Nova pravila u Kini za regulaciju uređivanja ljudskih gena nisu dovoljno temeljna, upozorenje je za kineske naučnike.
Doktorka Džoj Žang sa Univerziteta Kent, globalna stručnjakinja za upravljanje uređivanjem gena u Kini, rekla je da su vlasti podložne „regulatornom nemaru".
Propisi su dopunjeni nakon protesta pre pet godina kada je jedan kineski naučnik rekao da je stvorio prve bebe na svetu sa uređenim genima.
Kina kaže da su novi zakoni u skladu sa međunarodnim pravilima.
Oni određuju propise za etičko odobrenje, nadzor i inspekciju, ali naučnici brinu da se ova pravila možda neće primenjivati na privatni sektor.
- Da li je srpski genom mit
- Genetsko modifikovanje: Zašto je bitno
- Ovca Doli: Klon koji je promenio nauku i svet
Doktorka Žang, jedna od glavnih govornica na međunarodnom samitu o uređivanju ljudskog genoma u Londonu, rekla je za BBC Njuz:
„Moja najveća briga je što nove mere ne uspevaju da pokriju hronični i rastući problem u pokušajima da se izborimo sa privatnim poslovnim poduhvatima koji se odvijaju van konvencionalnih naučnih instituta.
„Nova pravila će možda imati problem da održe korak sa bujicom inovacijama koja se dešava u Kini."
Uređivanje gena je nova tehnika koja omogućava naučnicima da izvrše precizne promene u DNK. Naučnici veruju da se može koristiti za tretiranje mnogih naslednih bolesti.
Međutim, ona je kontroverzna, jer povećava mogućnost da dođe do trajnih promena u genetskom sastavu osobe koje će se preneti na njeno potomstvo.
Možda će vas zanimati i ovaj video:
Kontroverzan eksperiment
Vodeći svetski naučnici u ovoj oblasti bili su zaprepašćeni kada je doktor He Džankui iz Šenžena u provinciji Guangdong, pre pet godina tvrdio da je stvorio prve bebe na svetu sa uređenim genima - bliznakinje čiji su nadimci Lulu i Nana.
DNK devojčica je promenjen dok su bile u ranoj fazi embriona na način za koji je doktor He tvrdio da će ih učiniti otpornim na HIV infekciju.
Novčano je kažnjen i osuđen na tri godine zatvora 2019. godine. Niko, osim Hea, nije imao pristup blizankinjama. Ali on je na nedavnom naučnom skupu rekao da su dobrog zdravlja.
Pošto je pušten na slobodu, prošlog meseca se ispostavilo da planira da osnuje kliniku u Hongkongu za istraživanje korišćenja uređivanja gena kako bi razvio tretman za decu sa retkim naslednim mišićnim poremećajem, koji se zove Dišenova mišićna distrofija.
Imigracioni zvaničnici objavili su da su mu ukinuli vizu kada su otkrili da ima krivični dosije.
- Doktor u Kini tvrdi da je menjao gene bebama, struka šokirana
- Menjanje gena kod beba je „ludost“
- Da li Kina zaista stvara super vojnike
Nova pravila blokiraju rupe koje su Heu omogućavale da izbegne propise, a koji su se ranije odnosili samo na eksperimente na ljudima u bolnicama, na primer za ispitivanja lekova.
Ažurirani propisi pokrivaju sve istraživačke institucije i sve što se odnosi na ljude, a to podrazumeva i rad na tkivima, organima i embrionalnim ćelijama.
Organizator samita, profesor Robin Lovel-Bedž sa Instituta Krik, gde se održava događaj, rekao je da je zabrinut što kod kineskih istraživanja još uvek postoji previše tajnovitosti.
„Razumem zašto Kina želi da bude lider u tehnologiji, ali postoje neke oblasti koje zahtevaju posebnu pažnju i uređivanje gena je jedno od njih", rekao je on.
„To mora da se uradi kako treba i uz odgovarajuće upravljanje i nadzor, a brine me što toga još uvek nema.''
Govoreći na samitu, doktor Jangin Peng iz Kineske akademije nauka rekao je da je vlada „intenzivirala" zakone i propise u oblasti uređivanja gena.
„Kina je znatno pooštrila zakonodavstvo i propise", rekao je on. „Trajne, nasleđene promene su zabranjene, vlast je usvojila pristup predostrožnosti i naši zakoni su u skladu sa međunarodnim pravilima."
- Druga osoba na svetu izlečena od HIV-a
- Šta su „ljudske himere“ i kako je Japan postao prva zemlja koja dopušta naučnicima da ih uzgajaju
- „Skok napred" u lečenju kancera - tretman skrojen po meri pacijenta
Fransuaz Bejlis, kanadska bioetičarka sa Univerziteta Daluzi, rekla je da želi više detalja o izmenjenim kineskih zakona.
„Videla sam da [u ažuriranim pravilima] istraživanje treba da bude u skladu sa etičkim principima i želela bih da znam na kojim etičkim principima, gde su postavljeni i da li su otvoreni za debatu", rekla je ona.
Ona je dodala da Kina nije jedina zemlja koja se borbi s tim kako da reguliše privatni sektor.
„Imamo slične probleme u Severnoj Americi, tako da mislim da je pogrešno koncentrisati se na Kinu", rekla je ona.
Doktor Pirs Milet iz Međunarodne inicijative za biološku sigurnost bezbednost, sa sedištem u Vašingtonu, rekao je da „Kina verovatno krči put u reviziji pravila u ovoj oblasti."
- Prvi kancer u 3D - naučnici kao avatari
- Kako je Dragana dobila ćerku posle 18 godina borbe zahvaljujući vantelesnoj oplodnji
- Upoznajte naučnicu koja želi da život vrati u normalu
Mnogi naučnici su se pitali kako je doktoru Heu dopušteno da se vrati radu na kliničkim istraživanjima posle zatvora.
„Ja, kao i mnogi ljudi zapitali su se da li postoji neki pojedinac ili institucija u Kini koja podržava ili štiti Hea Džankuija", rekla je Žang.
Ali, dodala je da sada misli da „vidimo jednostavan slučaj regulatornog nemara".
To ju je navelo da veruje da je „bez pojašnjenja o slučaju doktora Hea, nedavna priča o dobrom upravljanju vlasti - licemerna".
„Manje brinem o tome šta He Džankui namerava, a više o tome što rade kineske vlasti", rekla je ona.
Pratite Palaba-a na Tviteru
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
