„Turci su gostoljubiva nacija, ali nam je već dosta izbeglica", kaže Omer Faruk Čečen, tridesetogodišnji advokat iz Istanbula.
On je glasao za nacionalističkog, anti-izbegličkog kandidata Sinana Ogana u prvom krugu predsedničkih izbora održanih 14. maja.
„Ne samo Sirijaca, već i Avganistanaca, Ukrajinaca, svih drugih nacionalnosti, dosta nam je bilo. Dok se moja nacija muči da sastavi kraj s krajem, izbeglice u Turskoj uživaju privilegije besplatnih javnih sredstava i obrazovanja, a to nije fer, ljudi to više ne mogu da trpe", dodaje on.
Elif Arslan, dvadesetčetvorogodišnja inženjerka iz Istanbula, slaže se s njim.
„Sjedinjene Američke Države takođe su zemlja koja prima mnogo imigranata. Ali razlika je u tome što mi nemamo dovoljno resursa, kapitala ili ekonomske moći da primimo toliko veliki broj migranata kao Amerika", kaže ona.
- Izbori u Turskoj: Ključ za pobedu u rukama mladih i žena - mogu li da ugroze Erdogana
- Predsednički izbori u Turskoj: Sad je i zvanično - Erdogan i Kilidždaroglu idu u drugi krug
- Jednostavan vodič za Erdoganove najteže izbore dosad
Anti-izbegličko raspoloženje
Stav Omera i Elif protiv izbeglica podržava veliki deo turskog društva.
Turska je prihvatila više sirijskih izbeglica nego bilo koja druga zemlja, sa oko 4 miliona trenutno registrovanih ljudi.
Nesputana inflacija, domaća valuta u slobodnom padu i kriza troškova života doprinose sve većem anti-izbegličkom raspoloženju u zemlji.
„Mi vidimo da oni sada mogu da imaju bolji život u Siriji nego u vreme rata", dodaje Elif Atis, dvadesetčetvorogodišnja specijalistkinja za razvoj dece.
„I Sirija želi svoje ljude nazad. Vreme ja da se vrate."
Repatrijacija svih izbeglica je ono za šta se zalaže i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.
On želi da prenese svoju vlast na treću deceniju, a njegov glavni rival Kemal Kilidždaroglu, kandidat opozicionog saveza šest partija, obećava isto u nadi da će pridobiti glasove nacionalističkog biračkog tela u drugom krugu izbora 28. maja.
„Poslaćemo ih nazad"
Šta će se, dakle, desiti sa skoro četiri miliona izbeglica u Turskoj posle izbora?
Sve donedavno, predsednik Erdogan je govorio da nikad neće vratiti nijednog Sirijca u njihovu zemlju.
Ali u danima pred drugi krug izbora, najednom je počeo da najavljuje da će Turska izvršiti repatrijaciju više Sirijaca nego dosad.
Govoreći za kanal državne televizije TRT Haber u ponedeljak 22. maja, predsednik Erdogan je rekao:
„Četristo pedeset hiljada izbeglica već se vratilo u kuće od briketa koje smo izgradili. Sada imamo cilj da se milion izbeglica vrati u nove kuće koje će biti izgrađene u severnoj Siriji."
Međutim, on nije naveo detalje kad će započeti taj proces.
Dodao je da bi o planu za to moglo da se raspravlja u pregovorima sa sirijskom vladom posle drugog kruga izbora.
Sirijska naselja
Turska pod Erdoganom već je izgradila desetine naselja u severozapadnoj Siriji uz pomoć turskih nevladinih organizacija.
„Normalizacija odnosa" sa Sirijom politika je za koju se zalažu i predsednik Erdogan i Kilidždaroglu, što bi omogućilo povratak izbeglica.
U januaru 2023. godine, predsednik Erdogan je izjavio da će se sastati sa sirijskim predsednikom Bašarom Al Asadom radi „uspostavljanja mira" u regionu.
Ali govoreći za rusku novinsku agenciju RIA-Novosti u martu, sirijski predsednik je rekao da je voljan da se sastane sa Erdoganom pod uslovom da Turska povuče svoje snage iz severne Sirije - što je malo verovatno da će se desiti u skoriji vreme.
Ali ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu imao je relativno blaži pristup repatrijaciji izbeglica.
U ponedeljak 22. maja, on je izjavio da neće sve sirijske izbeglice biti poslate nazad, zato što je zemlji potrebna radna snaga u poljoprivredi, industriji i na pijacama.
„Normalizacija" sa Sirijom
Kilidždaroglu, poznat po smirenoj i sabranoj prirodi, koristi sve veći bes ljudi prema načinu na koji je Erdoganova vlada rešavala problem sa izbeglicama u zemlji.
On je pooštrio ton u obećanjima tokom izborne kampanje i zarekao se da će vratiti sve izbeglice u njihove rodne zemlje.
Kritikujući vladinu politiku „otvorenih vrata" prema izbeglicama koje su pobegle od rata u Siriji, Kilidždaroglu je rekao: „Erdogane, svesno si pustio 10 miliona izbeglica u Tursku. Čak si počeo da prodaješ tursko državljanstvo da bi uvezao glasove", ali nije pružio nikakve dokaze za tu tvrdnju.
„Ovim putem obećavam: poslaću sve izbeglice kući čim budem izabran za predsednika, i tačka", istakao je on.
Dvadeset drugog maja, dok je bio u poseti zemljotresom pogođenom gradu Hataju u južnoj Turskoj, Kilidždaroglu je ponovio moto svoje kampanje: „Nikada, nikada nećemo dozvoliti da Turska postane skladište za izbeglice."
Hataj, koji se nalazi na granici sa Sirijom, primio je veliki broj izbeglica.
„Pritužbe na izbeglice koje čujemo u Hataju slične su onima iz 81 pokrajine u Turskoj. Učinite nešto pre nego što izbeglice preuzmu zemlju", rekao je Kilidždaroglu u obraćanju meštanima.
On je prethodno obelodanio planove da vrati raseljene Sirijce u njihovu rodnu zemlju u roku od dve godine nakon što postigne dogovor sa sirijskim predsednikom Bašarom Al Asadom, garantujući njihovu bezbednost, u koordinaciji sa Ujedinjenim nacijama.
Kilidždaroglu je takođe zapretio da će se povući iz sporazuma sa Evropskom unijom prema kom je Turska pristala da primi milione izbeglica iz Sirije, sprečivši ih tako da pređu u zemlje EU i tamo zatraže azil.
U zamenu za to, Turska je trebalo da dobije šest milijardi evra.
Kilidždaroglu tvrdi da EU nije ispunila svoju stranu dogovora.
U martu, odgovarajući na objavu medijske organizacije na društvenim mrežama u kojoj ga pitaju šta će se desiti sa sporazumom sa EU, on je rekao: „Bio sam vrlo jasan po ovom pitanju od samog početka, Turska je na prvom mestu."
Da li je legalno poslati izbeglice nazad?
Da li, dakle, izbeglice mogu da budu primorane da se vrate kući?
Da li je to u skladu sa međunarodnim pravom?
Prema Birolu Barisu, zameniku šefa Centra za izbeglice i migrante Istanbulske advokatske komore, nije pravno opravdano slati izbeglice nazad bez garancija da su se uslovi koji su ih naterali da pobegnu iz njihove zemlje popravili.
Govoreći sa novinarem BBC-ja na turskom Burakom Abatajem, on je rekao: „Od ključne je važnosti osigurati i da oni iskreno žele sami da se vrate. Drugim rečima, treba istražiti uslove njihovog povratka i ne smeju biti primorani da se vrate dok se taj proces naziva 'dobrovoljnim'."
Doktorka Neva Ovunč Ozturk sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Ankari takođe smatra da je moguće postići dobrovoljni povratak Sirijaca, ali je „teško pretpostaviti koliko njih bi to učinilo".
Šta je sa prisilnim povracima? Da li su oni mogući?
Prema ekspertima koji su govorili za BBC na turskom, to bi zavisilo od procene međunarodnih organizacija o stanju u njihovoj domovini.
Ali pod trenutnim okolnostima, pozvavši se na skorašnji izveštaj Ujedinjenih nacija o Siriji, doktorka Ovunč Ozturk kaže da ne bi bilo moguće naterati Sirijce da se vrate u njihovu zemlju zato što se i dalje veruje da je tamošnja situacija „nestabilna".
I tako, dok sudbina izbeglica u Turskoj posle izbora zavisi od izbornih rezultata, njihov status najverovatnije će biti u samom vrhu prioriteta oba kandidata i dnevnog reda njihovih vlada.
Iako se oba kandidata razlikuju po mnogim političkim stavovima, prisustvo izbeglica u zemlji verovatno je jedina stvar koju su obojica obećala da će rešiti.
Dodatno izveštavanje: Burak Abataj, BBC na turskom
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
