Do sada je većina vas videla dramatične slike koje su se ove nedelje pojavile iz Rusije.
Vidi se objekat kako leti ka kupoli zgrade Kremlja. Čuje se eksplozija. Crni dim kulja sa lica mesta.
Primetite još jednu eksploziju: glasina i spekulacija o tome šta se dogodilo.
Napad dronom? Očigledno.
Ali ko je izveo napad? Ukrajina? Ruski partizani? Ili je to bio unutrašnji posao? Operacija lažne zastave?
- Rusija optužuje Ameriku da stoji iza napada dronovima na Kremlj, Vašington poriče
- Zašto su dronovi toliko važni za rat u Ukrajini
- Oružani sukobi: Šta je napad „pod lažnom zastavom“
Stavimo karte na sto: Ne znam.
Mnogo toga ostaje nejasno o tome šta se dogodilo, ali evo mojih misli:
Zvanična verzija događaja - verzija Kremlja - jeste da je ovo bio napad ukrajinske bespilotne letelice (u stvari, dve bespilotne letelice) usmeren na predsednika Vladimira Putina.
Pokušaj ubistva na ruskog predsednika?
Ova verzija izgleda malo verovatno.
Putin ima privatni stan u Kremlju, ali njegova glavna rezidencija je udaljena 32 kilometra.
Čak je i ruska državna televizija u sredu uveče dovela u sumnju tu verziju.
Analitičar je u večernjim vestima Vremja na Kanalu 1 primetio: „Ova vrsta eksplozivnog punjenja koje nose dronovi poput ovih ne može da napravi veliku štetu. Ovaj napad je očigledno bio samo za pokazivanje."
Ukrajina je negirala pokušaj ubistva Putina.
„Mi ne napadamo Putina ili Moskvu", rekao je ove nedelje predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski.
„Borimo se na našoj teritoriji. Branimo svoja sela i gradove. Nemamo dovoljno oružja za ovo."
Ali pretpostavimo da je ovo zaista bila operacija koju je osmislila i izvela Ukrajina, ili grupa u Rusiji naklonjena Kijevu? Čak i da je u pitanju „samo predstava"?
To bi bilo veoma sramotno za Kremlj.
Zamislite samo: sedište ruske moći, jedan od najstrože čuvanih kompleksa na svetu, probijeno sa par dronova prepunih eksploziva - uprkos svim sistemima protivvazdušne odbrane koji štite Moskvu i sistemima za ometanje, Kremlj sigurno mora da drži udaljenim opasne dronove i da spreči takve napade.
Neverovatno, čak nemoguće?
Pa, setite se 1987. kada je zapadnonemački tinejdžer Matijas Rust izbegao sovjetsku protivvazdušnu odbranu i prizemljio avion Cesna na Crveni trg.
Istorija pokazuje da ništa nije nemoguće.
Reč je o tome kako su glavne večernje vesti na ruskim TV kanalima izvestile o ovonedeljnom incidentu.
Bila je to glavna priča.
Ali nijedan od dnevnika koje sam gledao, Vremja na Kanalu 1 i Vesti na kanalu Rusija-1, nisu emitovali te dramatične video snimke eksplozija i dima.
Umesto toga, koristili su arhivske snimke Kremlja i Crvenog trga.
Možda zato što je slika napadnutog bespomoćnog Kremlja bila previše neprijatna da bi se delila.
Ruske novine su objavile priču sledećeg dana, međutim, ne baš detaljno.
Ali da se vratimo na glasine i nagađanja.
Društvene mreže su preplavljene komentarima poput „lažno!" i „lažna zastava!".
Neki komentatori, poput američkog Instituta za proučavanje rata, sumnjaju da su sve ovo inscenirale ruske vlasti ili elementi bezbednosnih službi da bi se pružio izgovor za eskalaciju rata u Ukrajini.
Pa ipak, otkako je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, pokazao je da je spreman da eskalira sukob bez potrebe za bilo kakvim izgovorom.
Zašto bi inscenirao tako potencijalno sramotan incident koji će mnogi protumačiti kao znak slabosti Kremlja?
I setite se onih TV vesti: izbegavali su da prikazuju slike eksplozija.
Postoje i druge teorije.
Da li bi ono što se dogodilo moglo biti rezultat sukoba u hodnicima moći, između različitih grupa koje se bore za uticaj na Kremlj?
Kao što sam već napisao u ogradi, nemam konačan odgovor. Samo mnogo pitanja.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
