Vještačka inteligencija bi mogla da zamijeni 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom

U izvještaju se navodi da će se uticaj vještačke inteligencije razlikovati u različitim sektorima - 46 odsto zadataka u administrativnim i 44 odsto u pravnim profesijama moglo bi da bude automatizovano, ali samo šest odsto u građevinarstvu i četiri odsto u održavanju, navodi se

6321 pregleda 1 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Getty Images
Ilustracija, Foto: Getty Images

Veštačka inteligencija bi mogla da zameni 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom, navodi se u izveštaju investicione banke Goldman Saks.

Uz procenu da veštačka inteligencija može da zameni četvrtinu radnih zadataka u Americi i Evropi, mogu se izroditi i nova radna mesta, dodaje se.

Na kraju bi se mogla povećati ukupna godišnja vrednost robe i usluga proizvedenih na svetskom nivou za sedam odsto.

Veštačka inteligencija sposobna da kreira sadržaj koji se ne razlikuje od ljudskog rada, predstavlja „veliki napredak", navodi se u izveštaju.

Izgledi za zapošljavanje

Vlada želi da promoviše ulaganja u veštačku inteligenciju u Velikoj Britaniji, za koju kaže da će „na kraju podstaći produktivnost u celoj privredi".

„Želimo da budemo sigurni da veštačka inteligencija dopunjuje način na koji radimo u Velikoj Britaniji, a ne da ga ometa, da poboljšava naše poslove, umesto da ih oduzima", rekla je sekretarka za tehnologiju Mišel Donelan za San.

U izveštaju se navodi da će se uticaj veštačke inteligencije razlikovati u različitim sektorima - 46 odsto zadataka u administrativnim i 44 odsto u pravnim profesijama moglo bi da bude automatizovano, ali samo šest odsto u građevinarstvu i četiri odsto u održavanju, navodi se.

BBC je ranije izveštavao o zabrinutosti nekih umetnika da bi generatori veštačke inteligencije slika mogli da naškode njihovim izgledima za zapošljavanje.


Pogledajte video: Šta je veštačka inteligencija


Manje plate

„Jedina stvar u koju sam siguran je da ne postoji način da se zna koliko će poslova biti zamenjeno generativnom veštačkom inteligencijom", rekao je za BBC Karl Benedikt Frej, strateški direktor u školi Oksford Martin na Univerzitetu Oksford.

„ČetGPT omogućava da više ljudi sa prosečnim veštinama pisanja da prave eseje i članke.

„Novinari će se stoga suočiti sa većom konkurencijom, što bi smanjilo plate, osim ako ne vidimo veoma značajan porast potražnje za takvim poslom.

„Dobar primer je uvođenje GPS tehnologije na platformi kao što je Uber. Odjednom, nije bilo teško naći sve ulice u Londonu, zbog čega su vozači doživeli velika smanjenja plata kao odgovor, od oko 10 odsto prema našem istraživanju",

„Rezultat su bile manje plate, a ne manje vozača",

„Tokom narednih nekoliko godina, generativna veštačka inteligencija će verovatno imati slične efekte na širi skup kreativnih zadataka", rekao je.

Uzeti s rezervom

Prema istraživanju, 60 odsto radnika bavi se zanimanjima koja nisu postojala 1940. godine.

Ali druga istraživanja sugerišu da su tehnološke promene od 1980-ih brže raselile radnike nego što su stvorile radna mesta.

A ako je generativna veštačka inteligencija kao prethodni napredak informacione tehnologije, zaključuje se u izveštaju, to bi moglo da smanji zaposlenost u bliskoj budućnosti.

Međutim, dugoročni uticaj veštačke inteligencije je veoma neizvestan, kaže Benedikt Frej i dodaje da bi stoga „sva predviđanja trebalo uzeti sa veoma velikom rezervom".

„Ne znamo kako će se tehnologija razvijati ili kako će je kompanije integrisati u sopstvena poslovanja",

„To ne znači da veštačka inteligencija neće poremetiti način na koji radimo, ali trebalo bi da se usresredimo i na potencijalne dobitke životnog standarda od produktivnijeg rada i jeftinijih usluga, kao i na rizik od zaostajanja ako se druge firme i privrede bolje prilagode tehnološkim promenama", dodao je on.


Pogledajte video: Kako veštačka inteligencija menja zemlje u razvoju


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: