„Kad se setim mračnih dana u šumi, ponovo počnem da proživljavam tu traumu", kaže za BBC sirijski tražilac azila Abdulrahman Kivan tokom video poziva preko Zuma.
Desilo se to pre svega nekoliko meseci, jednog hladnog decembarskog dana.
Bio je okružen dubokim snegom i kolabirao je od iscrpljenosti, sa malo nade da će preživeti.
„Nisam više mogao. Moja povređena noga to više nije mogla da izdrži", kaže Abdulrahman.
Hodao je nedeljama kroz šumu koja razdvaja Belorusiju od Letonije, zemlje članice Evropske unije.
- Strahuje se da je više od 100 ljudi poginulo u nesreći kod Kalabrije, među utopljenima i beba
- U napuštenom kamionu u Bugarskoj pronađeno 18 mrtvih ljudi, među kojima i dete
- Do Beograda bez vize, za EU sa krijumčarima: Kako izbeglice i migranti iz Burundija, Tunisa i Indije stižu do Evrope
Graničari s obe strane granice uporno su ga gurali tamo-ovamo između dve zemlje istočne Evrope.
On kaže da je stići do Evrope bilo „putovanje smrti", ali da je morao da pođe na njega jer je bežao od rata u Siriji.
I usled ograničene pokretljivosti zbog ratne povrede na nozi, Abdulrahmanu je bila potrebna relativno laka ruta do Evrope.
Mnoštvo objava na Fejsbuku sa nepotvrđenih naloga na arapskom oglašavalo je vize za Rusiju i rutu koju vode krijumčari kroz Belorusiju.
Njegovi prijatelji su već prevalili taj put.
Oni su mu ispričali da je to najbolja opcija, ali se stvarnost pokazala mnogo mračnijom.
Priča o dve granice
Posle tri neuspela pokušaja u novembru da pređu ilegalno iz Belorusije u Poljsku, članicu Evropske unije, Albdulrahman i još nekoliko njih su potom pokušali da uđu u Letoniju, koja je takođe u EU.
Prepešačili su desetine kilometara po 70 centimetara snega kroz šumu, sa vrlo malo hrane i vode.
„Tresli smo se od hladnoće. Dok smo hodali, malo bismo se zagrejali. Ali kad bismo seli, osećali smo da nam je odeća prokisla od snega", kaže Abdulrahman.
Kad im je ponestalo vode, isisavali su tečnost iz grudvi snega da bi ostali hidrirani.
„Izgubili smo svaku nadu. Čak smo poslali poruke našim porodicama moleći ih za oproštaj, jer smo mislili da nećemo preživeti", dodaje on.
Isam je još jedan Sirijac koji je bio sa Abdulrahmanom tokom određenih deonica njegovog putovanja.
Proveli su čitave nedelje zaglavljeni u šumi.
Čim bi prešli u Letoniju, graničari bi krenuli da ih potiskuju da se vrate u Belorusiju, i obrnuto.
„Uporno smo govorili letonskim graničarima: 'Beloruski graničari nam ne dozvoljavaju da se vratimo u Minsk, a vi nas ne puštate da uđemo u Letoniju, šta želite da radimo?'", kaže Isam.
U Letoniji su ih graničari pritvorili u šator, koji su i Isam i Abdulrahman opisali kao „prljav" i „pretrpan".
Abdulrahman procenjuje da je on lociran nekoliko sati od njihove glavne kancelarije na putu do beloruske granice.
Oni kažu da ljudi mogu u šatoru da provedu od par sati do par dana ili čak meseci pre nego ih isprate nazad preko granice.
„Šator nije imao toalet, vodu niti bilo šta drugo. Nije nam bilo dozvoljeno da ga napuštamo bez dozvole", kaže Isam, koji je opisao ophođenje prema njima kao „ponižavajuće".
Optužbe za nasilje
Abdulrahman kaže da su ga u šatoru u Letoniji graničari tukli po povređenoj nozi palicama za omamljivanje.
Potom je vraćen preko granice.
Prilikom trećeg pokušaja da pređe, izgubio je svest.
Kad se Abdulrahman probudio, kaže da su ga vojnici u šatoru „pribili uza zemlju i ugasili šest cigareta na njegovoj povređenoj nozi".
Abdulrahman kaže da su ga u šatoru držali oko dve nedelje.
Kad mu se početkom januara zdravlje pogoršalo, na kraju je prebačen u obližnju bolnicu u Letoniji.
Isam takođe kaže da su ga tukli graničari.
On kaže da je video kako letonski vojnici tuku šesnaestogodišnjeg dečaka i mladu ženu koja ih je preklinjala da je puste da uđe u zemlju.
