Znao sam da pronaći ljude iz Marijupolja voljne da pričaju sa mnom neće biti lako.
Posle 10 meseci ruske okupacije, strah i nepoverenje su dve najčešće reakcije na koje ćete naići kad tražite nekoga ko bi mogao da vam kaže kako stvari zaista stoje u Marijupolju, na jugoistoku Ukrajine.
„Mislim da ste vi ruski novinar. Neće vam se dopasti šta imam da kažem. Ljudi kao vi ubijaju ako im kažete istinu", rekao je jedan korisnik društvenih mreža koji je tvrdio da je iz ovog lučkog grada.
Ruske snage su stanovnike Marijupolja izložile jezivoj višemesečnoj opsadi, pre nego što su zauzele grad u maju prošle godine.
Na kraju sam pronašao tri stanovnika voljna da duže pričaju sa mnom: lokalnog odbornika, penzionerku i inženjera.
Svi su govorili pod uslovom da ostanu anonimni, plašeći se odmazde lokalnih vlasti koje je postavila Rusija (koja blokira pristup zapadnih novinara okupiranoj Ukrajini).
Oni pričaju o masovnoj, skupoj kampanji Rusije da pridobije stanovnike Marijupolja i rekonstruiše grad koji su do neprepoznatljivosti uništile njene vlastite trupe.
Cilj ove kampanje je da se Marijupolj asimiluje i pretvori u ruski grad.
Njihova svedočanstva se poklapaju, a potvrđuju ih i objave na društvenim mrežama o skorašnjem razvoju događaja u Marijupolju.
- „Kada ćemo dobiti struju i zašto je počeo rat?”: Život u okupiranom Marijupolju
- „Svi su sve izgubili": Priče izbeglih iz ukrajinskog Marijupolja
- „Bilo je kao u koncentracionom logoru" - svedočanstva preživelih iz Marijupolja
Pre nego što je počeo rat, u gradu je živelo oko pola miliona ljudi.
Prema procenama UN-a, oštećeno je ili uništeno 90 odsto stambenih zgrada, a 350.000 ljudi prisiljeno je da napusti grad nakon što je Rusija napala u februaru 2022. godine.
Srušene oštećene grade - prevucite dugme ulevo da vidite razaranje
29. mart 2022. - 30. novembar 2022.
Teško je proceniti tačan broj ljudi ubijenih u nemilosrdnom granatiranju Marijupolja, ali ukrajinske vlasti tvrde da je poginulo više od 20.000 ljudi.
Vlasti koje je u gradu postavila Rusija tvrde da sada tamo živi oko 300.000 ljudi.
Ljudi iz Marijupolja koji su razgovarali sa mnom rekli su da je njihov grad preplavljen radnicima iz čitave Rusije, baš kao i Centralne Azije.
Oleg Morgun, „gradonačelnik" Marijupolja kog je postavila Rusija, kaže da su oko 70.000 onih koji trenutno žive u gradu građevinski radnici i pripadnici ruske vojske.
- Kako je žena preživela udar bombe od 500 kilograma na ukrajinsko pozorište
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti": Marijupolj posle 80 dana rata
- Kako je ruska vojska zauzela jug Ukrajine, a onda je zaustavljena
Obnova
Nikle su nove zgrade, a mnoge zgrade oštećene u bombardovanju su nestale.
Na primer, ruska vojska je u zapadom delu Marijupolja izgradila čitavo novo naselje od desetak stambenih zgrada.
Ono se zove Nevski, po reci Nevi, na kojoj se nalazi rodni grad predsednika Vladimira Putina Sankt Peterburg.
Prema ruskim državnim medijima, Sankt Peterburg je glavni sponzor rekonstrukcije Marijupolja.
„Na autobusu piše: Sankt Peterburg i Marijupolj su bratski gradovi. Svuda imate slogane koji nam govore da smo sada deo Rusije", kaže mi penzionerka Marija (nije joj pravo ime).
„Sviđalo mi se kako je bilo nekada. Sada živimo u strahu. Nemam predstavu šta možemo da očekujemo."
Na kućama koje su prošle relativno netaknuto nakon više meseci žestokih borbi, Rusi zamenjuju prozore, radijatore, a ponekad i grejanje i kanalizacione cevi.
Grejanje, tekuća voda i napajanje strujom uglavnom su obnovljeni.
Autobusi voze i ponovo su puni putnika, mada trolejbusi i tramvaji još ne rade.
Mnoge škole, bolnice i radnje takođe su ponovo otvorene, mada mnogi trgovci prodaju robu direktno sa trotoara.
Marija je bila posebno impresionirana školom ponovo izgrađenom pod ruskom vlašću: „Prelepa je, prekrivena višebojnim pločicama."
Prema njenim rečima, broj dece u Marijupolju je sada veći nego što škole trenutno mogu da prime, tako da one drže časove u dve smene: ujutro i popodne.
