U ovo digitalno vreme, deci je potreban pouzdan izvor kojem mogu da se obrate sa pitanjima o ljubavi i seksu, a istraživanja pokazuju kako roditelji mogu na sve to da odgovore.
Nikada nisam imala priliku da uradim ono što je poput ritualnog obreda za britanske tinejdžere - da na času seksualnog vaspitanja otvorim foliju iz kutije sa prezervativima, da je sljuštim, a potom i da kondom navučem na bananu.
Pod sasvim drugim okolnostima, konačno sam to uradila tek kad sam napunila 27 godina.
Nisam učila kako se kondom stavlja, učila sam kako da druge učim da ga stave.
Petnaestak tek obučenih seksualnih instruktora, a među njima sam bila i ja, sedelo je ispred kompjutera, a banane sa kondomima su nam bile u rukama.
- Da li je mladima u Srbiji potrebno seksualno obrazovanje: „Neke devojke ne znaju šta je menstruacija“
- Odgovori na Vaša pitanja: Šta želite da znate o vakcini protiv humanog papiloma virusa (HPV)
- Sifilis: Povratak zaboravljene polne bolesti u Srbiju
- Marijana o seksu: Blogerka koja želi otvoren razgovor o našim telima
„Obično koristimo aromatizovane kondome", objasnio nam je predavač preko Zuma, „jer im je miris nešto prijatniji od onih uobičajenih".
Na trenutak je zastao ne bi li proučio lica učesnika predavanja i tu očigledno pronašao nekolicinu njih koji su izgledali manje zainteresovano nego što se on sam nadao.
„Veoma je važno da ne izgledate i da se ne osećate kao da vam je gadno dok to radite", rekao je.
„Ne želite da se drugi ljudi tako osećaju dok ih ohrabrujete da ih koriste", dodaje.
Mnogi roditelji mogu da osete sličnu vrstu gadljivosti dok pokušavaju da sa decom razgovaraju o fizički intimnim stvarima, iako stav prema seksualnom vaspitanju u velikoj meri može da varira u zavisnosti od zemlje ili porodice, pokazuje jedno istraživanje.
Jedno takvo istraživanje o seksualnom vaspitanju sprovedeno među roditeljima u Velikoj Britaniji, pokazalo je da oni veoma često osećaju stid i da se boje da ne poseduju veštinu ili znanje da bi mogli da razgovaraju sa decom.
Ipak, isto to istraživanje je pokazalo i to da u zemljama poput Holandije i Švedske roditelji otvoreno razgovaraju sa decom o seksu još od ranog doba, pa su verovatno i zbog toga tinejdžerske trudnoće i seksualno prenosive bolesti mnogo ređe nego u Engleskoj i Velsu.
Roditelji koji se osećaju nelagodno kada pričaju o seksu, mogli bi da se nađu u nezgodnoj situaciji.
Mnogi od njih bi voleli da njihova deca znaju da mogu da im se obrate sa pitanjima i problemima, naročito u ovo digitalno doba kada se susreću sa živopisnim sadržajima na internetu još od ranih godina. Oni obično imaju problem kada donose odluku kada i na koji način da to ostvare.
Eva Goldfarb, profesorka javnog zdravlja na državnom univerzitetu Monkler, koautorka je prikaza sistematske obrade obimne literature o seksualnom vaspitanju nastale u poslednjih 30 godina.
Iako se taj prikaz usredsređuje na škole, Goldfrab kaže da njeno istraživanje obuhvata i važne lekcije za roditelje.
Jedan od bazičnih uvida je da seksualno vaspitanje ima pozitivan, dugotrajni efekat u pomaganju mladim ljudima da izgrade zdravu vezu.
Njen savet roditeljima je da ne preskaču i da ne odlažu te važne razgovore.
„Počnite i ranije nego što ste pomislili", kaže ona.
„Čak i sa veoma malom decom možete da razgovarate o imenima pojedinih delova tela i njihovim funkcijama, kao i o integritetu i kontroli tela".
