Veliki majmuni se namerno okreću oko sebe da bi im se zavrtelo u glavi, kažu istraživači.
Ovakvo ponašanje bi moglo da ponudi odgovor na pitanje zašto su ljudi razvili želju za izmenjenim mentalnim stanjima, rekao je naučnik sa Univerziteta Vorvik.
Takođe, dodao je on, ovim se povećala mogućnost da ta osobina potiče od naših predaka.
Naučnici su proučavali snimke gorila, šimpanza i orangutana koji se vrte ukrug kako bi došli do ovog zaključka.
„Ako bi to zaista bio slučaj, to bi imalo ogromne posledice na to kako razmišljamo o savremenim ljudskim kognitivnim kapacitetima i emocionalnim potrebama", rekao je doktor Adriano Lameira, vanredni profesor psihologije u Vorviku i jedan od naučnika koji su vodili studiju.
- Ljudi i primati koriste zajednički jezik simbola, pokazalo istraživanje
- Šimpanze i ljudi - stvarno smo slični
- „Oni se pozdravljaju poljupcima i zagrljajima… Isto kao i mi.“
- Pet stvari koje šimpanze mogu da nas nauče u politici
Istraživački tim je proučavao viralni video mužjaka gorile koji se okreće u bazenu i druge onlajn snimke majmuna koji se takođe vrte.
Analiza je otkrila da su se majmuni okretali prosečnom brzinom od 1,5 obrtaja u sekundi.
U mnogim snimcima vidi se da primati koriste užad ili lijane da bi se vrteli i upravo na ovim pomagalima su to činili najbrže i najduže.
„Okretanje menja naše stanje svesti, remeti našu reakciju tela i uma i koordinaciju, zbog čega se osećamo bolesno, lucidno, pa čak i ushićeno kao u slučaju dece koja se igraju na vrteškama i ringišpilima", rekao je doktor Lameira.
Dodao je i da ako svi veliki majmuni teže da dobiju vrtoglavicu, onda je velika verovatnoća da su to činili i naši preci.
„Pitali smo se kakvu ulogu ova ponašanja igraju kada je reč o poreklu ljudskog uma."
Primati su to radili namerno, kao da je u pitanju ples, a paralela između ponašanja ljudi i majmuna je više nego slučajna, rekao je Lameira.
Majmunima se primetno zavrtelo u glavi do trećeg kruga zbog čega bi verovatno izgubili ravnotežu i pali.
„To bi ukazalo da primati namerno nastavljaju da se okreću, uprkos tome što počinju da osećaju efekte vrtoglavice, sve dok više ne budu u stanju da održavaju ravnotežu", rekao je doktor Markus Perlman sa Univerziteta u Birmingemu, jedan od naučnika koji su vodili studiju.
Potrebna su dalja istraživanja da bi se razumela motivacija primata za takvo ponašanje.
„Mogla bi da postoji i veza sa mentalnim zdravljem, pošto su primati koji su se ovako ponašali uglavnom bili zatočeni pojedinci, pa im je možda dosadno i pokušavaju da stimulišu vlastita čula na neki način", rekao je doktor Lameira, dodajući da bi to takođe moglo biti „ponašanje tokom igre".
Istraživanje je objavljeno u časopisu Primati (Primates).
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
