U knjizi „Poslednje Hristovo iskušenje" koju je 1951. objavio grčki pisac Nikos Kazancakis (1883-1957), prikazan je Isus kako se venčava sa Marijom Magdalenom. Trideset sedam godina kasnije, kontroverzno delo pretvoreno je u istoimeni film u režiji Amerikanca Martina Skorsezea.
U 21. veku, još jedan bestseler pretvoren u blokbaster takođe je plasirao ideju o paru koji su prethodna dvojica formirali: „Da Vinčijev kod", roman Amerikanca Dena Brauna iz 2003. godine, adaptiran za bioskope 2006. godine.
Ako se u mašti i popularnoj kulturi iznova dva lika iz Biblije predstavljaju kao romantični par, ima li to nekog uporišta u istraživanju drevnih hrišćanskih dokumenata?
Ako se ograničimo na takozvane kanonske knjige, odnosno priče koje hrišćanske religije priznaju kao sastavni deo Biblije, to nema nikakvog osnova.
I više od toga, hrišćanski vernici neretko preziru te teorije, smatrajući ih ne samo netačnim, već i kao jeres.
Ali istraživanja zasnovana na takozvanim „apokrifnim jevanđeljima", tekstovima starim koliko i oni koji čine Novi zavet, ali koje je Katolička crkva na kraju izbacila, pronašla su dokaze o ljubavi između Isusa i Marije Magdalene.
- Kako je Isus zaista izgledao
- Kako i gde je započelo razapinjanje na krst
- Uskršnji zeka: Evolucija jednog simbola
`Omiljeni učenik`
Međutim, iako među savremenim stručnjacima nema saglasnosti, svako tumačenje spisa mora se raditi sa dužnom pažnjom.
„Većina apokrifa koji se odnose na ovaj 'slučaj' nikada, zapravo, ne pominje Magdalenu kao 'Isusovu ženu'", smatra vatikanski naučnik Mirtičeli Medeiros, istraživač istorije katolicizma na Papskom univerzitetu Gregorijana u Rimu.
„Pre svega se kaže da je bila omiljeni Isusov učenik i veliki 'saputnik', reč koja, ako se ne vodi računa o anahronizmu, može da generiše bezbroj tumačenja".
Za istraživačicu Vilmu Stigal De Tomazo, doktorku religioznih nauka i autorku knjige „Marija Magdalena: istorija, tradicija i legende", ne postoji ništa istorijski što bi moglo da potvrdi ove teorije o ljubavnom odnosu između Magdalene i Isusa.
„Nema činjenica koje podržavaju ovu hipotezu", kaže ona.
„Čak ni gnostički apokrifni tekstovi ne komentarišu ovaj odnos. Većina govori o odnosu između Marije Magdalene i već vaskrslog Isusa", dodaje De Tomazo, istraživačica u brazilskom Društvu za teologiju i religiozne nauke i članica Latinoameričkog udruženja za književnost i teologiju.
Sa njom je saglasan i američki istoričar i pisac koji živi u Engleskoj Majkl Hag, autor knjige „Marija Magdalena: Od Biblije do Da Vinčijevog koda: Isusova saputnica, boginja, prostitutka, feministička ikona".
Hag tu brani tezu da je Magdalena bila veoma bliska i intimna sa Isusom, ali samo sa duhovne tačke gledišta.
Velika nepoznanica
Misterija počinje identitetom Magdalene, žene o kojoj se malo zna. Veruje se da je to ime dobila jer potiče iz Magdale, grada na obali Galilejskog mora (danas severni Izrael).
„Ona je jedna od najnepoznatijih žena u Bibliji", kaže hagiolog Tiago Maerki, proučavalac starog hrišćanstva i član Hagiografskog društva Sjedinjenih Država.
Hagiologija predstavlja učenje o svetiteljima.
„S jedne strane, ona je svetica, ona koja se preobratila. S druge strane, ona je prostitutka, koja kasnije postaje ljubavnica ili žena Isusa."
„Istorijska Marija Magdalena potiče iz tradicije nastale predanjima posle Isusove smrti", ističe istoričar Andre Leonardo Čevitareze, profesor na Institutu za istoriju Federalnog univerziteta u Rio de Žaneiru i autor knjige „Isus iz Nazareta : šta istorija ima da kaže o njemu".