Tu se ubraja i razgovor o stvarima za koje roditelji čak i na znaju da imaju veze sa seksom, nego da više imaju upliv u same ljubavne veze u širem smislu:
„Niko ne dobija ono što želi svaki put, zato je važno da sa svima postupamo ljubazno i sa poštovanjem".
Činjenica je da se roditelji trude da pronađu najjednostavniji način da pričaju sa decom o seksu kada za takve razgovore dođe vreme u ranom periodu.
Odgovarajući na dečja pitanja otvoreno i iskreno, uspostavljamo pozitivan obrazac koji će kasnije omogućiti jednostavniji razgovor o mnogo kompleksnijim stvarima.
Ovakav korak-po-korak pristup može da izazove pozitivan efekat kod dece u smislu razumevanja sopstvenog porekla i identiteta.
Tako je, na primer, jedno istraživanje pokazalo da se deca koja su začeta uz pomoć donacije sperme i kojima su roditelji od početka to objašnjavali uz pomoć knjiga i priča, osećaju mnogo pozitivnije po pitanju njihovog porekla nego deca koja su za to saznala u kasnijim godinama.
Za roditelje koji žele da povedu raspravu o temi seksa, ali ne znaju kako to da urade, istraživanje je otkrilo nekoliko načina uz čiju pomoć mogu da započnu razgovor.
- Kako da učimo decu da kažu „da", ali i „ne"
- Seksualni mit star vekovima
- Seksualni terapeuti: Kako popraviti loš seks
- Seksualni mit star vekovima
Kako je izgledalo vaše seksualno vaspitanje?
U poslednjih nekoliko godina intervjuisala sam na desetine seksualnih edukatora za potrebe moje knjige Losing It, u kojoj razotkrivam seksualne mitove i dezinformacije.
Prilično su jednoglasni po pitanju Prve lekcije na treningu za seksulano vaspitanje, pre svega otkrijte sopstveni nivo seksualnog obrazovanja pre nego što uopšte pokušate da ga prenesete na nekog drugog.
Brojne studije i ankete sugerišu da odrasle osobe često i ne znaju mnogo o seksu i telu kao što bi možda voleli da znaju, a u određenom broju slučajeva imaju čak i potpuno pogrešne ideje koje su zasnovane na mitovima i pretpostavkama.
Tako, na primer, mnogi ljudi širom sveta pogrešno veruju da se na osnovu stanja ženinog himena može dokazati da li je ona nevina - reč je o ideji koja nije zasnovana na naučnim istraživanjima.
Bazično znanje roditelja u velikoj meri varira.
Neki će se možda poistovetiti sa roditeljima koji su bili predmet istraživanja u Namibiji koji smatraju da je njihovo znanje o ljudskoj seksualnosti ili o njihovoj sposobnosti da ga objasne - nedovoljno.
Ali je zato jedno istraživanje obavljeno u Kini među 2000 roditelja male dece otkrilo da su roditelji imali solidno znanje o seksu i seksualnom vaspitanju, ali je zato njihovo poznavanje razvoja dece bilo skromnije, što im je otežavalo da postanu efikasni seksualni edukatori.
Neki od namibijskih ispitanika su čak izbegavali ovu temu jer je seks za njih predstavljao tabu, ili su mislili da će puki razgovor o njemu samo ohrabriti mlade ljude da se upuste u seksualne odnose.
Ta ideja da će razgovor sa detetom o seksu da ih ohrabri da razmišljaju o stvarima koje nisu u skladu sa njihovim godinama ili da će ih potaći da sami steknu seksualna iskustva, opšte je mesto svuda na svetu, pa i u Americi.
Čini se da je povezano sa verovanjem da je učenje dece da je apstinencija od seksa pre braka najbolji način da se mladi ljudi zaštite i da će to biti od koristi za njihovo zdravlje.
U svakom slučaju, istraživanja pokazuju suprotno.
Uputstvo mladima da se jednostavno uzdržavaju od seksa definitivno ne funkcioniše.
Američka pedijatrijska akademija smatra da edukativni programi koji pozivaju na uzdržavanje 'nisu efikasni', a takav zaključak se bazira na analizi dokaza.