Rusija je na okupiranoj teritoriji uvela vlastiti školski plan i program na ruskom jeziku - komplikujući napore da se deca vrate u školu.
Ubrzana obnova Marijupolja izazvala je zavist u Donjecku, regionalnoj prestonici pod okupacijom pro-ruskih snaga od 2014. godine, koji je u poređenju s njim zapostavljen.
Denis Pušilin, koga je Rusija postavila na čelo takozvane Donjecke Narodne Republike, čak je morao da negira glasine da će glavni grad sada postati Marijupolj.
Asimilacija
Postoje i drugi važni načini na koji Rusija ostavlja traga na Marijupolju.
Na primer, vrši se pritisak na lokalne stanovnike da uzmu ruske pasoše.
Ivan, lokalni odbornik iz Marijupolja sa kojim sam razgovarao (nije mu pravo ime), rekao je da meštani često stoje u „ogromnim redovima" za izdavanje ruskih pasoša.
Oni su neophodni ako želite zvanično da se zaposlite, naročito u vladinim agencijama ili u javnom sektoru, objasnio je on.
Takođe, oni vam omogućuju da putujete u Rusiju bez dodatnih strogih provera poznatih kao „filtracija", dodao je on.
„I zato su namerno stvorili situaciju u kojoj imate problema ako imate ukrajinske isprave, morate da se nosite sa ogromnom birokratijom, morate da čekate.
„S druge strane, ako imate ruski pasoš, tu su svi vaši problemi rešeni: 'Vi ste sada jedan od nas'. Sve postaje jednostavnije ako imate ruski pasoš", kaže Ivan.
Marijupolj postaje ideo ruskog finansijskog sistema.
Ukrajinska valuta, grivna, postepeno je izbačena iz upotrebe, a sada je ruska rublja jedina valuta koja se prihvata u prodavnicama.
Rusija preusmerava ogromne količine novca na isplate penzija stanovnicima Marijupolja, povećavši ih u mnogim slučajevima u odnosu na ono što su dobijali od ukrajinskih vlasti pre rata.
I tako sada stanovnici Marijupolja mogu da podižu dve penzije - jednu od Rusije, drugu od Ukrajine.
Naravno, to je situacija kojom su mnogi lokalni penzioneri zadovoljni.
Ruske penzije su još jedan razlog zašto stariji meštani staju u redove da izrade ruske pasoše - mnogi penzioneri veruju da će im ti dokumenti biti potrebni u budućnosti da nastave da dobijaju isplate od Rusije.
Mediji koji trenutno rade u Marijupolju takođe vredno rade na promociji jedinstvenih proruskih ciljeva.
Prorusko raspoloženje
Mnogi sadašnji stanovnici Marijupolja tu su zato što nisu uspeli da napuste grad kad su Rusi napali, zbog bolesti ili starosti, ili zato što odobravaju rusko prisustvo.
„Dovoljno smo propatili pod Ukrajinom. Sada možemo ponovo da dišemo", rekao mi je jedan korisnik društvenih mreža, pre nego što je prekinuo sve kontakte sa mnom.
Ubrzana kampanja rekonstrukcije i osećaj ponovo uspostavljene normalnosti koju je ona donela, velikodušne isplate penzija i intenzivna medijska kampanja usmerena na stanovnike Marijupolja, stimulišu širenje pro-ruskog raspoloženja u gradu.
„Muka mi je od sve te propagande po novinama. Počeli su da je objavljuju od prvog dana, govoreći nam koliko je sve divno i krasno", kaže Juri, inženjer (nije mu pravo ime).
„Ne osećam se kod kuće u vlastitom gradu. Ljudi su drugačiji, moj grad sada izgleda drugačije."
Gradski odbornik Ivan kaže: „Teško mi je da poručujem proukrajinske stvari svojim glasačima. Teško je biti proukrajinski orijentisan u proruskom okruženju. Nažalost, Ukrajina gubi naklonost ljudi u Marijupolju."
Oni koji su još u Marijupolju možda su srećni što prisustvuju povratku dela normalnosti u grad, ali ima i onih koji podozrevaju da Rusija ima zadnje namere.
Ukrajinski novinar Denis Kazanski tvrdi da Rusija koristi nove kuće koje gradi u Marijupolju da odvrati pažnju od svog onog razaranja koje je izazvala u gradu i drugde u njegovoj rodnoj Donjeckoj oblasti.
„Ako su uništili 10 bolnica, a onda ponovo izgradili jednu - to nije obnova. To nije nešto na čemu možete da im budete zahvalni", kaže on.
„Možete da budete srećni koliko hoćete povodom rekonstrukcije škole, ali šta ćemo sa hiljadama ljudi koje je Rusija pobila?", kaže on.
„Njih ne možete da rekonstruišete. Njih ne možete da vratite."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
