Argentincima nisu nepoznata ekonomska previranja, budući da su proteklih decenija proživeli brojne finansijske krize.
Ali sada kada je inflacija skočila za više od 100 odsto, a vrednost nacionalne valute - pezosa - u strmoglavom je padu, čak i neki od Argentinaca naviknutih na krizu jedva sastavljaju kraj s krajem usred ubrzanog skoka cena i neizdrživih troškova života.
Novinarka Veli Fontejn razgovarala je sa petoro Argentinaca o njihovim strategijama sa preživljavanje.
- „Nevidljive“ žrtve nezaustavljive globalne inflacije
- Da li treba podizati kredite tokom krize
- Kako poskupljenja utiču na mentalno zdravlje: „Anksiozna sam kad god uđem u prodavnicu"
1. Kupi sada, plati kasnije
Stopa godišnje inflacije u Argentini u februaru je premašila 100 odsto prvi put za više od 30 godina.
To znači da su se cene nekih potrošačkih proizvoda udvostručile za samo godinu dana.
I zato štednja za neku specijalnu kupovinu ili čak svakodnevne potrepštine može da znači da ćete na kraju, u roku od svega nekoliko meseci ili čak nedelja, platiti mnogo više.
Rešenje?
Uzimanje beskamatnih kredita.
Monika, digitalna umetnica iz Buenos Airesa, pretvorila je pristup „kupi sad, plati kasnije" u pravu umetnost.
Ova dvadesetsedmogodišnjakinja koristi prednost opcije beskamatnih kredita koju nude mnogi supermarketi i prodavnice odeće.
„Kupujem sve u beskamatnim ratama. Plaćanje je obično raspoređeno na tri meseca ili više", objašnjava ona.
Dakle, čak i ako Monika sada nema novac da odjednom kupi par cipela koji košta 20.000 pezosa, pokušaće da ih kupi u četiri rate od po 5.000 pezosa, umesto da rizikuje da se vrati u prodavnicu kad je uštedela 20.000 pezosa samo da bi otkrila da je njihova cena skočila na 25.000 pezosa.
„Ako ne mogu da platim u ratama, obično ništa neću kupiti", kaže ona.
- Troškovi života: Kako uštedeti pri kupovini namirnica
- „Smanjila sam malo meso, šta ću": O poskupljenjima - kako žive i štede studenti i penzioneri u Srbiji
2. Trampi ili razmeni
Uz tako rapidni skok cena, nekim Argentincima krajem meseca ponestane gotovine i ne mogu da priušte da kupe čak ni najosnovnije potrepštine.
Uz tako rapidni skok cena, nekim Argentincima krajem meseca ponestane gotovine i ne mogu da priušte da kupe čak ni najosnovnije potrepštine.
Teresa, spremačica iz grada Mar del Plata, troši većinu primanja na stanarinu.
Drugi krupan komad odlazi na putovanje do domova koje sprema.
Ona provodi najmanje četiri sata dnevno u javnom prevozu.
Uz vrlo malo novca od plate koje joj ostane na raspolaganju za trošenje i skoro nimalo slobodnog vremena, ova tridesetjednogodišnjakinja nema mnogo opcija da razvuče novac na duži vremenski period.
„Kad mi ponestane novca, stopiram ili pešačim", kaže ona.
Ali šta je sa drugim troškovima?
Teresa kaže da joj je pronalaženje drugih ljudi koji su se našli u sličnoj situaciji pomoglo da se snađe bez novca.
„Učlanila sam se u klub u kom ljudi razmenjuju stvari. Prošle nedelje sam trampila par cipela koji sam dobila od jedne od klijentkinja za mleko, pastu za zube, hleb i druge prehrambene artikle."
3. Kupuj na veliko
Ali čak i za one kojima je možda preostalo nešto novca na kraju meseca, nezaustavljiva inflacija predstavlja veliki problem.
Štednja pezosa uz ovako visoku inflaciju znači da će vašoj ušteđevini vrlo brzo opasti vrednost.
Ako ste stavili 100.000 pezosa na vaš štedni račun u februaru 2022, godinu dana kasnije imali biste 100.000 pezosa plus kamatu.
