Kako je prijatelj Ramzana Kadirova imao koristi od rata u Ukrajini: Od Starbaksa do željezare

Tokom opsade Marijupolja na početku rata, železara je bila delimično uništena

15767 pregleda 7 komentar(a)
Foto: VLADIMIR GERDO/TASS
Foto: VLADIMIR GERDO/TASS

Ljudi blisku čečenskom lideru Ramzanu Kadirovu borili su se u Ukrajini a sada su počeli da dobijaju imovinu iz osvojenih ukrajinskih gradova.

Krajem januara, čečenski biznismen Valid Korčagin postao je suvlasnik kompanije MM Iljiča, registrovane u samozvanoj Donjeckoj Narodnoj Republici.

Ova kompanija bi mogla da počne rekonstrukciju metalurškog kombinata u Marijupolju uništenog u ruskoj invaziji.

BBC je otkrio da je Korčagin povezan sa porodicom senatora Sulejmana Geremejeva, bliskog Kadirovljevog saradnika.

Tokom rata, mladi čečenski biznismen stekao je i deonice u ruskom ogranku maloprodajnog snabdevača građevinskom opremom i lokalima odlazećeg lanca kafeterija Starbaks.

Devetnaestog avgusta se iznad marijupoljskog metalurškog kombinata podigao stub dima.

Ukrajinske vlasti saopštile su da su okupacione snage počele da rastavljaju opremu oštećene železare; ruski informativni sajtovi isticali su kako je i dalje u toku čišćenje mina i ruševina na toj lokaciji.

Metalurški kombinat Iljič jedna je od najvećih kompanija u Ukrajini, u vlasništvu ukrajinskog preduzetnika Rinata Ahmetova i njegove kompanije Metinvest.

Na lokaciji u Marijupolju radilo je 35.000 ljudi.

Tokom opsade Marijupolja na početku rata, železara je bila delimično uništena.

Ruske snage su zauzele Marijupolj u trećem mesecu invazije.

Razoreni grad stavljen je pod kontrolu čečenskih trupa, od kojih su neke bliske Ramzanu Kadirovu.

„Naši vojnici hrabro izvršavaju svoje dužnosti", napisao je Kadirov na svom kanalu na Telegramu.

„Jedan od njih je moj dragi BRAT, Ruslan „Dobri" Geremejev, koji igra aktivnu ulogu u oslobađanju Marijupolja."

Okupacione vlasti samozvane Donjecke Narodne Republike želele su da počnu sa rekonstrukcijom kombinata u Marijupolju još prošle godine.

„Planiramo da renoviramo kombinat Iljič. Taj plan postoji. Štaviše, mislim da će investitor to sam objasniti u skorijoj budućnosti, čim se donesu sva relevantna rešenja", izjavio je „premijer" takozvane DPR u oktobru.

Rusko Ministarstvo građevine čak je saopštilo vlastite procene: fabrika Azovstal i kombinat Iljič otvoriće više od 9.000 novih radnih mesta.

Ali za sada je to sve samo na papiru - postoji samo kompanija koja nosi isto ime kao i metalurški kombinat.

MMK Iljiča je registrovana u avgustu prošle godine, kod donjeckog „Ministarstva za dohotke i naknade".

Čini se da je prijavljena na adresu u gradu Makejevki, delu okupirane Donjecke Narodne Republike od 2014. godine.

Direktor MMK Iljiča je Jurij Muraj, ukrajinski preduzetnik i stanovnik Makejevke.

Posle izbijanja rata 2014. godine, nekoliko pravnih lica povezanih sa Murajem registrovano je u Donjecskoj Narodnoj Republici.

Na njegovoj stranici na VK (VKontatke - ruska verzija Fejsbuka), Muraj postavlja objave koje podržavaju rat, deleći sadržaj sa stranice Ramzana Kadirova i iz onlajn grupa „Oružane snage Novorusije" i „Veliki Rus! Rusi se ne predaju!"

Muraj je odbio da detaljno govori sa BBC-jem o MMK Iljiči, ali je potvrdio da je kompanija zaista povezana sa marijupoljskom železarom.

„Posao se vodi iz Makejevke, a fabrika je u Marijupolju", rekao je on.

Potom je dodao: „Zašto nas ne posetite u Marijupolju i sve ćemo vam objasniti."

Ipak, i dalje je nejasno odakle će poteći novac za rekonstrukciju zauzete fabrike: iz džepova Mureja i njegovog partnera ili iz ruskog državnog budžeta.

Štaviše, niko ne zna izvore finansiranja niti plan renoviranja, potvrđuje Ilja Šumanov, šef Transparensi internešenela za Rusiju.

