Više od polovine svetskog litijuma nalazi se u Argentini, Boliviji i Čileu, tržišnom trouglu koji privlači pažnju i investitora i nacionalnih vlada.
Zemlje kao što su Kina i Sjedinjene Američke Države žele da obezbede zalihe ovog ključnog metala za proizvodnju baterija koje koriste električna vozila, sve veće tržište na koje ulazi sve više igrača.
„Velike sile bore se da dođu do minerala neophodnog za energetsku tranziciju, a Latinska Amerika je tu glavno bojište", kaže za BBC Bendžamin Gedan, direktor Programa za Latinsku Ameriku Vilsonovog centra.
„Sjedinjene Američke Države kasne na žurku i Vašington je očigledno zabrinut zbog prednosti koju je stekla Kina", dodaje on.
- Najvažnije pitanje o litijumu i baterijama na koje nemamo odgovor
- Litijum u centru pažnje: Kina razvija ogromno nalazište u Boliviji
- Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate
Kineske kompanije godinama traže mesta za gomilanje zaliha takozvanog belog zlata u različitim delovima sveta, naročito u Latinskoj Americi, gde se nalaze svetske rezerve ovog metala.
Bolivija vodi na listi sa poznatim rezervama koje se procenjuju na 21 milion tona, a slede Argentina (19,3 miliona) i Čile (9,6 miliona), prema američkom Geološkom institutu.
A Meksiko, iako ima samo 1,7 miliona tona (deveti na listi), postao je relevantan igrač u Severnoj Americi, ne samo zbog geografske blizine Americi u i Kanadi, već i zato što postaje proizvodni centar električnih vozila - naročito posle nedavne najave da će automobilski giganti kao što su Tesla i BMV tamo otvoriti fabrike.
Plan Čilea
Čile je drugi najveći proizvođač litijuma na svetu posle Australije.
Do sada je eksploatacija litijuma bila u rukama privatnih kompanija, ali prema novom planu koji je predstavio predsednik Gabrijel Borić, ovaj poslovni model će se promeniti i zarada od Belog zlata će ostajati u zemlji.
Većina novca zarađenog od minerala kao što je litijum ne potiče od rudarenja sirovog resursa, već od kasnijeg dodavanja vrednosti u lancu snabdevanja - korišćenje litijuma za pravljenje električnih akumulatora, na primer.
Čileanski predsednik želi da sklopi partnerstvo na relaciji javni sektor-privatni sektor u kojem država drži kontroli udeo, i promoviše tehnološki razvoj kako bi pozicionirao Čile u lancu snabdevanja ove industriju u procvatu.
Ali to neće biti lako, budući da veliki deo sveta želi da ugrabi krupno parče tog kolača.
Pogledajte video o predsedniku Čilea:
„Zlonamernih aktivnost"
Generalkinja Lora Ričardson, komandantkinja Južne komande Sjedinjenih Država, upozorila je da Kina „nastavlja da širi ekonomski, diplomatski, tehnološki, informacioni i vojni uticaj u Latinskoj Americi i na Karibima", tokom prezentacije pred Odborom za oružane snage Predstavničkog doma u martu.
„Ovaj region je bogat resursima i ja se brinem zbog zlonamernih aktivnosti naših suparnika koji to iskorišćavaju, pretvarajući se da samo ulažu dok zapravo izvlače rude", rekla je ona.
Govoreći o južnoameričkom „litijumskom trouglu", koji čine Argentina, Bolivija i Čile, ona je rekla da su „agresivnost Kine i njen rad na terenu sa litijumom veoma uznapredovali i veoma su pojačani."
Šta kaže Kina?
I dok SAD i druge zemlje pokušavaju da steknu energetsku samostalnost, Kina se već nekoliko godina priprema za to, bacivši oko na minerale koji su najviše traženi u globalnoj trgovini, kao što je litijum.
„Kina ima visok stepen strane zavisnosti od nekih važnih mineralnih resursa, a jednom kad se međunarodna situacija promeni, to će se svakako odraziti na ekonomsku bezbednost ili čak nacionalnu bezbednost", izjavio je ministar za prirodne resurse Vang Guanghua početkom januara, u intervjuu za državnu novinsku agenciju Sinhua.
Vlada je uvrstila 24 strateška minerala u Nacionalni plan za mineralne resurse, objavljen 2016. godine.
Među njima su metali kao što su gvožđe, bakar, aluminijum, zlato, nikl, kobalt, litijum i retki zemaljski elementi, pored tradicionalnih energetskih izvora kao što su nafta, prirodni gas, gas iz škriljaca i ugalj.
