Kako je reč o jednoj od, kako za turiste tako i za stanovnike, atraktivnijih pariških ulica, bulevar Puasonjer je po običaju prepun ljudi.
Međutim, 29. marta, u danu toliko sunčanom da je svima bilo jasno da je zimi konačno odzvonilo, dugački redovi formirali su se ispred kultnog bioskopa Gran Reks.
Kolona ljudi protezala se niz bulevar, ali i dobrim delom istoimene bočne ulice, kako je više bioskopskih ulaza bilo u funkciji.
Ponovo, nimalo neuobičajen prizor. Gran Reks je često domaćin premijera velikih blokbastera na kojima neretko prisustvuju glumci i reditelji.
Samo nekoliko nedelja ranije, povodom premijere četvrtog nastavka megapopularne akcione franšize Džon Vik, čija se radnja, delom, odvija i u Parizu, Gran Reks je posetio Kijanu Rivs.
Doduše, za vreme snimanja Džona Vika, Parižani su Kijanua mogli da sretnu i na ulici ili u gradskom prevozu, zahvaljujući njegovoj nadljudskoj skromnosti i auri čoveka iz naroda.
Ali događaj koji je doprineo dodatnoj gužvi na ulicama nije bio puka premijera.
- Tarantino se vratio - kritičari su oduševljeni
- Zašto je Serđo Leone bio toliko potcenjen
- Da li je Felinijev film 8 ½ toliko kul da mu u istoriji nema premca
Zapravo, nije se prikazivao nikakav novi film. Govorilo se o filmovima, velikim i važnim, ali ne i novim. U pitanju je bilo nešto drugačije.
Na neonskoj svetlećoj reklami bilo je ispisano ime jednog od najvećih reditelja današnjice, jednog od retkih koji uživa status holivudske, pa čak i rok zvezde, iako se mahom nalazi iza kamere - Kvenitna Tarantina.
Za razliku od sličnih događaja koji uključuju velika imena, blicevi sa telefona i aparata sevali su jedino na samom ulasku u bioskop, jer je unošenje istih u salu, na zahtev gosta, bilo strogo zabranjeno i poprilično pažljivo kontrolisano.
Posetioci su na ulasku dobijali platnene vrećice u koje bi stavili telefone, a zaposleni bi ih potom zatvorili.
Sistemom sličnim skidanju bipera u prodavnicama odeće, vrećice su otvarane na završetku večeri.
Jedina fotografija sale, prazne, nastala je tek po završetku programa.
Quentin Tarantino - Cinema Speculation conversation je serijal razgovora sa rediteljem povodom njegove nove knjige.
U pitanju je Tarantinova druga knjiga, ali za razliku od sjajne novelizacije Once Upon a Time in Hollywood (Bilo jednom u Holivudu), Cinema Speculation spada u non-fiction kategoriju i predstavlja zbirku eseja o filmovima, naročito onih sa kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina - pre, tokom i nakon čuvene holivudske revolucije.
„Već nekih 12 godina sam, navrat-nanos, pisao knjigu o filmu, ali sam se dugo pitao šta bi moglo biti vezivno tkivo između tih različitih tekstova, kako to ne bi bila samo knjiga eseja", izjavio je Tarantino kasnije te večeri u razgovoru sa Tjerijem Fremoom, direktorom Filmskog festivala u Kanu.
„I zatim sam napisao poglavlje pod nazivom Little Q Watching Big Movies, koje je na kraju postalo uvodno poglavlje u knjizi, o tome kako su me majka i očuh vodili sa njima u bioskop."
Tarantino je počeo da posećuje bioskop sa sedam godina, gledajući filmove čija ciljna publika definitivno nisu bili sedmogodišnjaci.
Tako je, kao jako mali, u bioskopu pogledao neke od najvećih filmova s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih, poput Bullit (1986), Dirty Harry (1971), Deliverance (1972) itd.
„Ovo svakako nije knjiga koja uključuje moje omiljene filmove, niti filmove koji su na mene uticali toliko da mogu da kažem 'Ah, ovo su filmovi koji su me načinili ovakvim kakav sam danas', štaviše, neke od ovih filmova volim, neke volim s rezervom, a za neke ne mislim da su toliko dobri koliko sam tada, kada sam ih prvi put gledao u bioskopu, mislio da jesu."
