Dubliranje Bekama, odbjegle krave: Ovo je najmanja fudbalska liga na svijetu

Liga arhipelaga Skili sastoji se od dva tima - Vulpek Vonderersa i Gerison Ganersa

4338 pregleda 0 komentar(a)
Vulpek Vonderersi i Gerison Ganersi, Foto: Getty Images
Vulpek Vonderersi i Gerison Ganersi, Foto: Getty Images

Kada se Entoni Gibons pridružio nedeljnjoj utakmici nije ni mogao da zamisli da će ga to dovesti do dubliranja Dejvida Bekama.

Ispostavilo se da je igrati u najmanjoj ligi sveta manje predvidivo iskustvo nego što se to možda u prvi mah može pretpostaviti.

Liga arhipelaga Skili sastoji se od dva tima - Vulpek Vonderersa i Gerison Ganersa.

Ne samo da ove dve ekipe igraju jedna protiv druge u čak 18 ligaških utakmica u sezoni, već se takmiče i u dva kup takmičenja - oba sa dve utakmice bez pravila gola u gostima - i humanitarnom turniru nalik Komjuniti šildu.

Duopol ove dve ekipe čini ligu najmanjom na svetu.

Ipak, kako su igrači obe ekipe registrovani u Sent Merisu - istoimenom klubu sa Kornske obale - tehnički, reč je o prijateljskim utakmicama unutar kluba.

Taj detalj nije uticao na popularnost i dolazak poznatih gostiju, poput Bekama koji je El Ej Galaksi na kratko zamenio igranjem na ostrvu, a Gibons je uskočio kao zamena za bivšeg kapitena reprezentacije Engleske.

„Mojih pet minuta slave," kaže Gibons.

Ipak, biti deo jedinstvenog rivalstva veoma je približno.

Nije uvek bilo ovako. Pre 1950ih godina prošlog veka, četiri ekipe takmičile su se za slavu i trofeje.

Ipak, starenje i osipanje stanovništva stavilo je ligu pod pritisak.

Između 2011. i 2021. broj ljudi na ostrvu opao je za 6,8 odsto.

Medijana onih koji su ostali bila je 46 do 50 godina u istom periodu.

Sada, samo su Ganersi i Vonderersi preostali.

Kada vremenske prilike to dozvole, u periodu između oktobra i Uskrsa, dve ekipe se svake nedelje ujutro okupljaju na istom terenu, u istim sastavima i istim dresovima.

„Nekima je pomalo smešno i liči na onaj kliše 'jel možemo da igramo protiv vas svake nedelje?'", objašnjava Vil Letbridž, koji je odrastao na arhipelagu i igrao u ligi nekoliko godina.

„Ljudi pitaju da li postane monotono i dosadno, ali lepo se istrčimo i uvek se dobro zabavimo. Veliki broj igrača se poznaje od školskih dana i prijatelji su van terena, pa je pored sportskog jednako važan i socijalni momenat.

„Znamo jedni drugi, kome je koja noga jača, ko voli da protrčava u sredinu, koje su prednosti, a koje slabosti, ali bude tu i prilično zahtevnih startova.

„Ove godine je bilo pokazano nešto više žutih kartona nego inače, postoji izvesna doza napet

osti i oštrine, ali nema pravih rivalstava i tenzije - do kraja utakmice sve se prašta i ostavlja na terenu."

Kako bi stvari učinili zanimljivijim, nijedan igrač na startu sezone nema unapred određenu ekipu.

Umesto toga, dva kapitena za tu sezonu pre početka takmičenja biraju svoje timove kao deca na igralištu - jedan po jedan, dok svi igrači ne budu izabrani.

Redosled biranja nešto je što se ne iznosi u javnost pre svega kako oni koji su poslednji izabrani ne bi to znali - sa svega 2.100 stanovnika na arhipelagu, liga teško da može da rizikuje da uznemiri nekog od fudbalera na taj način.

Promena strana svake godine znači da većina fudbalera nema posebne afinitete prema jednoj od dve ekipe, iako Letbridž kaže da postoje oni verni sujeverju koji tvrde da je bolje igrati za jedne umesto drugih.

Proces selekcije je osmišljen sa ciljem da podela bude što izjednačenija, iako se tokom sezone često ispostavi da nije baš tako.

„Vonderersi su bili nešto bolji, ali svodi se na to koga kapiten izabere," kaže Letbridž.

„Ove godine, očekivalo se da jedan od prvih igrača koji je izabran za sastav ekipe Ganersa bude dostupan tokom cele zime, ali je našao posao na Alpima u Švajcarskoj i tako su izgubili jedno od zvučnih pojačanja.

„Svašta je moguće, ljudi se povređuju i imaju druge obaveze, ali se stvari uglavnom dovedu u ravnotežu same od sebe - ekipa pobedi dve ili tri utakmice za redom, a onda izgube isto toliko jer neki igrači nedostaju.

„Ove godine, pak, Vonderersi su obezbedili titulu 4 ili 5 utakmica pre kraja sezone."

Formalno, titulu su obezbedili posle pobede od 2:0 u 14. kolu odigranom 5. marta.

Unutar male ostrvske zajednice često se može desiti da neko od igrača bude prinuđen da napusti teren u pola utakmice jer je njegovo prisustvo neophodno na drugom mestu - uglavnom vatrogasci ili policajci.

