Porodica sedi na ulici pored vatre u oštroj zimskoj noći u Gazijantepu, čekajući čudo.
Ali čuda nema.
Ovde su već devet dana i noći, ali njihovi najmiliji nisu pronađeni.
Ova lična tuga se odigrava u ruševinama jedne od najprestižnijih ulica koje se u tom gradu mogu kupiti novcem.
„Ovo je jedno od najluksuznijih stambenih zona u Gazijantepu", kaže muzičar Junus Emre, čiji se rođak i njegova četvoročlana porodica vode kao nestali.
„Ovde žive najbogatiji, stanovi se prodaju za milione", dodaje.
- Zašto su zgrade u Turskoj padale kao kule od karata
- Hapšenja u Turskoj zbog rušenja zgrada u zemljotresu, u humanitarnom konvoju i droga
- Zemljotres je promenio lice gradova u Turskoj i Siriji
Ali cena stanova u ovom gradu nije značila ništa kada je zemljotres pogodio jugoistok Turske i sever Sirije 6. februara i u kojem je stradalo oko 45.000 ljudi.
„Ljut sam. Želim da neko odgovara, ali ne znam ko", kaže 28-godišnjak.
On smatra da ima mnogo odgovornih za ne samo nacionalnu tragedija, već, sa urušavanjem tolikih zgrada, državni skandal.
„Sve počinje od izvođača radova", objašnjava on.
„Oni koriste nekvalitetni građevinski materijal. Sledi organ za izdavanje upotrebne. Na rukama im je krv ljudi koji su ovde umrli.
„Nije u redu da budemo žrtveni jarac za izvođača radova.
„Oni koji su odobrili ovu zgradu su odgovorni zajedno sa vladom i državom. Nije trebalo da potpisuju ovaj projekat uopšte", kaže on.
Apartmanski kompleks Ajše Mehmet Polat je star 24 godine.
Četiri od njegovih šest blokova su se srušili.
Mnogo pre smrtonosnog zemljotresa, stanovnici su izrazili zabrinutost u vezi sa bezbednošću objekata.
Došli smo na ovu lokaciju jer smo čuli da je uhapšen čovek za koga se kaže da je izvođač radova.
Kasnije će nam preko svog advokata reći da nije uradio ništa loše i da ne snosi nikakvu odgovornost.
Tri dana smo gledali i analizirali šta se ovde dogodilo 6. februara.
Dok se sledećeg jutra vraćamo u kompleks, hitne službe otkrivaju nam šokantan podatak - poznato je da je 136 ljudi ovde umrlo dok su spavali.
Na susednoj benzinskoj pumpi pitamo da li imaju snimak bezbednosnih kamera kada je zemljotres pogodio.
Dobijamo snimke sa četiri odvojene kamere na kojima se vidi užas.
Prvo, treperenje svetala, zatim nekoliko sekundi kasnije, vide se ljudi koji beže da spasu živote pre nego što, konačno, gusti oblak dima i prašine obavija sve što mu se nađe na putu.
Susedne stambene zgrade su se srušile za nekoliko sekundi.
Dok napuštamo benzinsku pumpu, opažamo gomilu nečijih privatnih stvari na ulazu srušene zgrade.
To je duboko uznemirujući muzej života koji su iznenada ugašeni - sveske za domaće zadatke, lutke, posude za kuvanje i porodične fotografije.
Po gomili traži i neutešno jeca 65-godišnja Emel Filik.
„Sve je nestalo", kaže nam ona.
Ona objašnjava da je njen rođak spavao u jednom od četiri uništena bloka i da niko nije preuzeo odgovornost za održavanje bezbednosti zgrade.
„Kada počnete da živite u stanu, to je to, ništa se dalje ne dešava. Nema inspekcije. Ne funkcionišu ni osiguranje od zemljotresa i osiguranje imovine.
„Opština ne sprovodi provere. Ne postoji nadzor", kaže ona.
Bilo je zabrinutosti oko ovih stanova, kaže ona, dodajući da je šefica udruženja stanara - žena poznata kao Selma - tražila od komšija da dođu na sastanak kako bi im iznela probleme.
„Pre šest meseci Selma nam je pričala o problemima zgrade.
„Rekla je: 'Dragi stanari, naše zgrade bi mogle da se sruše od najmanjeg zemljotresa. Hajde da ojačamo stubove. Ako nemate novca, opština bi mogla da nam pomogne za jeftinije rešenje.'
„Održala je nekoliko sastanaka, ali ništa se nije dogodilo."
Pronalazimo telefonski broj Selme i ona potvrđuje da je održavala sastanke kako bi izrazila strahove.
Ali da li stanovnici zaista moraju da plate da bi bili bezbedni u sopstvenim domovima?
Ovo je bilo pitanje građevinske strukture, a ne farbanja fasade.
Šef organizacije koja predstavlja arhitekte u Turskoj, Ejup Muhču, kaže nam da je krajnja odgovornost za obezbeđivanje zgrada na turskoj vladi.
„Prioritet centralne vlade nije bio da gradove učini bezbednim, već da sprovede neke projekte koji su isključivo planirani za maksimiziranje profita.
„Iz tog razloga, 65 odsto trenutnog fonda zgrada u Turskoj je rizično. I nikakve mere nisu sprovedene u vezi sa ovim rizičnim strukturama".
Pogledajte video:
Pošto su nam dva stanara rekla da je bilo potencijalnih problema u blokovima - počinjemo da pokušavamo da saznamo da li su odgovorni za zgradu znali za to i da li su nešto uradili.
