Dati biljkama glavnu ulogu u vašoj ishrani dobro je za zdravlje srca, pokazuje pregled podataka prikupljanih tokom četiri decenije.
Istraživači u Danskoj su pokazali da vegetarijanska i veganska ishrana smanjuju nivo holesterola i masti u krvi koje povećavaju opasnost od srčanog udara.
Efekat je otprilike jednak trećini dnevnog uzimanja lekova, što je zaista značajno, navode istraživači.
Ali stručnjaci kažu da meso i mlečni proizvodi imaju zdravstvene prednosti, kao i da nije sva ishrana bez mesa zdrava.
- Brojanje kalorija: Da li je opasno
- Može li Srbija dobiti bitku sa gojaznošću dece
- Kako crevna flora kontroliše naš mozak
Istraživanje je spojilo 30 ispitivanja od 1982. u kojima su naučnici davali dobrovoljcima određenu ishranu i pratili njen uticaj na zdravlje srca.
Učestvovalo je skoro 2.400 ljudi iz celog sveta.
Visok nivo lošeg holesterola dovodi do nakupljanja masnih naslaga u krvnim sudovima, što na kraju može izazvati srčani ili moždani udar.
Rezultati, objavljeni u magazinu European Heart, pokazali su da vegetarijanska i veganska ishrana:
- smanjuju loš holesterol za 10 odsto
- smanjuju ukupan holesterol za sedam odsto
- smanjuju apolipoprotein B (glavni protein u lošem holesterolu) za 14 odsto
„To odgovara trećini efekta statina [tableta] za snižavanje holesterola - tako da je to zaista značajno", rekla je za BBC Njuz profesorka Rut Frike-Šmit, koja je vodila istraživanje u Danskoj.
Istraživači bi morali da prate ishranu ljudi godinama ili decenijama da bi ustanovili kako se ta promena u krvi odigrala.
Ali profesorka Frike-Šmit je koristila podatke iz ispitivanja statina i procenila da bi održavanje takve dijete tokom 15 godina moglo da smanji rizik od kardiovaskularnih bolesti za 20 odsto.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da kardiovaskularne bolesti ubiju skoro 18 miliona ljudi svake godine.
Uprkos zdravstvenim prednostima uzimanja biljne ishrane, profesorka Frike-Šmit je upozorila da svako ko sledi takvu ishranu ne bi trebalo da odustaje od lekova koji su im prepisani jer su u opasnosti od srčanih oboljenja.
Slatka pića
Profesorka bira da praktikuje uglavnom biljnu ishranu, uz malo piletine i bele ribe, jer je za njeno zdravlje i životnu sredinu tako najbolje.
Drugi načini ishrane koji podrazumevaju meso, poput mediteranske kuhinje, takođe su se pokazali zdravim.
Profesorka Frike-Šmit je rekla da meso ne mora da bude izbačeno iz ishrane.
Takođe, napominje da su ljudi na ispitivanjima dobijali zdrave vegetarijanske i veganske obroke.
Povrće, voće, orašasti plodovi, mahunarke kao što su slanutak i integralne žitarice se veoma razlikuju od slatkiša, čipsa i slatkih pića..
„Nisu sve ishrane zasnovane na biljci jednake", rekao je profesor Ejdin Kesidi sa Kvins univerziteta u Belfastu.
A u ishranama poput tih, koriste se rafinisani ugljeni hidrati, prerađena hrana sa visokim sadržajem masti/soli, a to je nezdravo.
Bilo je i pitanja o trenutnom talasu visoko prerađene veganske hrane, koja se značajno razlikuje od veganske ishrane iz 1980-ih.
„Proizvodi na bazi životinja, kao što je meso, predstavljaju hranu bogatu hranljivim materijama koja ima i druge prednosti",
„Slično tome, ishrana zasnovana na biljkama može imati malo određenih mikronutrijenata - tako da je generalno smanjenje potrošnje mesa, ali i praktikovanje raznovrsne ishrane dobro za zdravlje", kaže profesor Martin Voren, glavni naučni direktor Instituta Kuadram.
Pratite Džejmsa nao Tviteru.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