Izveštaj takođe pokazuje da temeljno seksualno vaspitanje pomaže u prevenciji i smanjivanju rizika od tinejdžerskih trudnoća i seksualno prenosivih bolesti, što je u skladu sa holandskim i švedskim istraživanjima.
Činjenica je da kada roditelji, a naročito majke, razgovaraju sa njihovom tinejdžerskom decom, oni će u velikom broju slučajeva odložiti svoje prvo seksualno iskustvo, a da će, kada za to dođe vreme, biti mnogo pažljiviji, što se naročito odnosi na devojčice.
Studija koja se bavila britanskim porodicama govori da je važno da i očevi budu deo razgovora, pre svega jer dečaci misle da je seksualno vaspitanje skrojeno prema potrebama devojčica.
Ukratko, učenje mladih ljudi o tome šta zaista znači biti spreman za prvo seksualno iskustvo i na šta obratiti pažnju tokom njega, daleko će im više pomoći da se zaštite nego u slučaju da im se ne kaže ništa.
Ono što bi moglo da pomogne je preoblikovanje onoga što roditelji zaista misle o seksualnom obrazovanju.
Istraživači u Finskoj su sproveli eksperiment u kojem su termin seksualnog vaspitanja zamenili terminom „Kehotunnekasvatus" - „telo emocija vaspitanje" - i procenili šta profesionalci edukatori osećaju po pitanju tog termina.
Većina je preferirala novu frazu jer je „neutralnija i umanjuje značaj seksa".
Istraživači su primetili da je „problem koji ometa promociju seksualnog vaspitanja u detinjstvu nedostatak termina koji nema konotacije sa svetom odraslih" i da korišćenje reči koje su primerenije deci može da nam omogući da slobodnije razgovaramo.
„Korišćenje različitih reči za dečiju seksualnost nije potisnuto, dvosmisleno ili eufemistično izražavanje, već je pomoć odraslim ljudima da i sami uvide razlike i da prebrode njihovo odbijanje, nerazumevanje i sve njihove primedbe", napisali su autori ovog istraživanja.
Ovakve promene ipak podrazumevaju i određene rizike.
Studija u Indiji otkrila je da promena imena lokalnog programa u „vaspitanje o načinu života" može da bude i kontraproduktivna i da prikriva pravu agendu seksualnog vaspitanja.
Preimenovanje ili prikrivanje rečnika koji se tiče seksualnih termina i seksualnog razvoja tokom razgovora sa mladim ljudima može i da nenamerno označi originalne reči kao sramotne, umesto da ih predstavi kao normalan deo iskrenog razgovora.
Korak po korak
Roditeljima koji nisu sigurni kada bi trebalo da otpočnu ovakve razgovore, mogao bi da pomogne materijal koji smo pripremili za škole.
U jednoj studiji koja je u Velikoj Britaniji sprovedena 2016. godine, roditeljima koji su imali priliku da se upoznaju sa knjigama namenjenim njihovoj deci na časovima seksualnog vaspitanja, bilo je lakše jer su bolje razumeli temu - a imali su i više samopouzdanja kada je trebalo da razgovaraju sa decom o seksu.
Eva Goldfrab kaže da bi roditeljima koristili i večernji sastanci sa učiteljima seksualnog vaspitanja njihove dece koji bi im pružili dodatne informacije o tome šta će njihova deca učiti na početku školske godine.
Međunarodne smernice za seksualno vaspitanje, kao što je Uneskov obimni vodič zasnovan na dokazanim tezama, takođe bi mogle da budu dobar početni korak za roditelje kojima su potrebni saveti po pitanju doba deteta u kojem bi trebalo otpočeti razgovore.
Ovaj Uneskov vodič koristi bazične, jasne ideje koje se bave telom i zdravim odnosima postepeno, korak po korak, što je efektnije od jednog obimnog razgovora o ovoj temi.
Tako je, na primer, za decu uzrasta 5-8 godina, „ključna ideja da svako ima pravo da sam odluči ko, gde i kako može da dodiruje njihovo telo".