On pretpostavlja da će, budući da će proizvodnja železa biti potrebna za druga gradilišta i obnovu javne infrastrukture, to značiti da će biti izdvojena državna sredstva.

Jurij Muraj nije želeo da odgovora na pitanja u vezi sa svojim novim poslovnim partnerom.

Krajem januara, Valid Korčagin - biznismen iz rodnog sela Kadirovljevih saradnika - postao je suvlasnik MMK Iljiče, dobivši 50 odsto udela u kompaniji.

Šta znamo o Validu Korčaginu

Potražili smo sve javno dostupne podatke o Validu Korčaginu i verujemo da je ovaj dvadesetpetogodišnji preduzetnik rođen u selu Prišib u Astrahanskoj oblasti.

Selo se nalazi na istoku ove oblasti, nedaleko od Kalmikije.

Ovde je 2013. došlo do spora - stanovnik Prišiba je izgradio džamiju u vlastitom dvorištu, na šok njegovih komšija.

Čak se i guverner Astrahana umešao da se usprotivi građevini.

Slučaj je završio pred sudijom, a zemljoposednik je navodno uspeo da ubedi sud da gradi ambar a ne džamiju.

Kao posledica toga, džamija je ostavljena na miru i čak je uvedena u katastar, rekao je za BBC zvaničnik iz seoske uprave Prišiba.

BBC je takođe saznao da je registrovana adresa izvesnog Valida Vahitoviča Korčagina u istoj ulici kao i džamija.

Ista ulica je i dom Vahita Saduleviča Geremejeva - najverovatnije njegovog oca.

Danas je Vahit Geremejev poznati zvaničnik u Čečeniji.

Vahit Geremejev je već 2016. u Čečeniji bio vršilac dužnosti šefa regiona Nožaj-Jugtrovski.

Opis njegovog radnog mesta je podrazumevao držanje vanrednih sednica o „flagrantnim slučajevima kada su određeni direktori pokazali nemar prema državnim simbolima i portretima vrhovnih zvaničnika".

Geremejev je sada zamenik šefa čečenskog Ministarstva za građevinu.

Vahit Sadulevič Geremejev je brat Sulejmana Geremejeva, senatora u Savetu federacije (gornjeg doma ruskog parlamenta).

Sulejman se našao na međunarodnom spisku sankcija zbog njegovog rada kao senatora na početku rata u Ukrajini.

Zvaničnik iz seoske uprave Prišiba potvrdio je da je Geremejev napustio selo pre incidenta sa džamijom: „Svi su oni otišli, svi su u Čečeniji."

On nije čuo za Valida Korčagina, ali je rekao da su Geremejevi prijatelji sa Korčaginima iz susednog sela Fedorovka, u Astrahanskoj oblasti.

BBC je pronašao kontakte Valida Korčagina.

Prema aplikaciji Getkontakt, koja pokazuje imena pod kojim je telefonski broj korisnika sačuvan kod njegovih prijatelja, Korčagin je poznat pod raznim imenima: „Valid Geremejev", „Valid Geremejev (Korčagin)", „Valid Vahitovič Korčagin", „Valid Gerejemev, Vahitov sin".

Ubrzo pošto je dopisnik BBC-ja pretražio ovu informaciju na Getkontaktu, svi tagovi sa prezimenom Geremejev bili su uklonjeni.

BBC i dalje ima originalne skrinšotove.

Do 2021. godine, Korčaginov profil na Vonktakteu koristio je prezime „Geremejev", koje i dalje može da se vidi u arhivskoj verziji njegove stranice.

Ali u aprilu 2021, on je u dokumentima počeo da koristi ime Korčagin.

Potom je protiv njega podneta prijava na sudu u Čečeniji, od biznismena Usmana Mačijeva, koji je želeo da mu se vrati dug.

Mačijev je odustao od te tužbe u leto 2022, a sud je odbacio slučaj.

Geremejevi su u srodstvu sa čečenskim predstavnikom u Državnoj dumi Adamom Delimhanovim, za koga se veruje da je najbliži saradnik Ramzana Kadirova

Krajem aprila, Putin je odlikovao Delimhanova ordenom Heroja Rusije, „za hrabrost i heroizam iskazane tokom specijalne vojne operacije".

Delimhanov je učestvovao u opsadi Marijupolja.

Dvadeset prvog aprila 2022. godine, stojeći ispred administrativne zgrade Azovstala koja se nalazila u plamenu, on je objavio da „specijalna operacija da se uništi i očisti Marijupolj od ukrajinskih snaga može da se smatra završenom".

Ilja Šumanov iz Transparensi internešenela rekao je da je porodica Geremejev dobila svoje deonice u MMK kao nagradu za ratovanje u Ukrajini.

„Borili su se, dokazali svoju lojalnost i sada polažu pravo na imovinu na osvojenoj teritoriji."

