Plan za izgradnju prve farme hobotnica na svetu izazvao je veliku zabrinutost naučnika za dobrobit životinja naširoko poznatih po tome da su inteligentne.
Farma na španskim Kanarskim ostrvima uzgajaće oko milion hobotnica godišnje za hranu, prema poverljivim dokumentima u koje je BBC imao uvid.
One nikad do sada nisu bile intenzivno uzgajane i neki naučnici nazivaju predloženi metod ubijanja ledenom vodom „surovim".
Španska multinacionalna kompanija koja stoji iza planova negira da će hobotnice patiti.
Poverljivi dokumenti sa planovima kompanije Nueva Peskanova BBC-ju je prosledila organizacija aktivista Eurogrupa za životinje.
- Prva farma hobotnica na svetu - treba li je zabraniti
- Upoznajte Dambo hobotnicu koja živi na dubini od 7.000 metara
- Deset neverovatnih činjenica o hobotnicama
Nueva Peskanova je poslala predlog Generalnoj direkciji za ribarstvo Kanarskih ostrva, koja nije odgovorila na BBC-jev zahtev za komentar.
Hobotnice koje se hvataju u prirodi ćupovima, udicama i zamkama koriste se u ishrani širom sveta, a između ostalih, na Mediteranu i u Aziji i Latinskoj Americi.
Trka da se otkrije tajna njihovog uzgoja u zatočeništvu traje već decenijama.
To je veoma teško zato što larve jedu samo živu hranu i potrebno im je pažljivo kontrolisano okruženje, ali Nueva Peskanova je 2019. godine najavila da je došla do velikog naučnog otkrića.
Mogućnost intenzivnog uzgoja hobotnica već je dovela do protivljenja: poslanici u američkoj državi Vašington predložili su zabranu ove prakse još pre nego što je otpočela.
Planovi Nueve Peskanove otkrivaju da bi hobotnice, koje su usamljeničke životinje naviknute na mrak, bile u rezervoarima sa drugim hobotnicama, u određenim periodima pod stalnim svetlom.
Ove životinje - roda oktopus vulgaris - držale bi se u oko 1.000 zajedničkih rezervoara u dvospratnoj zgradi u luci Las Palmas na Gran Kanariji.
Ubijale bi se stavljanjem u kontejnere sa vodom držanom na minus tri stepena Celzijusa, prema ovim dokumentima.
Trenutno ne postoje važeća pravila o dobrobiti životinja, jer hobotnice nikada pre nisu bile komercijalno uzgajane.
Međutim, studije su pokazale da ovaj metod ubijanja ribe uz pomoć „ledene kaše" izaziva sporu, stresnu smrt.
Svetska organizacija za zdravlje životinja kaže da to „dovodi do narušavanja dobrobiti riba", a Savet za upravljanje akvakulturom - vodeći program za izdavanje dozvola za uzgoj morske hrane - predlaže zabranu osim ako se riba prethodno ne omami.
Neki supermarketi već su odustali od prodaje riba ubijenih ledom, a među njima su Tesko i Morisons.
Profesor Piter Ce, neurolog sa Univerziteta u Dartmutu, rekao je za BBC da bi „ubijanje ledom bila spora smrt… bilo bi to veoma svirepo i ne sme se dozvoliti".
Dodavši da su one „inteligentne poput mačaka", on je predložio da bi humaniji način da se ubiju bio onako kako to rade mnogi ribari, udarcem motkom po glavi.
Da bi opskrbila „udarna međunarodna tržišta", među kojima su SAD, Južna Koreja i Japan, Nueva Peskanova želi da proizvede 3.000 tona hobotnica godišnje.
To iznosi oko milion životinja, sa po 10-15 hobotnica koje bi živele u svakom kubnom metru rezervoara, prema grupi aktivista Saosećanje u svetskom uzgoju (CSU), koja je proučila planove.
Nueva Peskanova u dokumentaciji procenjuje da će „stopa njihove smrtnosti iznositi oko 10-15 odsto".
Životinje koje osećaju „bol i zadovoljstvo"
Džonatan Birč, vanredni profesor iz Londonske škole ekonomije, predvodio je pregled više od 300 naučnih studija za koje kaže da pokazuju kako hobotnice osećaju bol i zadovoljstvo.
To je dovelo do toga da one 2022. godine budu priznate kao „svesna bića", u britanskom Zakonu o dobrobiti (svesti) životinja.
Profesor Birč i njegovi koautori veruju da je ovaj brižljivo negovani uzgoj hobotnica „nemoguć" i da ubijanje u ledenoj kaši „ne bi bio prihvatljivi metod ubijanja u laboratoriji".
„Veliki broj hobotnica nikad ne sme da se drži zajedno na velikoj blizini.
„To dovodi do stresa, sukoba i visoke smrtnosti… Broj od 10-15 odsto smrtnosti ne sme biti prihvatljiva ni za kakvu vrstu uzgoja."
„Stepen tražene dobrobiti za proizvodnju hobotnica ili bilo koje druge životinje na našim farmama garantuje pravilno rukovanje tim životinjama. Ubijanje, isto tako, uključuje odgovarajuće rukovanje kojim se izbegava bilo kakav bol ili patnja životinje…", navodi saopštenju za BBC, Nueva Peskanov.
Hobotnice su u prirodi izuzetno teritorijalno nastrojeni, agilni lovci.
Nueva Peskanova predlaže da se uzgojene životinje hrane industrijski proizvedenom suvom hranom, koja potiče od „ostataka i nusproizvoda" već uhvaćene ribe.
Rezervoari bi bili punjeni morskom vodom pumpanom iz obližnjeg zaliva.
Bili bi različitih veličina za različite faze života hobotnica, sa pažljivo nadgledanim salinitetom i temperaturom.
Prvobitni okot od 100 hobotnica - 70 mužjaka i 30 ženki - bio bi uzet iz istraživačke ustanove Peskanovin biomarinski centar, u Galiciji, na severu Španije.
U planovima se navodi da je kompanija kod ove vrste postigla izvestan stepen „pripitomljavanja" i da ona ne „pokazuje značajne znake kanibalizma ili nadmetanja za hranu".
Elena Lara iz SSU pozvala je vlasti Kanarskih ostrva da blokiraju izgradnju farme, za koju je rekla da će „naneti nepotrebnu patnju ovim inteligentnim, svesnim i fascinantnim stvorenjima".
Rajneke Hamelirs, izvršni direktor Eurogrupe za životinje dodao je da Evropska komisija trenutno analizira zakonodavstvo u vezi sa dobrobiti životinja i da ima „pravu priliku" da „izbegne strašnu patnju".
Pored dobrobiti hobotnica, SSU je zabrinut i zbog otpadnih voda koje proizvodi farma, a koje će se pumpati nazad u more.
Hobotnice kao otpad proizvode azot i fosfate.
„Voda koja ulazi u pogon i izlazi iz njega biće filtrirana tako da ne zagađuje životnu sredinu", navode iz Nueva Peskanova za BBC.
Svake godine ulovi se 350.000 tona hobotnica - što je više od 10 puta više nego što je bio 1950. godine - što vrši pritisak na njihovu populaciju.
Nueva Peskanova je navela da je „za obezbeđivanje održivog prinosa rešenje akvakultura" i da će ona „obnoviti vrstu hobotnica u budućnosti".
Međutim, konzervacionisti veruju da će uzgajanje spustiti njihovu cenu, potencijalno otvarajući nova tržišta.
Nueva Peskanova je za BBC istakla da je uložila „veliki napor u promociji odgovorne i održive delatnosti duž čitavog lanca vrednosti kako bi osigurala da je usvojena najbolja praksa".
Vlada Gran Kanarije nije odgovorila na zahtev za informacije.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