Ovakav vid izostanak često bude ključan za konačan ishod meča.

„Postoji tip koji se zove Dejv Mamford - ili Čafer, farmer koji je na poluvremenu primio poziv u kom je obavešten da su mu krave pobegle, pa je morao za njima," objašnjava Gibons.

„Vodili smo 2:0 u tom trenutku, ostali sa igračem manje i izgubili 3:2. Na kraju, ispostavilo se da krave koje su pobegle nisu bile njegove."

Čak i u ligi sa samo dva tima, neuobičajeno je da u slučaju izostanka igrača jedne ekipe druga vrši pozajmicu u trajanju od jedne utakmice kako bi se broj igrača na obe strane izjednačio.

Poslednjih godina, neke utakmice bile su odlagane zbog nedovoljnog broja dostupnih igrača.

Održavanje fudbalera na broju je dugogodišnja briga za ligu arhipelaga - opcija za dalje školovanje na ostrvu nema posle navršene 16. godine i većina onih koji stasavaju za igre u prvom timu napušta ostrva i odlazi u Kornvol kako bi nastavili školovanje.

Pojedinci, poput Letbridža, vrate se na ostrva u kasnijim godinama i popune redove, dok se većina onih koji su u igračkim godinama brzo kontaktira u vezi učešća.

Ovo dovodi do velike razlike u godinama na terenu, postoji nekolicina igrača starijih od 50 godina, a čak i jedan meštanin koji povremeno nastupa u svojim sedamdesetim godinama života.

„Uvek postoji opasnost (da liga ostane bez igračkog kadra)," kaže Gibons.

„Čim napune 16 godina, meštani idu put kopna, tako da gubimo šestoro dece godišnje, iako smo imali sreće da se isto toliko njih i vratilo poslednjih godina. Naravno, moguće je da jedne godine ne bude nikoga.

„Pre pet ili šest godina mučili smo se jer nismo mogli da sastavimo timove, pa je u svakom igralo po osam fudbalera jer ih više nije bilo."

Ako taj dan i dođe, to neće biti kraj fudbala na arhipelagu.

Utakmica između veterana i igrača mlađih od 30 godina dugogodišnja je tradicija na Boksing dej (26. decembar), dok se i timovi u prolazu rado oprobaju sa najboljim igračima na ostrvu.

Svakog septembra, Mal de Mer Sporting Klub, koji nosi ime po francuskom nazivu za morsku bolest, sa kopna dolazi na Skili kako bi se takmičio u više sportova - pikado, veslanje, odbojka na pesku, naravno fudbal.

Takođe postoji i Liones trofej, polu-profesionalni meč između amaterske ekipe Dinamo Kougsa i ostrva Skili - takmičenje za trofej koji je poznat i kao najmanji na svetu, visine svega 1cm.

Ovaj trofej privukao je pažnju FIFA i pokrenula pregovore o tome da trofej bude izložen u zvaničnom muzeju u Cirihu.

„Počeli smo da igramo protiv Dinamoa ranih dvehiljaditih, a jedan od njihovih igrača koji je radio sa metalom odlučio je da napravi najmanji trofej koji je mogao," objašnjava Gibons.

„Kada su došli iz FIFA i rekli da mu je mesto u muzeju napravio je repliku koja je sada kod njih. Iako je veličine svega jedan centimetar ljudi su probali i uspevali da piju pivo uz pehara, ali ne bude to prevelik gutljaj."

Gibons i sekretar Met Simons u februaru ove godine dobili su VIP putovanje u centralu FIFA u Cirihu kako bi videli pehar koji je izložen u muzeju i napravili dogovor o tome da Liones trofej bude tu novih pet godina.

Fudbaleri arhipelaga Skili sve više se navikavaju na pažnju javnosti i goste u vidu novinara i TV ekipe iz celog sveta.

Liga takođe privlači pažnju i saradnjom sa nekim od najvećih brendova na svetu.

Vodafon je 2019. godine izabrao Skili kao bazu za svoju kampanju FAR (fan asistent referi) - 5g video sistem koji omogućava publici da reakcijom, odnosno glasnoćom, utiče na odluku.

Ipak, ništa nije nadmašilo 2007. i Adidasovu veliku kampanju „Sanjaj velike snove".

Getty Images

Bekam, Stiven Džerard, Patrik Vijera, Anderson, Danijele de Rosi i Mihael Balak stigli su na ostrvo kako bi inspirisali mlade igrače, pre relaksacije uz pomfrit i ribu na plaži.

Ostali, manje dobrodošli posetioci, uskoro su usledili.

„Tip sa Sen Martina zvao je novinare i rekao im da je Bekam ovde, pa je tako poletela gomila helikoptera i praktično ga oterala, priseća se Gibons.

„Još uvek im je trebao jedan kadar i ja sam dublirao Bekama."

„Neko jeste poslao poruku produkciji sa upitom o ponovnoj poseti, ali mislim da nije bilo odgovora," dodaje Letbridž.

„Trudimo se da nađemo vremena za sve i obično se veoma dobro zabavljamo, a donosi i korist za ostrvo jer najviše živimo od turizma i želje ljudi da posete ovo mesto, tako da svaka vrsta prisustva u javnosti pomaže."

Fudbalska liga sa mnogo ponavljanja, ali daleko od dosadne.


Pogledajte video


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: