Marševi i protesti obeležiće i 112. Međunarodni dan žena, baš kao i pre više od jednog veka - neravnopravnost je i dalje sveprisutna širom sveta, pokazuje izveštaj Svetske banke.
Samo 14 zemalja u svetu ima zakone koji ženama daju ista prava kao i muškarcima, navodi se u izveštaju „Žene, biznis i zakon" za 2023, u kojem se ocenjuju zakoni i propise o ekonomskom učešću žena u 190 zemalja.
Na Balkanu, bar u brojkama, deluje da su žene u znatno boljem položaju nego u drugim delovima sveta, ali u stvarnosti je stanje daleko od idealnog, upozoravaju stručnjaci.
Izveštaj Svetske banke ocenjuje da žene u proseku ostvaruju 77 odsto zakonskih prava u odnosu na muškarce.
Indeks obračunavanja je izveden na osnovu osam oblasti - „od suštinskih osnova, slobode kretanja i bezbednosti, do usklađivanja posla i roditeljstva, pa mogućnosti posedovanja imovine i pristupa kreditima, do mogućnosti da naslede deo imovine."
- „Nijedna žena više": Protest protiv femicida u Beogradu
- Menstrualno siromaštvo: Koliko su u Srbiji poskupeli ulošci i tamponi
- „Kilaža se menja, ali zli ljudi ostaju zli": Bivša teniserka Jelena Dokić na meti uvreda zbog kilograma
Uprkos tome što je više žena poslednjih godina na visokim funkcijama, ne može se govoriti o „ozbiljnijem poboljšanju njihovog položaja" u Srbiji, ocenjuje Jelena Višnjić iz feminističkog kulturnog centra Befem.
„Samo bih naglasila jednu stvar - devet ubijenih žena od početka godine", ističe Višnjić.
„Sve zemlje regiona u principu imaju dobre zakone, kada se malo zađe u izveštaj vidimo maksimalnih 100 poena za dosta stavki", kaže Nada Drobnjak, stručnjakinja za rodnu ravnopravnost iz Crne Gore, za BBC na srpskom.
Na primeru stavke imovina koja nosi maksimalnih 100 poena u Crnoj Gori, Drobnjak ukazuje da je „zakonom je regulisano da žena i muškarac imaju jednako pravo na imovinu i nasledstvo."
„Ali kako je u životu? Četiri odsto žena u Crnoj Gori su vlasnice nekretnina, a osam odsto vlasnice zemljišta… Gde je tu ravnopravnost?"
Balkan i indeks ravnopravnosti:
- Slovenija 96,9
- Hrvatska 93,8
- Srbija 93,8.
- Kosovo 91,9
- Albanija 91,3
- Bosna i Hercegovina 85
- Crna Gora 85
- Makedonija 85
Iz Svetske banke ukazuju da su privrede zemalja „dinamičnije, snažnije i otpornije kada joj svi građani - i žene i muškarci - mogu podjednako doprineti".
„Kada zakoni ograničavaju glas žena i njihovo delovanje, ne uspevaju da ih zaštite od nasilja ili ih diskriminišu na radnom mestu ili u penziji, manje je verovatno da će žene u potpunosti doprineti ekonomiji talentom, znanjem i veštinama."
'Neću cveće, hoću revoluciju'
Transparent sa ovim natpisom često se poslednjih godina vidi na protestima 8. marta.
U Srbiji su zabeležene neke institucionalne promene.
Kada je 2020. izborni cenzus smanjen sa pet na tri odsto, doneta je i odluka da broj žena na izbornim listama mora da bude 40 odsto.
Žene čine 35 odsto aktuelnog saziva Narodne skupštine (88 od 250), dok u Vladi Srbije ima devet ministarki, uz premijerku Anu Brnabić.
„Imali smo prošlu vladu sa 50 odsto žena, ali je pitanje koliko je to samo vrsta lojalnosti partijama koje vode muškarci i čije strategije isključivo kreiraju muškarci", kaže Višnjić.
Pritom je, tvrdi, reč o „malom i privilegovanom krugu predstavnica".
„Iako se tim kvotama obezbeđuje ulazak u različite zone gde se kreiraju politike, svakako ne možemo da govorimo da su žene na tim pozicijama garancija prosperiteta, niti da one doprinose emancipaciji žena."
