Strateški značaj Turske se može primetiti, koja je ojačala poziciju posle ruske invazije na Ukrajinu, tako što su svetski lideri požurili da čestitaju pobedu Redžepa Tajipa Erdogana na predsedničkim izborima.
Prvi koji je novom-starom predsedniku čestitao bio je Vladimir Putin, lider Rusije.
On je imao veliku želju da čestita njegovom turskom kolegi i „jakom lideru", pa nije sačekao ni da se objave zvanični rezultati pre nego što je izdvojio Erdoganovu „nezavisnu spoljnu politiku" kao razlog za izbornu pobedu.
Možemo sa sigurnošću pretpostaviti da je turska politika koju Rusija posebno voli - jeste Erdoganovo odbijanje da progoni Kremlj posle invazije na Ukrajinu, čak i kada su turski saveznici u NATO-u uveli sankcije i smanjili njihovu energetsku zavisnost od Rusije.
Trgovina Rusije i Turske se čak i povećala posle početka rata u Ukrajini.
Međutim, osim Putina, Erdoganu su čestitali Džozef Bajden, američki predsednik, kao i Emanuel Makron, šef francuske države.
A čestitao mu je i Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine.
- Redžep Tajip Erdogan: Prodavac đevreka koji je promenio Tursku
- Erdogan dobio vetar u leđa: Šta se sada može očekivati od njega
- Šta bi još pet godina Erdoganove vladavine značilo za Tursku
Iako nisu zadovoljni zbog Erdoganovog odnosa sa Kremljom i njegovim progonom slobode govora i ograničavanju demokratije u Turskoj tokom dve decenije na vlasti, Turska je ključni, iako težak i nepredvidiv saveznik Zapada.
Turska je važna članica Severnoatlantskog vojnog saveza (NATO) i učestvuje u svim misijama.
Erodgan održava bliske veze sa Rusijom, ali i prodaje vojnu opremu Ukrajini.
Turski predsednik je posredovao u dogovoru prema kojem je Rusija prekinula blokadu ukrajinskih zaliha žita, dozvoljavajući im da dođu u delove sveta koji se na njih oslanjaju.
On je, posle dugog oklevanja, dao zvanično odobrenje da Finska, koja se graniči sa Rusijom, uđe u NATO.
Nekada vatreni pobornik ulaska Turske u Evropsku uniju, Erdogan danas zagovara politiku „ponovo jake Turske".
Za njega, to znači nezavisniju spoljnu politiku.
Tokom godina, Erdogan je razvio transakcione odnose sa svim saveznicima.
Pogledajte video: Kako se Turska promenila pod vlašću Erdogana
Amerika nije krila nestrpljenje tokom ubeđivanja Erdogana da odobri članstvo i Švedskoj u NATO.
Švedska bi obezbedila važnu poziciju u Baltičkom moru za savez protiv Rusije.
Zapad se nada da bi užasno stanje turske ekonomije - i verovatnoća da će Erdogan morati da se koncentriše na stabilizaciju finansija i privlačenje stranih investicija - moglo da se pokaže kao meka tačka za insistiranje na pristupanju Švedske u NATO.
Turska i Mađarska su jedine zemlje NATO saveza koje još uvek blokiraju članstvo Stokholma.
Francuski predsednik Makron je u međuvremenu zabrinut zbog migracije u EU i nada se da će što pre dobiti uveravanja Erdogana.
Tokom migracione krize 2015. godine, više od milion izbeglica i tražilaca azila - uglavnom iz Sirije - prešlo je opasno putovanje preko Sredozemnog mora do EU u čamcima krijumčara ljudi.
Brisel je potom sklopio dogovor sa Turskom.
U zamenu za veliku sumu novca i bezvizna putovanja za Turke u EU - ova poslednja nikada nije u potpunosti stigla zbog prigovora EU na Erdoganovo zatvaranje kritičara i političkih protivnika - turski predsednik je dao sve od sebe da spreči migrante bez dokumenata da napuštaju tursku teritoriju da bi stigli do Zapada.
- „Dosta nam je izbeglica u Turskoj“
- Šta bi predsednički izbori u Turskoj mogli da znače za ostatak sveta
Međutim, sve veći broj sirijskih izbeglica pokazao se krajnje nepopularnim kod turskih glasača.
U maju 2023. godine, sve političke stranke koje učestvuju na parlamentarnim izborima u Turskoj obećale su da će preduzeti mere za rešavanje „pitanja migranata".
EU je zabrinuta zbog mogućnosti da Turska gurne izbeglice u Siriju, gde postoji opasnost po njihovu bezbednost i da će Turska dozvoliti krijumčarima ljudi da ponovo vladaju, da šalju čamce sa tražiocima azila i drugim migrantima preko Sredozemnog mora.
Brisel je u defanzivi jer je Grčka umešana u brojne sporove sa Erdoganom usredsređenim na Egejsko more, dok Kipar, članica EU, još kipi nakon što je Erdogan pozvao na rešenje dve države (Grčke i Turske) za decenijama duge podele posle turske invazije pre skoro 50 godina.
Zapad je nekada opisivao strateški značaj Turske kao mosta između Evrope i Bliskog istoka, ali je ruska invazija na Ukrajinu promenila status Turske.
Malo ko očekuje velika spoljnopolitička iznenađenja od Erdogana dok ulazi u treću deceniju na vlasti.
Ali strateški saveznici Ankare veoma pažljivo posmatraju.
Važno je šta Turska radi.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
