Evropska svemirska agencija (ESA) odložila je planirano lansiranje satelita do Jupitera.
Vremenski uslovi su pokazali da postoji opasnost od munje za misiju čiji je cilj da utvrdi da li je na satelitima ove planete bilo života.
Sledeće lansiranje je planirano za petak, 14. april.
Osmogodišnje putovanje od Zemlje do Jupiterovog glavnog satelita je najambicioznija misija agencije.
Postoje dokazi da sateliti Kalisto, Evropa i Ganimed imaju podzemne okeane vode.
- Spektakularna fotografija Jupitera i njegove Velike crvene pege
- Velike oluje, meseci i prsten: Neverovatan pogled na Jupiter kroz svemirski teleskop
- Jupiter kakav do sad niste videli
Projekat je poznat kao Jupiter Ajsi Muns Eksplorer ili skraćeno JUICE.
JUICE neće tragati za znacima života i neće slati fotografije vanzemaljske ribe, ali će pomoći da se utvrdi da li u skrivenim okeanima satelita ima minimalnih šansi za jednostavan mikrobni organizam.
To nije luda ideja, kaže profesora Karol Mundel, direktorka za nauku u ESA.
„U svakom ekstremnom okruženju na Zemlji, bilo da je to visoka kiselost, visoka radioaktivnost, niska temperatura, visoka temperatura - nailazimo na mikrobiološki život u nekom obliku", rekla je ona za BBC njuz.
„Ako pogledate (vulkanske) otvore na dnu Zemljinih okeana, ovi čak izgledaju kao vanzemaljski svetovi. Nema razloga zašto taj mikrobni život ne bi mogao da postoji negde drugde, ako imamo slične uslove. To želimo da vidimo sa JUICE-om".
Misija od 1,6 milijardi evra trebalo je da bude lansirana u četvrtak, 13. aprila na raketi Arijane-5 iz Kurua, Francuska Gvajana, u 09:15 po lokalnom vremenu.
Arijane nema snagu da pošalje JUICE direktno na Jupiter, svakako ne u korisnom vremenskom okviru.
Umesto toga, ona će poslati letelicu na putanju oko unutrašnjeg Sunčevog sistema.
Uslediće serija preleta preko Venere i Zemlje čija će gravitaciona polja odvesti veštački satelit do predviđenog odredišta.
Dolazak u sistem Jovijan se očekuje u julu 2031. godine.
- Šta ako pronađemo život na drugim planetama
- „Najbolji posao na svetu i životna uloga": Prva žena glavna naučnica NASA-e
- U fotografijama: Čudesni Univerzum prikazan kao nikada do sada
Juice će 35 puta obići Jupiterov satelite, a povremeno će biti i do 400 kilometara od njihove površine pre nego što se smesti u orbitu oko Ganimeda.
Svemirska letelica nosi ukupno 10 instrumenata: razne vrste kamere, detektori čestica, radar za mapiranje podzemnih karakteristika; postoji čak i lidar, koji se koristi za pravljenje 3D mapa površinskog terena.
Ali magnetometar koji je obezbedila Velika Britanija mogao bi da pruži neke od najbitnijih podataka.
Eksperiment Imperijal koledža u Londonu će nam reći o svojstvima skrivenih okeana satelita, a na Ganimedu, posebno, informacije bi trebalo da budu prilično detaljne.
„Znaćemo dubinu okeana, sadržaj soli u njemu, koliko je duboka kora iznad okeana i da li je okean u kontaktu sa stenovitim plaštem", objasnila je profesorka Mundel.
„Dakle, dobićemo informacije o unutrašnjoj strukturi satelita, a iz rezultata merenja drugih instrumenata koji posmatraju površinu, moći ćemo da rešimo da li na toj površini postoji organski materijal."
- Kako su Ujedinjeni Arapski Emirati napravili svemirsku letelicu iz prvog pokušaja
- Zašto je ledeni Pluton i dalje u centru vatrene rasprave
- NASA odlučila: Ovo su astronauti koji će leteti do Meseca
SAD će sledeće godine pokrenuti prateću misiju, poznatu kao Kliper, koja će se usredsrediti na satelit na Evropu, čineći 50 preleta, od kojih neki nisko do 25 kilometara.
Bliski prolaz planetarne destinacije obično prati kasnija svemirska letelica koja ide u orbitu, a zatim sledeća misija koja pokušava da sleti.
Ovako je napredovalo istraživanje na Marsu, gde biti još jedan korak - pokušaj donošenja materijala na Zemlju radi proučavanje u laboratoriji.
Istraživanja na Jupiterovim i Saturnovim mesecima nisu tako napredna u nizu, ali je moguće zamisliti poduhvate kasnije ovog veka koji bi mogli da slete na ova fascinantna svemirska tela spoljašnjeg Sunčevog sistema i pokušaju da probuše njihove ledene kore i uzorkuju vodu ispod.
„Ako pronađemo dokaze za život na satelitima Saturna ili Jupitera, onda bi gotovo sigurno da bi bio nezavisnog porekla", kaže kraljevski astronom, profesor ser Martin Ris.
„To bi onda nosilo važnu poruku da život - koji je počeo dvaput, nezavisno, u našem Sunčevom sistemu - ne može biti slučajnost, i da skoro sigurno postoji još negde u našoj galaksiji, što potpuno menja način gledamo u nebo".
Pogledajte video: Evropa spremna da pošalje letelicu na Jupiterove satelite
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