Druga veza između Korčagina i Geremejeva - njegova kompanija „Energo-servis" registrovana u selu Džalka.

Čak i u adresi stoji Geremejevljeva ulica, koja se nalazi pored Delimhanovljeve i Kadirovljeve ulice.

Rodbina Geremejevih živi u Džalki, a 2015. je postavljeno obezbeđenje na ulazu u selo, pošto je komandant čečenskog bataljona Sever Ruslan Geremejev bio optužen da je upleten u ubistvo političara Borisa Nemcova počinjeno iste godine.

U ono vreme je čečenski lider Ramzan Kadirov tvrdio da su Nemcova ubili „neprijatelji Rusije" i da on veruje Geremejevu.

„Hiljadu posto sam siguran da on nije kriv. Svi znamo ko je to uradio i kako. Oni samo žele da to nekako povežu sa Kadirovim."

„Zaplena" stranih kompanija

„Mekdonalds, Koka-Kola i Pepsi-Kola saopštili su da će napustiti Rusiju u sklopu sankcija protiv naše zemlje", napisao je Kadirov na Telegramu početkom marta 2022.

„Poslušajte, vesti su svakim danom sve bolje! Naši domaći proizvođači će konačno moći malo da odahnu. Oni su s nestrpljenjem čekali ovaj dan. Sada će biti više robe na policama, više prilika za ruske kompanije a zarada će ostati u našoj zemlji."

Egzodus stranih kompanija iz Rusije otpočeo je u martu 2022. godine, podstaknut zapadnim sankcijama.

U leto su ruski investitori počeli među sobom da dele imovinu odlazećih kompanija.

Tokom rata, misteriozni biznismen Korčagin postao je vlasnik pozamašnog dela strane kompanije, baš kao i kompanije iz Makejevke MMK Iljiče.

Krajem oktobra on je dobio deonice u „Areni" - firmi koja je preuzela Starbaksove kafeterije u Rusiji nakon povlačenja strane kompanije iz zemlje početkom rata.

U kafeterijskom poslu, Korčagin je postao partner sa starim prijateljem Ramzana Kadirova reperom Timurom „Timatijem" Junusovim i vlasnikom restorana Antonom Pinskim.

Njih trojica su sada vlasnici deonica Arene, zajedno sa šefom Sindike, kompanije povezane sa bivšim predsednikom republike Kabardino-Balkarija Arsenom Kanokovim.

Sve to se nije zaustavilo samo na restoranima.

Pred kraj 2022. godine, Korčagin je postao suvlasnik maloprodajnog lanca hipermarketa za građevinsku opremu OBI, jedne od najvećih takvih kompanija u Rusiji.

Ruska grupa, sačinjena od šest pravnih lica, bila je u vlasništvu nemačke firme do aprila 2022.

OBI je bio prisutan u Rusiji dve decenije, ali su prošle godine Nemci prodali ruske prodavnice budzašto odmah posle invazije na Ukrajinu.

Kompanija se selila od vlasnika do vlasnika, preko nekoliko nepoznatih posrednika bez ozbiljne imovine.

Korčagin nije nasledio nijedan OBI-jev dug.

Prema prvom vlasniku Ruske grupe, izraelskom biznismenu Josefu Liokumoviču, on i njegov partner su namirili ogroman dug matičnoj kompaniji, u iznosu od 30 miliona evra.

Ilja Šumanov iz Transparensija veruje da bi ogroman skandal mogao da izbije u zemljama koje su uvele sankcije ako se ispostavi da su OBI-jeva sredstva prebačena ljudima bliskim Kadirovu.

On ističe da sankcije protiv Kadirova nemaju isključivo veze sa invazijom na Ukrajinu i njegovom vezom sa Putinom; Kadirov se već nalazio na spisku, zbog brojnih optužbi koje su ga povezivale sa mnogim ubistvima i nasiljem.

Korčagin je odbio da govori za BBC.

Nemačka grupa OBI nije želela da komentariše situaciju sa novim vlasnicima, istakavši da je čitavu kompaniju u Rusiji prodala u aprilu 2022. godine.

Dok su ruski biznismeni među sobom delili OBI, jedan od hipermarketa je izgoreo koštajući kompaniju milijardu rubalja.

Železara u Marijupolju - teško oštećena u ruskom granatiranju - tek je nedavno očišćena od mina.

Korčagin i njegovi partneri došli su do neke problematične imovine.

Koliko će učestvovati u njihovom razvoju tek ostaje da se vidi, ali je malo verovatno da će ta investicija donositi profit.

Uz to, Ukrajina je čvrsto rešena da povrati marijupoljski kombinat.

Urednica - Olga Šamina.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: