, na primer, velemajstora Borisa Gulka, koji nije ni u najboljih 50 na svetu, bio bih voljan da se opkladim u 10.000 dolara da će kompjuter izgubiti", rekao je tada američki velemajstor.
Kompjuteri i šahisti danas: „Ni trkači se ne trkaju sa automobilom"
Više od 25 godina kasnije. odnosi snaga u šahovskom svetu su se značajno promenili.
Iako je velemajstor Alburt smatrao da kompjuteri nemaju šanse protiv vrhunskih igrača, današnji velemajstori ni ne pokušavaju da nadmudre kompjutere.
O tome je govorio i Magnus Karlsen, norveški velemajstor, najbolji šahista sveta i jedan od najboljih igrača svih vremena.
„Lično, nikada nisam hteo da igram protiv kompjutera, smatram da je interesantnije igrati protiv ljudi.
„Naravno, kako su sada oni postali toliko jaki u igri, ne bih imao nikakve šanse", objasnio je Karlsen u intervjuu za Dojče vele.
Odnos vrhunskih šahista prema kompjuterima menjao se sa vremenom.
I u vreme duela Kasparova i IBM-ove mašine kompjuteri su se koristili kao „pomoćno sredstvo", ali šahisti „nisu prihvatali mečeve protiv mašina sa oduševljenjem", kaže Alisa Marić.
„Prvi razlog je što nisu smatrali da treba mešati kompjutere u sport i igrati protiv njih - ni trkači se ne trkaju sa automobilom.
„Drugi je bila bojazan da li će šah prestati da se igra kada jednog dana kompjuter bude bolji od čoveka", priča velemajstorka.
Međutim, sumnje među šahistima su se pokazale kao neosnovane.
„Ne samo da se nije smanjilo interesovanje za šah, već ga je povećalo i jako puno je doprinelo razvoju igre", ističe Marić.
Dok je IBM-ov projekat iz poslednje dve decenije 20. veka utabao stazu uplivu tehnologije u šahovski svet, današnje aplikacije i kompjuteri koje koriste šahisti značajno se razlikuju od Dip blua.
„Dip blu je pre bio kruna nečega što bismo mogli nazvati 'klasičnim' pristupom u veštačkoj inteligenciji, a ne vesnik danas dominantnih pristupa zasnovanih na mašinskom učenju", smatra profesor Predrag Tadić.
„Napredak na polju hardvera u poslednjih 25 godina doveo je do toga da ovi programi danas mogu da se izvršavaju na našim standardnim desktop računarima, ili čak i na mobilnim telefonima", dodaje stručnjak za mašinsko učenje.
Sa razvitkom tehnologije napredovala je igra, koja je postala „interesantnija, bogatija i lepša", tvrdi Alisa Marić.
Ova 53-godišnja šahistkinja napominje da su mašine „proširile vidike" igračima i svi dobri igrači ih koriste za vežbu i analizu.
„Kompjuter nema predrasude i ne igra na osećaj, već na račun, što je nešto što šahistima neće pasti na pamet.
„Mi sada imamo običaj da kažemo da je neki dobar potez neobičan i nestandardan zapravo kompjuterski, a ne ljudski", opisuje.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