„Međutim, ovo jesu filmovi koje sam, prvi put, gledao isključivo u bioskopu, dakle u tom specifičnom trenutku u istoriji, i sa publikom kojoj su ti filmovi bili namenjeni i shvatio sam da je to poveznica između poglavlja."
Pripreme za veče sa Tarantinom
Na gostovanje Kventina Tarantina nisam otišao kao na klasičnu promociju knjige, jer znajući prirodu pisca, moglo se pretpostaviti da će razgovor biti sve samo ne klasičan.
Knjigu sam posedovao već nekoliko meseci unazad, tako da Tarantino nije morao da mi je prodaje, da me ubeđuje da je kupim.
To je Tarantino, a gde stoji njegov potpis, to je unapred prodato, jer iako je maestralan reditelj, postoji šansa da je čak još bolji pisac.
Ne, ono što mi je bilo potrebno jeste detaljna priprema, jer možda se bez predznanja može ići u kafanu, ali ne i u bioskop.
Razgovoru su prethodili meseci čitanja Cinema Speculation, gledanja filmova o kojima Tarantino piše, oflajn i onlajn kopanja, najčešće polovnih, romana po kojima su mnogi od tih filmova zasnovani i naravno, ponovno gledanje Tarantinovih filmova i traženje novih značenja, omaža i referenci na osnovu pročitanog.
I Cinema Speculation je sjajna knjiga o filmu zato što pruža nove uvide o filmovima koji su u njoj analizirani, secirani, rastavljeni na deliće, pa vraćeni u celinu, često i potpuniju u odnosu na onu od koje su počeli.
I potpuno je nevažno ako Tarantino otkrije radnju filmova (koje ranije niste gledali) u knjizi, jer gledanje nakon čitanja eseja nimalo ne umanjuje užitak, već ga samo uvećava.
Kao da imate nekakav alat za gledanje filmova.
Međutim, ono što Tarantino skromno ističe, i što se može zaključiti iz samog naslova, jeste da je reč o njegovim „nagađanjima", a ne o nekakvom kinematografskom Svetom pismu.
„Ovo su moja nagađanja, moje pretpostavke o tim filmovima. Naravno da sam mogao da pozovem Brajana De Palmu i pitam ga šta misli o sopstvenom filmu, ali mene ne zanima šta on misli", rekao je Tarantino.
Cinema Speculation otkriva koji se deo romana Džima Tompsona nije našao u filmu The Getaway (1972) Sema Pekinpoa, a trebalo bi, kako je Dirty Harry(Prljavi Hari) možda prvi američki film koji gej osobe ne predstavlja na stereotipan način, ali ipak, ironično, kroz objektiv snajperske puške, kao i kako ne postoji idealna filmska verzija Parkera Ričarda Starka, ali da je, iako to zvanično nije slučaj, lik Nila Mekolija, kog u filmu Heat Majkla Mena tumači Robert Deniro, očigledno zasnovan na Parkeru.
Na čitaocima je da se sa njim saglase ili ne.
Razgovor sa Kventinom Tarantinom
Pre dolaska u Pariz, Tarantino je vikend proveo u Londonu, gde ga je dva dana zaredom u Paladijumu ugostio reditelj Edgar Rajt (Shaun of the Dead, Scott Pilgrim vs. the World, Baby Driver itd.).
Rajt je bio verovatno sjajan voditelj, imajući u vidu njegovo poznavanje materije i ljubav prema holivudskim filmovima o kojima je Tarantino pisao.
Samo Rajtova godišnja lista odgledanih filmova, koju redovno objavljuje na Instagramu i drugim profilima, dovoljna je da ga kvalifikuje kao vrsnog sagovornika.
U Parizu je razgovor vodio Tjeri Fremo, direktor filmskog festivala u Kanu i Tarantinov dugogodišnji prijatelj, što je svakako doprinelo opuštenosti razgovora.
Međutim, iako je filmski stručnjak, iz pitanja koje je postavljao se moglo videti da Fremo nije baš i filmski štreber poput Rajta, makar kada je reč o Holivudu, što je učinilo da razgovor bude više u formi pitanja i odgovora, nego dijaloga.
To, doduše, nije nimalo uticalo na kvalitet razgovora.