Ali budući da je kamatna stopa niža od stope inflacije, vaši pezosi će manje vredeti nego pre godinu dana.
Šta, dakle, Argentinci rade sa novcem koji im je možda preostao na kraju meseca?
Nojra, medicinska sestra iz grada Mendoze, kaže da se trudi da kupi velike količine robe koja se neće pokvariti.
„Kupujem popularne nekvarljive stvari kao što su kafa i toalet papir da bih sprečila devalvaciju plate", objašnjava ova pedesetdevetogodišnjakinja.
Ona pohranjuje te artikle u sobu u svom stanu i pokušava da proda one stvari koje sama ne koristi prijateljima i kolegama.
Uz toliko nestabilni pezos, ona se trudi da proda sve što joj preostane od kupovine na veliko za dolare.
Američka valuta doživljava se kao mnogo bezbednija investicija.
Štaviše, vrednost dolara počela je rapidno da skače u odnosu na pezos.
U jednom danu u aprilu, skočio je sedam odsto za samo 24 časa.
Pogledajte video: Ko profitira od globalnogm porasta cena
4. Kupuj dolare
Iako je pezos argentinska nacionalna valuta, mnogi Argentinci poput Nojre imaju vrlo malo poverenja u njega i više vole da pretvaraju sav višak pezosa u dolare.
Student poslovne škole Horhe (23) ne samo da ima više poverenja u stabilnost dolara nego pezosa, već ima i vrlo malo poverenja u argentinske banke, i stoga više voli da čuva dolare kod kuće.
Njegovo nepoverenje u bankarski sistem potiče od iskustva njegove porodice iz argentinske krize 2001, kad je tadašnja vlada ograničila količinu gotovine koju Argentinci mogu da podignu sa vlastitih bankovnih računa.
Banke su na kraju kolabirale, a ljudi zauvek izgubili ušteđevinu.
Horheov otac izgubio je ušteđevinu u vrednosti od 60.000 dolara.
„Kad su banke bankrotirale i nisu mogle da nam vrate naš novac, morali smo da prodamo kuću", priseća se on.
Više od 20 godina kasnije, on, baš kao i mnogi drugi Argentinci, kloni se poveravanja ušteđevine bankama.
„Suviše se plašim da stavim vlastiti novac u banku, tako da za sve nepotrošene prihode kupujem dolare."
Ali kupovina dolara u Argentini nije jednostavna transakcija.
Vlada je ograničila količinu dolara koju Argentinci mogu da kupe u bankama ili zvaničnim menjačnicama na 200 dolara mesečno, kako bi izbegla da joj se istroše ograničene rezerve dolara.
To je dovelo do nastanka živog nezvaničnog tržišta dolara na kojem se američka valuta - nazvana „plavi" dolar - prodaje po mnogo višoj ceni.
Iako je ovo tehnički gledano ilegalno, mnogo Argentinci poput Horhea to doživljavaju kao nužnost da bi imali pristup stranoj valuti.
„Kupovina dolara nije jeftina, zato što moram da kupim veći deo po višoj stopi 'plavog' dolara", kaže on.
Tridesetog aprila, Horhe je platio 469 pezosa za samo jedan dolar na crnoj berzi.
Ali on smatra da je to investicija koja se isplati, zato što misli da će dolar zadržati vrednost, za razliku od pezosa.
Pogledajte video: Šta je inflacija i zašto cene svega rastu
5. Troši, troši, troši
Ali sa toliko visokom razlikom izmeću „plavog" dolara i pezosa, prihodi mnogih Argentinaca nisu dovoljni za kupovine američke valute, čak i ako to smatraju bezbednijom opcijom.
„Ne mogu da priuštim da kupim dolare, a moji pezosi mi devalviraju u rukama na moje oči", kaže dvadesetpetogodišnja prodavačica Roberta.
I umesto da dočeka da višak njene gotovine izgubi vrednost, ona troši što više može „što je brže moguće".
Uz cene koje skaču šest do deset odsto svakog meseca, to je široko rasprostranjena praksa.
Ali, uz stalni rast inflacije, ono što dobije za njene pezose svakog meseca je sve manje.
„Svakog narednog meseca ne mogu da priuštim da kupim sve ono što sam mogla mesec dana ranije."
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