U planu se ističe i da su minerali ključni za „očuvanje nacionalne ekonomske bezbednosti, bezbednosti nacionalne odbrane i razvoja strateških novih industrija."
- Rio Tinto u Srbiji - šta do sada znamo i šta piše u dokumentaciji
- Gornje Nedeljice, dan posle povlačenja zakona: „Ništa nije gotovo, borba tek predstoji"
- Direktor firme Rio Tinto podnosi ostavku zbog uništavanja drevne pećine
Drastično povećanje kineskih ulaganja
I dok kineske kompanije napreduju u Južnoj Americi sa gigantskim rudarskim ulaganjima, trougao zemalja planira da iskoristi tehnologiju i kapital kineskih kompanija za promociju lokalnog industrijskog razvoja.
Samo u prva tri meseca ove godine, kineske kompanija potpisale su ambiciozne sporazume za ulaganje u Boliviju, Argentinu i Čile.
U Boliviji, kineske firme CATL, BRUNP i CMOC obavezale su se na skoro milijardu dolara u litijumskim projektima u opštinama Potosi i Oruro, kažu iz stručne grupe Atlantski savet.
U Argentini, kompanija Čeri automobil uložiće oko 400 miliona dolara u izgradnju pogona za proizvodnju električnih automobila, posebno u Rozariju.
A u Čileu, Cingšan Holding Grupa, Ruipu Enerdži, Batero Tek i FoksESS obavezale su se na ulaganje u litijumski industrijski park u gradu Antofagasta, za još nepoznatu sumu.
Trgovinski odnos između Argentine i Kine postao je izuzetno blizak u izvlačenju litijuma, sa najavom najmanje devet investicionih projekata samo 2022. godine u oblastima Salta, Katamaraka, i Džudžuj.
Tehnološka i geopolitička konkurencija među gigantima
Prema pomoćniku direktora Latinoameričkog centra Adrijana Aršt ekspertske grupe Atlantski savet Pepeu Žengu, „Sjedinjene Američke Države aktivno rade na učvršćivanju pozicije u globalnim lancima snabdevanja ključnih minerala i zelene tehnologije".
To znači da se „litijum ispostavlja sve ključnijom oblasti u tehnološkoj i geopolitičkoj trci SAD i Kine", rekao je on za BBC.
A Kina je snažno stala na papučicu za gas.
Ova godina, procenjuje Ženg, pokazuje se vrlo važnom za ulaganja azijskog giganta u minerale u regionu.
Projekcije pokazuju da će 1,4 milijarde dolara izdvojenih za ovu godinu premašiti investicije od 1,1 milijarde dolara 2021. i 2020. godine.
„Samo u januaru, videli smo da su se tri kineske kompanije obavezale na ulaganje u visini od milijarde dolara u Boliviji", kaže istraživač.
Faktor „nacionalne bezbednosti"
Bela kuća je eksplicitno istakla da je obezbeđivanje snabdevanja mineralima jedan od njenih prioriteta iz strateških razloga.
„Ključni minerali predstavljaju kamen temeljac za mnoge moderne tehnologije i suštinski su važni za našu nacionalnu bezbednost i ekonomski prosperitet", navela je vlada Džozefa Bajdena u saopštenju prošle godine.
Minerali kao što su litijum, kobalt i retki zemaljski materijali, korišćeni u nizu proizvoda od kompjutera do kućanskih aparata, ključne su komponente u tehnologijama kao što su baterije i električna vozila, turbine na vetar ili solarni paneli.
I dok deo sveta pokušava da ostvari napredak u prebacivanju na čistiju energiju, globalna potražnja za ovim ključnim mineralima „skočiće čak 400 do 600 odsto u narednih nekoliko decenija", piše u tekstu.
I, dodaje on, za mineral kao što je litijum i grafit, „potražnja će skočiti još i više, i do 4.000 odsto."
„Igra natezanja konopca Vašingtona i Pekinga"
„Kina ima prednost zbog spremnosti Pekinga da ulaže u proizvodnju baterija u Latinskoj Americi", tvrdi Gedan.
Za to vreme, „Sjedinjene Američke Države uglavnom su usredsređene na nabavku sirovih materijala za američke kompanije koje će praviti zelenu tehnologiju".
Suočene s ovom dilemom, vrlo je verovatno da će latinoameričke zemlje smatrati azijsku ponudu atraktivnijom od tradicionalnog modela izvoza roba sa vrlo malo dodate vrednosti.
„Sjedinjene Američke Države su očigledno veoma željne da sustignu Kinu", kaže stručnjak.
„Nije ni čudo što se Južna Amerika našla usred igre natezanja konopca između Vašingtona i Pekinga."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