Kada za sagovornika imate Tarantina, formula je prosta - postavite pitanje, kakvo god, i pustite ga da govori.
- Kijanu Rivs iznenadio vlasnike britanskog seoskog paba
- Brus Vilis ima demenciju, saopštila je njegova porodica
- Stiven Spilberg: Kajem se zbog filma Čeljust, doprineo je desetkovanju broja ajkula
O nasilju u filmovima
Fremo se osvrnuo na uvodni deo knjige, pitavši gosta kako se osećao sedmogodišnji Kventin dok je na platnu ispred sebe gledao scene nasilja.
„Majka mi je jednom rekla 'Znaš kako, Kventine, više bih bila zabrinuta da gledaš vesti. Ovo su samo filmovi, to ne može da ti škodi!'", odgovorio je Tarantino.
Sedmogodišnji Kventin je brzo otkrio da je verovatno jedini dečak u školi koji ima mogućnost da proba zabranjeno voće - filmove o kojima su njegovi vršnjaci mogli samo da sanjaju.
Međutim, postojalo je jedno pravilo za gledanje filmova koji uključuju nasilje - morao je da razume kontekst onoga što je gledao.
Kada mu majka nije dozvolila da gleda film Melinda (1972), mali Kventin ju je pitao zbog čega.
„Rekla mi je 'Pa, Kventine, veoma je nasilan. Znaš da načelno nemam problem s tim, ali ne bi razumeo radnju. A pošto ne bi razumeo kontekst u kom se nasilje odvija, onda bi samo gledao nasilje zarad nasilja. A to je nešto što ne želim da radiš'."
Reditelj je dodao da nikada nije čuo bolje objašnjenje.
Kasnije tokom razgovora, upitan je kakav će biti njegov odnos sa decom kada je reč o gledanju filmova, naročito njegovih filmova.
Koji njegov film bi voleo da sin Leo prvo pogleda i sa koliko godina?
„Pustio bih ga da sam izabere. Ali recimo da računam da će, kada bude imao nekih devet godina, kao dečak, logično hteti da pogleda Kill Bill", odgovorio je Tarantino kroz smeh.
- Žan Lik Godar: Devet činjenica o čoveku koji je promenio film
- Džon Hjuston: Sve samo da život ne bude jednoličan i dosadan
O susretu sa Brajanom De Palmom
Kada je reč o zlatnoj generaciji holivudskih reditelja 1970-ih, nije sigurno da bi se Brajan De Palma našao na toj listi.
„Ljudi ga nisu toliko voleli, govorili bi 'Ma on samo imitira Hičkoka, ne može da smisli ništa originalno' i slično", rekao je Tarantino.
„Naravno da je takav lik jedan od mojih omiljenih reditelja! Naravno da to nije Spilberg, koga svi obožavaju!"
Skoro dvadeset godina nakon što se upoznao sa radom Brajana De Palme, Tarantino je 1992. bio na festivalu Sandens sa filmom Reservoir Dogs.
Tom prilikom je upoznao filmsku producentkinju Gejl En Hard, tadašnju suprugu Brajana De Palme.
„Jao, pa ja obožavam filmove vašeg supruga", rekao joj je tom prilikom.
„Pa, drago mi je što sam udata za nekoga koga toliko volite", odgovorila mu je.
„Ali njemu se ne bi dopao moj film."
„Kako znate to?"
„Prosto znam. Znam da on ne voli filmove u kojima ljudi samo pričaju, a moj film čine maltene samo razgovori, dugački dijalozi između ljudi."
„Pa, zaista ga dobro poznajete! U pravu ste, ne bi mu se dopao", odgovorila mu je Gejl En Hard.
Međutim, Tarantino je nakon nekog vremena primio poziv tokom kojeg mu je rečeno da Brajan De Palma želi da se upozna sa njim.
„Nisam mogao da verujem. Tačno se sećam tog dana, vozio sam do njegove kancelarije i imao sam putokaz ispisan na koverti", prepričavao je Tarantino.
„Stigao sam tamo, rekao sam ko sam, da imam sastanak sa gospodinom De Palmom i rekli su mi da sačekam malo. Zatim se on pojavio, eto ga tu, preda mnom, Brajan De Palma."
Ostatak susreta sa jednim od njegovih idola zadržao je za sebe.