U slučaju tinejdžera, razgovor može da obuhvati diskusije koja se tiču emocionalnog zdravlja, kao što je preuzimanje odgovornosti za sebe i za druge, ili načina kako da se odbrane od pritiska vršnjaka, ali i kao vodič za pribavljanje specifičnih informacija o kondomima i drugim kontraceptivnim sredstvima.
Jedan od faktora za koji je primećeno da je izuzetno moćan u seksualnom vaspitanju, ali i da se relativno malo koristi je - užitak.
Novo, sistematsko istraživanje zdravstvenih intervencija koje podrazumevaju uživanje otkrilo je da objašnjavanje ovog osećaja u kontekstu seksa može da ohrabri tinejdžere na bezbednije ponašanje.
Programi koji su ljude učili o ostvarivanju seksualnog užitka su u većoj meri promovisali korišćenje kondoma od onih koji su bili fokusirani na opasnosti koje dolaze od nebezbednog seksa.
„Isplati se razgovarati o pozitivnim stvarima koje donosi zaštita, kao što je recimo korišćenje kondoma koje pruža zabavu i bližu vezu sa partnerom", kaže Mirela Zaneva, jedna od autorki istraživanja i doctorand na eksperimentalnoj psihologiji na Univerzitetu u Oksfordu.
Zaneva je otkrila da se o uživanju ne govori mnogo ili čak uopšte na časovima seksualnog vaspitanja.
To znači da ukoliko vaše dete ne sazna od vas nešto o uživanju tokom seksa, velike su šanse da o tome neće saznati ništa ni u školi.
„Vrlo je izvesno da mnogi mladi ljudi propuštaju pozitivne, ohrabrujuće razgovore o seksu u sadašnjim nastavnim planovima u seksualnom vaspitanju", kaže ona.
Ona primećuje i da projekat Uživanje, koji se tiče javnog zdravlja i koji je deo istraživanja, pruža veliki broj praktičnih saveta o tome kako bi trebalo uvesti razgovor o uživanju u diskusije o seksu sa mladim ljudima.
„Za sada dokazi govore da razgovor o užitku može da pomogne mladim ljudima da se opredele za bezbedan seks, da više saznaju i da imaju pozitivniji stav o samom seksu, kao i da imaju više sampouzdanja i da budu učinkovitiji.
Pronalaženje pouzdanih izvora
Roditelji su uobičajeno primarni izvor u seksualnoj edukaciji male dece, ali adolescenti traže više različitih izvora, kao što su njihovi vršnjaci, nastavnici i popularna kultura.
A ni roditelji nisu jedini koji bi mogli da budu malo gadljivi.
Jedno istraživanje sprovedeno u Irskoj je otkrilo da su, iako su u prošlosti roditeljsko neznanje i sramota predstavljali glavnu prepreku za otvorene diskusije o seksu, danas mladi ljudi ti koji sprečavaju ovakve razgovore uz objašnjenje da već znaju sve činjenice i da ih uglavnom iritira i uznemiruje takav razgovor i da neretko ne žele ni da mu prisustvuju.
To ipak ne znači da bi roditelji trebalo da izbegavaju ovu temu, ali nam pokazuje koliko je važno da ćaskanje o svemu tome uobličimo na način koji ni kod koga neće proizvesti nelagodu.
„Neka vaša deca znaju unapred da želite da razgovarate o nečemu što je delikatno i potencijalno posramljujuće ili komplikovano za razgovor.
„Tako se neće osećati isprepadano i biće pripremljeniji za razgovor sa vama", kaže Goldfarb.
Prevazilaženje te gadljivosti može da predstavlja i oslobađajuće iskustvo.
Nakon svega, seks i zdravi odnosi - ili kako ih finski istraživači nazivaju „telesne emocije" - važni su u svakoj fazi punoletstva.
Mladi ljudi su tek na početku svog putovanja i imaju šansu da definišu osnovne vrednosti, navike i prioritete koji bi mogli da im budu od koristi tokom celog života i ne samo u intimnim situacijama, već i kao deo bezbednog i promišljenog bivstvovanja.
Biti deo takvog putovanja afirmiše sam život i nije nimalo neprijatno.
Pogledajte video o edukatorki u oblasti seksualnog zdravlja
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