„Usmeno predanje je bio organizovano oko onoga što su zapamtili i potpuno izmišljenih sećanja o Isusu. Ove tradicije su uglavnom nastale u periodu između Isusove smrti i prvih spisa o njemu."
Čevitareze ističe da se Magdalena pominje u dva najstarija spisa u hrišćanstvu: apokrifnom „Jevanđelju znakova", verovatno s kraja šezdesetih prvog veka; i kanonskom „Jevanđelju po Marku", iz naredne decenije.
Među kanonskim knjigama ona se poimence pominje 17 puta, uvek u jevanđeljima.
U sledećim knjigama, koje počinju da govore o životu prvih hrišćana i njihovim porukama tadašnjem svetu, Marija Magdalena je zaboravljena ili izbrisana figura.
Njena pojavljivanja su značajna, što ukazuje na to da je bila veoma bliski Isusov sledbenik.
Iako je najpre opisana kao žena iz koje je moćni sin Božiji proterao „sedam demona" - odlomak koji je podstakao mit da je Marija Magdalena bila prostitutka - kasnije se ona pojavljuje u ključnim trenucima.
Ona je bila jedan od svedoka raspeća i videla je, prema rečima jevanđeliste Marka, gde je sahranjeno Isusovo telo i stoga je na kraju bila ta koja je pronašla grob otvoren u epizodi koja je postala poznata kao vaskrsenje Hristovo.
- „Ovo je telo moje": Zašto se religija menjala tokom istorije
- Mamul - slatki kolačić koji povezuje hrišćane i muslimane
- Bogovi sutrašnjice: Kako izgleda budućnost religije
- Kako je srednjovekovna crkva oblikovala zapadnjački um
Legende
U stvaralačkom prostoru legendi postoji zanimljiva priča u koju neki veruju: prvo Isusovo čudo, prema Bibliji, bilo je pretvaranje vode u vino na svadbi.
U svetim tekstovima se, međutim, ne pominju imena mlade i mladoženje Prema tom verovanju, par bi bili Marija Magdalena i Jovan jevanđelist.
U popularnoj anegdoti, čudo nije bilo blagoslov za par, već munjevit kraj njihovog braka, jer je Jovan, kad je svedočio pretvaranju vode u vino, napustio nevestu i pridružio se mesijanskom projektu koji je vodio Isus.
Marija Madalena, koju je napustio muž, na kraju bi zarađivala za život od prostitucije. I tek će se spasiti mnogo kasnije, kada ju je izbavio sam Isus, a ona počela da ga sledi.
Zvanični spisi
Što se zvaničnih jevanđelja tiče, nagoveštaji ljubavne veze između njih dvojice su retki.
Maerki navodi dva pasusa.
U „jevanđelju po Jovanu", u priči koja prati Isusovu smrt i sahranu, nalazi se epizoda u kojoj se on javlja Mariji Magdaleni dok plače pred praznim grobom.
„A on je pita: `Ženo, zašto plačeš?`", pripoveda hagiolog.
„Pretpostavka je da se ta grčka reč za ženu koja se pojavljuje u originalnom tekstu može odnositi na ideju 'moja žena'. To je na kraju podržalo tumačenje da su bili par."
Drugi trag bi takođe bio jedan od događaja ubrzo posle Isusove smrti.
Marija Magdalena je u svetim tekstovima predstavljena kao ona kojoj je povereno da se stara o grobu, zbog čega ga je prva zatekla praznim.
„Pošto je Isus sahranjen, biblijska tradicija kaže da je na Mariji Magdaleni bilo da čisti, brine o telu. Sada su Isusa nazivali rabinom [religijskim poglavarom jevrejske zajednice], a rabini se venčavaju", smatra Maerki.
„I bilo bi nezamislivo da žena dotakne telo umrlog, da ga sredi, da nije bila neko iz porodici, da nije njegova žena.
Maerki tvrdi da to navodi „mnoge istoričare" da brane ovo gledište.
I ako se Marija Magdalena ne pominje u knjigama koje u Bibliji slede posle jevanđelja, jedna od Pavlovih poslanica donosi, za istoričara Čevitareza, ključ za tumačenje njene veličine.