O novom, poslednjem, filmu
Već neko vreme kruže glasine o Tarantinovom desetom filmu i reditelj je, naravno, i sam toga svestan.
„Reći ću vam šta je od toga istina. Da, istina je da će se film zvati The Movie Critic, i da, istina je da je radnja smeštena u kasne sedamdesete."
To je to. Potvrđeno. Informacije iz prve ruke.
„Ono što nije istina je da je film zapravo zasnovan na životu filmske kritičarke Polin Kil. Ne znam odakle novinarima takve priče."
„Ne kažem da biopik o njoj ne bi bio dobar film. Ako ga bude, možda bude i bolji film od mog, ali moj film nije o njoj", rekao je Tarantino.
Takođe je potvrdio da je scenario napisan i da će snimanje verovatno početi ove jeseni.
„Dobro, dakle snimanje, pa montaža, postprodukcija… dakle možemo da ga očekujemo u Kanu 2025. godine?", pitao je Tjeri Fremo.
Tarantino je odgovorio da bi tako nešto bilo moguće.
Još jednom je ponovio da će The Movie Critic, kao njegov deseti film, ujedno biti i njegov poslednji.
Fremo ga je pitao da li će i ovaj snimati na filmskoj traci.
„Naravno, mislim, ako mi nije dovoljno stalo da ga snimam na filmu, onda ga neću ni snimati. Znate, ja i dalje koristim pravu kameru", odgovorio je kroz smeh.
Tarantino se nije osvrnuo na neimenovanu seriju koju je prošle godine najavio, za koju je i napisao scenario za svih deset epizoda.
Čitanje Cinema Speculation
Po završetku razgovora sa Tjerijem Fremoom, usledila je dvadesetominutna pauza.
Tarantino se vratio na binu za hajlajt večeri - čitanje odlomka knjige Cinema Speculation.
Zamislite glas naratora filma The Hateful Eight, ili gospodina Brauna iz Reservoir Dogs, onog koji na početku filma objašnjava, po njegovom mišljenju, pravo značenje Madonine pesme Like a Virgin, ili jednog od voditelja filmskom podkasta The Video Archives (ne Rodžera Evarija, već onog drugog) kako onim prepoznatljivim glasom čita uvodno poglavlje Little Q Watching Big Movies.
Svih 26 strana, čitavih pola sata zvučnog spektakla.
Nikada nisam pomislio da čitanje knjige naglas, naročito one koja ne spada u domen fikcije, može biti toliko uzbudljivo i zabavno.
Cinema expectation
Da rezimiramo - ljubitelji filmova Kventina Tarantina imaju čemu da se nadaju u narednom periodu.
The Movie Critic stiže verovatno tokom 2025. godine, dakle, iza ugla.
Neimenovana TV serija će se, verujem, snimiti.
Trenutno ne mogu da zamislim nijednog holivudskog direktora televizije ili striming servisa koji bi odbio seriju sa gotovim scenariom na stolu, sa Tarantinovm potpisom.
Međutim, šta ako The Movie Critic bude zaista njegov poslednji izlet u film?
Pa, ne treba zaboraviti na stavku koja je krasila svaki Tarantinov film dosad.
Natpis „Written and directed by Quentin Tarantino" (Napisao i režirao Kventin Tarantino).
Tako da se treba usredsrediti na ovaj „napisao" deo.
Još od njegovog prvog filma je bilo jasno da je Tarantino sjajan scenarista, ali knjigama Once Upon a Time in Hollywood i Cinema Speculation je pokazao i koliko dobro vlada i ostalim formama pisanja.
Ukoliko The Movie Critic zaista bude poslednji film, da li će mi nedostajati nešto „novo" od Tarantina?
Pa, ukoliko bude nastavio da piše, onda neće.
Novelizacija bilo kog (u najboljem slučaju svakog) njegovog filma? Pun pogodak.
Nastavak, ili makar prošireno izdanje, Cinema Speculation? Trenutno ne mogu da zamislim ništa bolje.
Ono što je bitno jeste da je Tarantino, u svemu što je radi, uvek imao sopstveni glas.
Taj pečat je uvek bio prisutan u njegovom pisanju, završilo to kao filmski scenario, roman ili esej.
I to mi je dovoljno.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