„Kad sam se suočio sa njima i pitao ih zašto tuku ženu, počeli su da tuku mene. Čuvar me je šutnuo čizmom", kaže Isam.
- Zašto albanski migranti odlaze u Veliku Britaniju i koliko ih je pristiglo
- Migranti u Rusiji idu u rat pod prisilom
- Posle pucnjave u Horgošu privedeno više od 1.000 migranata - pronađeno oružje i municija, kaže pomoćnih direktora policije
Hibridni rat?
Pitanje migracije u bogatu ekonomsku i političku zajednicu 27 zemalja polarizujuće je već godinama.
Granica između EU i Belorusije je postala najnovije žarište.
Još otkako je Brisel sankcionisao Minsk posle osporenih predsedničkih izbora iz 2020. godine, njihovi odnosi su se pogoršali.
Zemlje EU optužuju Minsk i njenog saveznika Rusiju da koriste migrante kao oruđe u „hibridnom ratu."
Letonija smatra migrante „ratnim oružjem" koje treba vratiti preko granice iz bezbednosnih razloga.
Ona kaže da je od avgusta 2021. godine sprečila 10.524 pokušaja migranata da ilegalno pređu iz Belorusije.
„Zaštita spoljne granice Letonije i Evropske unije je naša primarna dužnost", kaže letonski ministar unutrašnjih poslova u saopštenju za BBC, dodavši da nije u obavezi da prihvata sve one ljude koji ilegalno pređu granicu.
Ministarstvo negira bilo kakvo zlostavljanje ili neprimereno ponašanje prema migrantima kojima nije dozvoljen ulazak u zemlju.
„Ljudima kojima je sprečen ilegalni prelazak državne granice ukazuje se humanitarna pomoć, uključujući neophodnu medicinsku pomoć", kaže se u saopštenju.
Krivične tužbe protiv volontera
Iako mnogi u Letoniji podržavaju odluku vlade da potisne nazad u Belorusiju „ilegalne migrante", kako ih opisuju, neki to pokušavaju da spreče.
Ieva Raubiško je jedna od njih.
Ona pomaže migrantima sa Bliskog Istoka, pogotovo onima koji se nađu zaglavljeni između letonske i beloruske granice.
Kad su Isam i njegova grupa postali očajni, kontaktirali su volontere tražeći od njih pomoć, a ovi su potom podneli tužbu Evropskom sudu za ljudska prava.
Sud je izdao vanrednu meru prisilivši Letoniju da privremeno primi migrante i pruži im humanitarnu pomoć.
Ieva i kolega su potom odjurili do granice da bi se postarali da Isam i njegova grupa ne budu izbačeni iz zemlje.
„Čekali smo dva sata", kaže Ieva.
„Nismo bili sigurni da će uspeti, ali jesu. Padali su po snegu, jedan od njih se tresao. Bili smo šokirani."
Ali vanredno stanje koje je zemlja uvela u ovoj pograničnoj oblasti od 2021. godine znači da ni volonteri, ni novinari, ni međunarodne organizacije ne smeju da uđu bez specijalne dozvole.
Ieva i njen kolega Egils našli su se tamo ilegalno.
Njih sada čeka krivična tužba, optužujući ih za pomaganje migrantima da pređu ilegalno u Letoniju.
Ieva misli da tužba može da ima i dobrih strana.
„Krivična tužba protiv nas navela je više ljudi da stane na stranu migranata… ljude koji su do sada ćutali."
„Ako tim ljudima ne pružimo priliku da legalno podnesu zahtev za azil, ilegalno krijumčarenje će se samo pojačati", dodaje ona.
Abdulrahman je sada bezbedno stigao u Evropsku uniju.
On ne želi da otkriva gde se tačno nalazi iz bezbednosnih razloga.
Isam je pokrenuo proceduru za sticanje azila u Letoniji, ali je ubrzo posle toga otputovao za Holandiju, gde živi njegov brat.
On je zahvalan Ievi za njenu pomoć, ali ne želi tamo da se vrati.
„Kako mogu da se vratim u zemlju koja se prema meni ophodila tako svirepo?", kaže Isam.
„Pretukli su nas i ponašali se prema nama veoma varvarski."
I Isam i Abdulrahman kažu da sada žale što su pošli na to teško putovanje kroz Belorusiju.
„Kunem se da smo ranije bili srećni u Siriji. Ali pobegli smo od rata i teškog života", kaže Isam.
„Kuda sam mogao da odem? Ovo putovanje smrti bilo je moja jedina šansa."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