Predsednica Vlade Srbije je žena, a uz to i javno deklarisana lezbejka, ali Višnjić smatra da „ništa u njenim politikama ne doprinosi ni položaju žena, ni LGBT zajednice".
Zbog toga, kao i broja ubijenih žena od početka godine, ona smatra da se „treba distancirati od institucionalnog optimizma, zakona i različitih strategija".
Početkom marta, u samom centru Pirota, posle osam slučajeva femicida od 1. januara, zabeleženo je i deveto ubistvo žene - .
- Vera Pešić: Žena u muškom vrtlogu špijunaže
- Zašto je film „Kad jaganjci utihnu" feministička priča
- Da li su žene sve gnevnije
Zakonodavstvo je sporo i ne dešavaju brzo promene, ali „uvek ide pre života", ocenjuje Nada Drobnjak, bivša predsednica Odbora za rodnu ravnopravnost u Skupštini Crne Gore.
„Mi se još uvek nismo izborili sa onim što su stereotipi i rodne uloge i zaostali patrijarhalni model nasleđivanja", kaže Drobnjak.
„Sve dok ne promenimo kulturni kontekst u kom živimo u kom će se ti zakoni zaista primenjivati, a ne biti štrik za pristup Evropskoj uniji, neće se ništa drastično promeniti u životima muškaraca i žena."
Međutim, kako kaže, promena kulturnog konteksta je „težak i dugotrajan proces".
„Na njemu treba istrajavati, devojčice od malih nogu treba učiti da su ravnopravne i to što su muškarci i žene drugačije rodnog identiteta ne sme da utiče na njihove živote.
„Država ne može da ukine stereotipna ponašanja, ali može i mora da kažnjava ponašanje zasnovano na stereotipima i ukinuti prakse u državnim organima koji su zasnovani na njima - to je početak priče", ističe Drobnjak.
Pogledajte video: Šta je pokrenulo talas protesta žena na Balkanu
Rodna ravnopravnost u svetu
Jedan od glavnih zaključaka izveštaja Svetske banke je da 2,4 milijarde radno sposobnih žena širom sveta nema ista prava kao muškarci.
Ipak, kako navode, od 1970. prosečni indeks je poboljšan za dve trećine - sa 45,8 na 77,1.
„Prva decenija veka je 21. veka je napravila velike pomake u ravnopravnosti polova pred zakonom", navodi se u izveštaju, uz napomenu da je vrhunac zabeležen od 2002. do 2008. godine.
„Ukupno je usvojeno više od 2.000 zakona kojima se unapređuje zakonska rodna ravnopravnost."
Međutim, reforme su u međuvremenu znatno usporile, a pojedine privrede čak „ukinule prethodno omogućena prava", ocenjuje se u izveštaju.
„Iako su velika dostignuća ostvarena poslednjih decenija, ostaje mnogo toga da se uradi", navodi se u izveštaju.
Najteža situacija je na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze - oblasti gde godinama bukti sukob između Izraela i Palestine - gde je indeks ravnopravnosti žena 26,3.
Na dnu tabele su i Jemen, Sudan i Katar, gde je indeks ravnopravnosti ispod 30.
Privrede samo 14 zemalja do sada su uspele da postignu podjednaka prava muškaraca i žena.
Maksimalni indeks 100 imaju Belgija, Kanada, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Island, Irska, Letonija, Luksemburg, Holandija, Portugal, Španija i Švedska.
„Analiza počinje od pretpostavke da je rodna ravnopravnost od suštinskog značaja za ukidanje ekstremnog siromaštva i jačanje zajedničkog prosperiteta", navodi se u izveštaju.
„Ravnopravan tretman žena pred zakonom povezan je sa većim brojem žena koje postaju i ostaju deo radne snage, a potom i napreduju do menadžerskih pozicija.
„To znači veće plate za žene i olakšava da više žena poseduje posao".
Ukoliko se reforme nastave trenutnom brzinom, biće potrebno još 50 godina da bi se u svetu postigla ravnopravnost žena i muškaraca pred zakonom, procenjuje se u izveštaju.
„Žene koje danas počinju da rade će pre doći do penzije nego što će dobiti jednaka prava."
Pogledajte video: Rak grlića materice - pet stvari koje treba da znate
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
