Od početka industrijske revolucije, vladala je pretnja da će nove mašine - od mehaničkih razboja do mikročipova - preoteti ljudima poslove.
U najvećem broju slučajeva, ljudi su odoleli.
Danas, tvrde neki stručnjaci, sa sveprisutnom veštačkom inteligencijom na horizontu, ova pretnja je počela da se ostvaruje: roboti zaista dolaze da nekima oduzmu posao.
Izveštaj Goldman Saksa iz marta 2023. godine procenio je da veštačka inteligencija sposobna za stvaranje sadržaja može da obavlja četvrtinu posla koji trenutno rade ljudi.
- Veštačka inteligencija bi mogla da zameni 300 miliona poslova
- Veštačka inteligencija možda ima osećanja
- Matriks i ostale naučno-fantastične priče koje su postale stvarnost
Širom Evropske unije i SAD, ističe se dalje u izveštaju, 300 miliona poslova moglo bi da bude izgubljeno u automatizaciji.
A to bi moglo da bude poražavajuće, kaže Martin Ford, autor knjige Pravilo robota: Kako će veštačka inteligencija preobratiti sve.
„Neće se to desiti samo pojedincima, već bi moglo da bude prilično sistemski", kaže on.
„Moglo bi da se desi velikom broju ljudi, potencijalno preko noći, potencijalno sve vreme. A to će imati posledice ne samo za te pojedince, već i za čitavu ekonomiju."
U ovom trenutku nema frontalnog napada
Srećom, nisu sve vesti loše.
Stručnjaci upućuju upozorenja sa jednom ogradom: još ima stvari za koje veštačka inteligencija nije sposobna - zadaci koji podrazumevaju izričito ljudske kvalitete, kao što su emocionalna inteligencija i razmišljanje izvan kalupa.
A prelazak na uloge u kojima su te veštine ključne mogle bi da pomognu da se smanje šanse da ćete biti zamenjeni.
„Mislim da generalno postoje tri kategorije koje će biti relativno zaštićene u doglednoj budućnosti", kaže Ford.
„Prvo će biti poslovi koji su istinski kreativni: ne obavljate posao po formulama ili samo preraspoređujete stvari, već iskreno smišljate nove ideje i gradite nešto novo."
To ne znači nužno da su svi poslovi koji se smatraju „kreativnim" bezbedni.
Štaviše, poslovi kao što su grafički dizajn i uloge vezane za vizuelne umetnosti mogli bi da budu među prvima koje će pokleknuti; najosnovniji algoritmi mogu da nalože botu da analizira milion slika, omogućivši veštačkoj inteligenciji da momentalno ovlada estetikom.
Ali postoji izvesna sigurnost u drugoj vrsti kreativnosti, kaže Ford: „u nauci, medicini i pravu… kod ljudi čiji je posao da smišljaju nove pravne strategije ili poslovne strategije. Mislim da će tamo i dalje ostati mesta za ljudska bića."
Druga zaštićena kategorija, dodaje on, jesu poslovi koji zahtevaju sofisticirane međuljudske odnose.
On ukazuje na medicinske sestre, poslovne savetnike i istraživačke novinare.
To su poslovi, kaže on, „kod kojih vam je potrebno veoma duboko razumevanje ljudi. Mislim da u skorije vreme veštačka inteligencija neće biti u mogućnosti da ima interakcije na načine koji istinski grade odnose."
- Roboti kuvari spremaju večeru umesto vas
- Kako je veštačka inteligencija ugrozila život deteta
- Kad veštačka inteligencija udari na Viktora Orbana
Posao za C-3PO?
Treća sigurna zona, kaže Ford, „jesu poslovi koji traže zaista mnogo mobilnosti i spretnosti i sposobnosti rešavanja problema u nepredvidivim okruženjima."
Mnogi zanatski poslovi - kao što su električari, vodoinstalateri, zavarivači i slični - spadaju u ovu kategoriju.
„To su one vrste poslova u kojima se svaki put nosite sa novom situacijom", dodaje on.
„Njih je možda najteže od svih automatizovati. Da biste automatizovali takav posao, potreban vam je naučnofantastični robot. Bio bi vam potreban C-3PO iz Ratova zvezda."
Iako će ljudi verovatno ostati na poslovima koji spadaju u te kategorije, to ne znači da su te profesije potpuno zaštićene od uspona veštačke inteligencije.
Štaviše, kaže Džoen Song Meklaflin, vanredna profesorka ekonomije rada na Univerzitetu u Bafalu, u SAD, većina poslova, nevezano za industriju, sadrže aspekte koje će najverovatnije tehnologija automatizovati.
„U mnogim slučajevima, nema neposredne pretnje po te poslove", kaže ona, „ali će se zato zadaci promeniti."
Ljudski poslovi će se više usredsređivati na međuljudske veštine, dodaje Song Meklaflin.
„Lako je zamisliti, na primer, da će veštačka inteligencija otkrivati rak mnogo bolje od ljudi. U budućnosti, pretpostavljam da će lekari koristiti tu novu tehnologiju. Ali ne mislim da će potpuna uloga lekara biti zamenjena."
I dok bi robot naizgled mogao da bude bolji u pronalaženju raka, kaže ona, većina ljudi će i dalje želeti lekara - pravu osobu - koja će im reći sve o tome.
- Italija zabranjuje ČetGPT zbog ugrožavanja privatnosti
- Autor priznao da je za pobedničku fotografiju koristio veštačku inteligenciju i odbio nagradu
- Dejvid Geta: Veštačka inteligencija je budućnost muzike
- „To je lakrdija": Nik Kejv o programu koji je napisao pesmu u njegovom stilu
To važi za skoro sve poslove, dodaje ona, i zato bi razvoj tih izričito ljudskih veština mogao da pomogne ljudima da nauče da rade svoj posao rame uz rame sa veštačkom inteligencijom.
„Mislim da je pametno razmisliti: 'Kakvi zadaci u okviru mog posla će biti zamenjeni ili će ih bolje raditi kompjuter ili veštačka inteligencija? A šta je moja veština koja to može da nadopuni?'"
Ona daje primer bankarskih službenika, koji su nekada morali da budu veoma tačni brojači novca.
Sada je taj posao automatizovan - ali i dalje ima mesta za bankarske službenike.
„Zadatak brojanja novca postao je zastareo zbog mašina", kaže ona.
„Ali sada su službenici usredsređeniji na povezivanje sa mušterijama i predstavljanje novih proizvoda. Socijalna veština je postala važnija."
Novac i diploma nisu odbrana od veštačke inteligencije
Važno je istaći, kaže Ford, da više obrazovanje ili dobro plaćeni položaj nisu odbrana od preuzimanja veštačke inteligencije.
„Mogli bismo da pomislimo da su službenici na višem položaju u lancu ishrane od nekoga ko živi od vožnje auta", kaže on.
„Ali budućnost službeničkih poslova je ugroženija od vozača Ubera, zato što još nemamo automobile koji se voze sami, ali veštačka inteligencija svakako ume da piše izveštaje."
U mnogim slučajevima, dodaje Ford, obrazovaniji radnici će biti ugroženiji čak i od najmanje obrazovanih radnika.
„Pomislite samo na osobu čiji je posao da čisti hotelske sobe - veoma je teško automatizovati taj posao."
Ukratko, traženje uloga u dinamičkom, promenjivom okruženju koje podrazumeva nepredvidive zadatke dobar je način da se izbegne gubitak posla od veštačke inteligencije.
Bar još neko vreme.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