„U prvom pismu Korinćanima, dokumentu koji se obično datira u 1. vek 50-ih godina [hronološki ranije, dakle, od najranijih pisanih dokumenata koji pominju Mariju Magdalenu po imenu], Pavle pita [retorički] da li je i on takođe jedan apostola jer je video vaskrslog Hrista", objašnjava istoričar.
„Sada, kada pređemo na `Jovanađelje po Jovanu`, Marija Magdalena je jedina osoba koja vidi vaskrslog Isusa, u tom odlomku gde misli da razgovara sa baštovanom koji brine o bašti u kojoj je bio sahranjen, a otkriva da je taj čovek Isus", dodaje.
- Ide li joga pod ruku sa hrišćanstvom i islamom
- Jezuiti iz komšiluka i ušuškani manastir u centru Beograda
- Dalaj Lama se kaje što je dečaka pitao da se ljube jezicima
Poljubac u usta
U tekstovima koji se smatraju apokrifnim, teorije idu dalje.
Čevitareze podseća na „Jevanđelje po Filipu", fragmente pronađene 1945. zajedno sa mnogim drugim dragocenim dokumentima u Nag Hamadiju u Egiptu.
Tekst je verovatno nastao još u drugom veku. Iako je otkriveno pre manje od sto godina, i ranije se znalo njegovo postojanje, kaže profesor.
Postoje citati iz ovog jevanđelja grčkih autora koji datiraju pre 1.800 godina.
„Kaže da su se Isus i Marija Magdalena poljubili u usta.
„Ovaj pojedinačni podatak već uslovljava [po onome kako se trenutno gleda] erotski element", objašnjava Čevitareze.
„Međutim, kada pročitamo 'Jevanđelje po Filipu' u celosti i stavimo ga u ovo gnostičko hrišćansko okruženje [hrišćanska struja koju je Irinej Lionski proglasio jeretičkom 180. godine nove ere], primećujemo shvatanje koje su ovi dečaci imali o fizičkom svetu, materijalnom, svetu koji gradimo", kaže istoričar.
„I tu nema ničeg erotičnog. Za njih je ljubljenje u usta značilo prenošenje znanja sa jednog čistog bića na drugo čisto biće."
Maerki upozorava i da je sve opisano potrebno analizirati u kontekstu vremena, da ne bi pali u anahronizam.
„Neki kažu da je Isus poljubio Mariju Magdalenu u usta i to bi bio znak veze između njih dvoje.
„To je idiotski, jer ljubljenje u usta u vreme Isusa nije imalo istu konotaciju koju ima za nas danas. Za gnostike je to bio način prenošenja mudrosti, bez ljubavnih ili seksualnih konotacija", objašnjava on.
Isusov saputnik
„Jevanđelje po Filipu takođe predstavlja Mariju Magdalenu kao Isusovu `saputnicu`, koristeći grčku reč koinonos — čije značenje u prošlosti nije bilo nužno ograničeno na bračnog druga.
„[U tekstu] ona je opisana kao Isusova saputnica, kao neko koga je voleo više od ostalih učenika, i to je veoma značajno", kaže Maerki.
„Ali možda najoštriji drevni spis o ovoj ljubavnoj vezi je „Crkvena istorija Zaharije Retora", rukopis koji verovatno datira iz šestog veka, napisan na sirijskom, dijalektu aramejskog.
Izraelsko-kanadski novinar Simča Jacobovici i kanadski istoričar Beri Vilson, profesor religijskih nauka na Univerzitetu Jork u Kanadi, analizirali su materijal i zaključili da se radi o verziji teksta koji je prvobitno napisan na grčkom, možda između prvog i drugog veka.
Njih dvojica su 2014. godine objavili knjigu „Izgubljeno jevanđelje: dekodiranje drevnog teksta koji otkriva Isusov brak sa Marijom Magdalenom".
U delu objašnjavaju da pomenuti drevni rukopis donosi nepoznatu istoriju Isusove mladosti, u njegovim dvadesetim godinama, njegove veze sa političkim ličnostima Rimskog carstva i, uglavnom, odnos sa Marijom Magdalenom, sa kojom se venčao i imao dvoje dece.
„To je delo osvežilo ovo pomalo legendarno predanje, ono koje ima uporište u nekim dokumentima primitivnog hrišćanstva", kaže Maerki.