Kada smo prošle noći prvi put obišli naselje, jedan dečak nam je nakratko prišao i rekao da je njegov tata golim rukama izvukao sedam ljudi iz ruševina.
Zvučalo je neverovatno, s obzirom na razmere razaranja koje smo mogli da vidimo, ali nismo odbacili ovu dečakovu tvrdnju.
I sasvim sigurno, kada čujemo kako drugi govore o hrabrosti čoveka po imenu Bahatin Ašan, odlučujemo da ga pronađemo.
„Video sam zgradu kako se ljulja i ruši. Došao sam ovamo trčeći, bio je mrak, padala je kiša, bio je sneg i prvi sam reagovao", kaže nam.
Bahatin Ašan je radio kao čuvar u stambenom kompleksu.
Pokazuje nam mučni video koji je snimio u zadimljenim ruševinama, u kojem poziva one koji su zarobljeni.
Neki ljudi odgovaraju.
„Sam sam spasio sedmoro ljudi. Bilo je to kao apokalipsa. Čak i sada dok vam ovo pričam, još se tresem", kaže on.
Ali šta je sa ovim navodnim zabrinutostima za bezbednost zgrada, pitam?
Da li je video to?
„Na parkingu sam se sopstvenim očima uverio u nedostatke. Kada bih dodirnuo betonske stubove, u rukama bi mi ostala prašina, kao da uopšte nije beton, a gvožđe na stubovima je bilo zarđalo".
Kada sam ga upitao da li je to nekada nekome prijavio, odgovorio je da je to bilo očigledno i nadležnima, kao i stanovnicima.
„Rekao sam prijatelju da ako mi daju stan ovde neću ga uzeti jer stubovi nisu solidni i čvrsti i da će se zgrada u zemljotresu srušiti."
Ali čovek optužen da je izvođač radova, Mehmet Akaj, kaže da je zgrada bila u skladu sa propisima u vreme kada je izgrađena.
Kaže i da su posle izgradnje izvedeni naknadni kanalizacioni i vodovodni radovi - i da su tim, ili nekim drugim radovima, možda oštećeni noseći stubovi.
Koliko je drugih radnika obezbeđenja i čuvara širom Turske izrazilo slične zabrinutosti u zemlji koja je pozicionirana na raskrsnici pomeranja tektonskih ploča?
Slika ovog naselja u Gazijantepu ni je ni zavera ni zataškavanje, već ili ravnodušnost ili nemar.
Svi su znali da postoji problem, ali niko ništa nije preduzeo.
Za opozicionog poslanika Garo Pejlana, iz stranke HDP, koga srećemo dok posećuje ovu lokaciju, to je očigledan kriminalni nemar u ogromnim razmerama u turskom građevinarstvu i nadzoru.
„Ovo je zločin. Ovo je greh.
Pejlan optužuje vladu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da nije uspela da osigura bezbednost novih zgrada, kao ni da ojača starije.
„Naučnici su upozoravali da ovakva katastrofa dolazi, ali vlada skoro ništa nije uradila.
„Upozorili smo gradove da pripreme spasilačke ekipe, ali oni ništa nisu uradili i sada mi živimo ovu katastrofu.
„Kažu da je to sudbina. Ne, nije. U civilizovanim zemljama se ovakve katastrofe dešavaju, ali manje ljudi gine. Ali ovde imamo desetine hiljada ljudi pod ruševinama", kaže on.
- Zašto su zemljotresi u Turskoj bili tako razorni i smrtonosni
- Može li tehnologija da predvidi zemljotrese
Mehmet Akaj, čovek za koga vlasti kažu da je bio izvođač radova za kompleks Ajše Mehmet Polat, uhapšen je u subotu, 11. februara - pet dana posle zemljotresa.
Zaustavljen je na aerodromu u Istanbulu u pokušaju da napusti zemlju.
Državni tužioci kažu da je on bio izvođač radova, ali odgovarajući na pitanja koja su mu postavljena preko advokata, Akaj tvrdi da je on bio koordinator izgradnje, ali ne i izvođač.
On odbacuje i optužbe da su korišćeni jeftini građevinski materijali.
U Gazijantepu tražimo odgovor od lokalne vlasti, opštine Šehitkamil.
Portparol Ahmet Ajdin Sert kaže da nisu primljene pritužbe na zgrade, te da stoga nisu vršene inspekcije.
„Prošli smo kroz evidenciju i nismo našli nikakve nepravilnosti", kaže.
Predsednik Erdogan je priznao da je hitna reakcija na katastrofu bila spora u nekim mestima, ali je pozvao naciju da ne sluša one koji optužuju jer žele, kako tvrdi, da politizuju tragediju.
Njegova vlada poriče nemar i tvrdi da je više od 98 odsto zgrada koje su se srušile bile starije - poput kompleksa Ajše Mehmet Polat - i izgrađene pre nego što je njegova stranka došla na vlast.
Mnogo je onih koji bi rekli da svaka država ima moralnu - ako ne i zakonsku - dužnost da zaštiti sopstvene građane, bez obzira na starost njihove nekretnine.
A kada Turci na leto izađu na izbore, sami će odlučiti ko može da im obezbedi da njihove porodice budu sigurne u njihovim domovima.
Dodatno izveštavanje: Naomi Šerbel Bol, Dodžu Eroglu, Dilaj Jalčin i Džejk Horton
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