Godine 2012. prvi put je izašao na videlo deo teksta sa rečima „Isus im reče: `ženo moja...`".
Ali najverovatnije je to falsifikat.
Dokument, na koptskom, bio je prevod teksta iz 14. veka napisanog u 2. veku, prvobitno na grčkom. A predstavili su ga istraživači sa Univerziteta Harvard, u SAD.
Postalo je poznato kao „Jevanđelje Isusove žene".
Otkriće je izazvalo kontroverze, ali je zbog sličnosti sa već poznatim tekstovima istog vremena, nekoliko istraživača počelo da sumnja u njegovu legitimnost.
„Iz tog razloga, mnogi istoričari ga pre smatraju nedostojnim pažnje", ocenjuje Medeiros sa Papskog univerziteta.
Čak i među istraživačima koji su bili uključeni postoji konsenzus da je materijal, potvrđen radiokarbonskim datiranjem da potiče iz srednjovekovnog perioda, verovatno falsifikat napravljen modernim tehnikama na fragmentu papirusa iz srednjeg veka.
Pretpostavke
Uprkos tolikim mogućnostima tumačenja, Čevitareze ne veruje da su Isus i Madalena imali ljubavnu vezu.
„Rekao bih da postoje argumenti da se ovo opovrgne, iako se ljudi ponekad malo naljute na mene", kaže istoričar.
„Kada sinhrono posmatram lik Isusa u dokumentaciji, shvatam da on nije jedini Jevrejin u celibatu prve polovine prvog veka... A portret koji su prikazali jevanđelisti je Isusa koji je živeo isključivo svoju službu, što ga čini bezgrešnim i legitimnim, on nije imao ljubavne veze."
Čevitareze tvrdi da nam drevni tekstovi omogućavaju da razumemo da je Isus „izabrao život koji je vodio", život „nasilnog suprotstavljanja Rimskom carstvu i jevrejskim elitama u dosluhu sa tim carstvom".
„On je bio 'žrtveno jagnje` i stoga je njegov celibat bio mnogo više okolnost nego princip", kaže on.
„Nikad nije razmišljao o tome da se oženi. Na neki način, mislim da je odluka bila više o načinu života koji je usvojio, lutanjima, momku koji ne može da prestane jer ga policija uvek juri."
Za Medeirosa, „s obzirom na dokumente kojima imamo pristup" nije moguće naučno verovati da su Isus i Marija Magdalena bili par.
„Većina istoričara hrišćanstva, bar za sada, odbacuje ovu hipotezu", primećuje on.
U stvari, nije bilo uobičajeno da učitelj, misleći na tadašnje jevrejsko društvo, bude samac ili u celibatu, kako to religiozno kažemo", nastavlja istraživač.
„Međutim, u vreme Isusa, uloge u jevrejskom društvu prolazile su kroz fazu transformacije.
„Čak su dva Isusova savremenika, posvećena podučavanju, bila u celibatu: Jovan Krstitelj, njegov rođak, i Pavle iz Tarsa. Pavle čak piše u pismima o celibatu u korist služenja kraljevstvu nebeskom."
„Za mnoge rane hrišćane bračni život je bio stvarnost. Mnogi su bili oženjeni, poput Petra. Ali to je u to vreme bio lični izbor", dodaje Maerki.
Hagiolog, međutim, komentariše da je biti u celibatu ili ne „bio lični izbor u vreme primitivnog hrišćanstva". A pretpostavljati da li su Isus i Magdalena živeli kao par, takođe, bi bilo lično mišljenje.
„Činjenica je da je, mimo svih ovih legendi i sumnji, Marija Magdalena imala istaknuto mesto među Isusovim sledbenicima", naglašava on.
- Izopštene: Žene koje se bore da budu katoličke sveštenice
- Marija Zvijezda - od najveće trapističke opatije na svetu do poslednjih monaha
- Pet drevnih svetih mesta iz svih krajeva sveta
„I veoma je zanimljivo pomisliti da danas Crkva ima istaknute položaje koje zauzimaju isključivo muškarci, a žene uvek preuzimaju podređene funkcije.
„I to uprkos činjenici da među stručnjacima postoji konsenzus da su žene igrale važnu i istaknutu ulogu u ranom hrišćanstvu".
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
