Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja da pomeri odlazak iza rešetaka, Elizabet Holms, osnivačica kompanije Teranos, osuđena za veliku prevaru, javila se federalnom zatvoru.
Osuđena je na više od 11 godina zatvora, a naloženo joj je da sa bivšim poslovnim partnerom Ranešom Sanijem Balvanijem plati 452 miliona dolara investitorima koje su prevarili.
To je pozamašna suma za bivšu milijarderku koja tvrdi da nema dovoljno novca da plati sopstvene advokate.
Američki federalni sud često donosi odluku da okrivljeni plate odštetu.
U pitanju je povraćaj novca žrtvama koje su izgubile pare, imovinu ili da im bude pokriven neki drugi trošak proistekao iz slučaja.
Kada je reč o Elizabeti Holms, ona mora da plati odštetu nekim od najbogatijih porodica u Americi.
- Elizabet Holms: Od „najmlađe milijarderke" do suđenja za veliku prevaru
- Osumnjičeni „kriptokralj" Do Kvon uz kauciju izlazi iz pritvora u Crnoj Gori
- Nestala kriptokraljica Ruža na listi najtraženijih američkog FBI-ja
Holms (39) osuđena je prošle godine po četiri tačke za prevaru povezane sa njenim neuspelim početkom testiranja krvi.
Sredinom maja, sud je odbio njen zahtev da ostane na slobodi uz kauciju dok se razmatralo osporavanje prvobitne osude.
Kaznu će služiti u zatvoru minimalne bezbednosti u Teksasu.
Holms se u utorak javila u saveznu ustanovu u Brajanu u Teksasu, u kojoj se u svakom trenutku nalazi između 500 i 700 zatvorenika.
Zatvor je oko 160 kilometara severno od Hjustona, njenog rodnog grada.
Njen dolazak u ustanovu potvrdio je Federalni zavod za zatvore, koji je odbio da da više detalja o njenom zatvaranju, navodeći kao razlog brigu o njenoj privatnosti.
U zatvoru bi Holms, koja je ranije bila nazivana kao najmlađom milijarderkom na svetu koja je samostalno stekla bogatstvo, mogla bi da radi zajedno sa drugim zatvorenicima za između 12 centi i 1,15 dolara po satu - od čega će, po odluci suda, veliki deo ići na isplatu njenim poverenicima.
Ranije ovog meseca američki sudija naložio je Holms i njenom bivšem životnom i poslovnom partneru, bivšem šefu Teranosa Ramešu „Saniju" Balvaniju, da plate 452 miliona dolara žrtvama.
Balvani već služi 13-godišnju zatvorsku kaznu u Kaliforniji.
Elizabet Holms, zatvor i dugovi
Napustivši studije na Univerzitetu Stenford, osnovala je kompaniju Teranos, čija je vrednost procenjena na devet milijardi dolara.
Među ulagačima su između ostalih bili i Henri Kisindžer, bivši državni sekretar i porodica Volton, poznata po osnivanju lanca supermarketa Volmart.
Mnogi su izgubili bogatstvo kada je otkriveno da njena tehnologija ne radi.
Nekadašnja ministarka obrazovanja Betsi Devos uložila je u njenu kompaniju oko 100 miliona dolara.
Elizabet Holms sada, kako se navodi u sudskim dokumentima, medijskom tajkunu Rupertu Mardoku treba da vrati 125 miliona dolara.
Stručnjaci kažu da se njeni dugovi neće otpisati ukoliko ona objavi da je bankrotirala.
Žrtve njene prevare, pak, ne bi trebalo da se nadaju da će povratiti uloženi novac.
Pogledajte video: Uspod i pad Elizabet Holms
Povraćaj novca u Americi simboličkog je karaktera, što u praksi znači da su male šanse da investitori kompanije Taranos i druge žrtve povrate ono što im se duguje.
„Malo je ljudi na svetu, kao što su recimo Berni Medof, koji mogu da isplate kompletnu nadoknadu", kaže Rajan O'Najl, bivša federalna tužiteljka.
„Taj broj je na nivou statističke greške."
I dalje se očekuje da će Holms isplatiti te ljude, dodaje ona.
Tužioci su već krenuli da zamrzavaju njen novac u banci, kao i svu imovinu koja je u njenom vlasništvu.
Uporediće količinu novca na računima sa sumom koju ona tvrdi da ima, ali će, veruje tužiteljka, biti nepodudaranja u brojkama.
Dugovi osnivačice kompanije Teranos neće prestati da rastu od početka odsluživanja zatvorske kazne.
Sudija joj je naredio da se javi federalnom zatvoru u Brajanu, u državi Teksas, gde su svi zatvorenici u obavezi da rade za satnicu između 12 centi i jednog dolara i 15 centi.
Polovina male sume koju će zarađivati, 25 dolara na svaka četiri meseca otprilike, ići će onima koje je oštetila, kaže Rendi Zelin, profesor Pravne škole Kornel.
Čak i kada odsluži kaznu i izađe na slobodu, Elizabet Holms neće moći da poseduje neke značajnije stvari poput kuće.
Vlada jedino ne može da oduzme nekretnine koje su isključivo u vlasništvu njenog supruga Vilijama Evansa, kao što je recimo hotel.
- Plejboj koji je zbrisao sa 242 miliona dolara
- Nesuđeni olimpijac koji je postao pljačkaš banaka na biciklu
- Sedmoro Srba i Crnogoraca optuženo za prevaru od 16 miliona dolara
Holms je svesna sopstvene finansijske budućnosti.
Tako je ranije ovog meseca za Njujork tajms izjavila da će „morati da radi do kraja života" kako bi isplatila milione dolara pravne odštete.
Ipak, nekoliko je razloga zbog čega oštećeni najverovatnije neće dobiti novac nazad.
Optuženi uglavnom ne žele ponovo „da se obogate", ukazuje O'Najl.
„Znaju gde će novac da ode", dodaje.
Neki će pokušati da sakriju imovinu.
Džon Potou, profesor Pravnog fakulteta u Mičigenu, kaže da pojedini poveravaju novac određenim fondovima, kako bi sprečili da im se ta imovina oduzme.
„Što si bogatiji, lakše ti je da napraviš legalne paravane kojim ćeš kriti bogatstvo."
Stručnjaci podsećaju na slučaj teoretičara zavere Aleksa Džonsa koji je morao da plati skoro milijardu dolara porodicama žrtava u pucnjavi u školi Sendi Huk, zbog širenja laži oko masakra, za šta se tvrdi da je vodilo ka nasilju.
Džons, koji je proglasio bankrot kako na poslovnom tako i privatnom planu, optužen je da je prebacivao novac prijateljima i porodici kako bi sakrio bogatstvo.
Iako će tužioci pratiti njegove korake, O'Najl kaže da ni ovim porodicama, koje nisu bogate poput žrtava Elizabet Holms, voditelj desničarske emisije InfoVor (InfoWar) neće platiti odštetu, jer će većinu novca dati advokatima.
U praksi, američka vlada nema sredstava, a ni vremena da ispituje svaki slučaj pojedinačno, prebacujući odgovornost na žrtve, navodi profesor Zelin.
Imajući u vidu slučaj Elizabet Holms i njenih skorašnjih finansijskih izbora poput plaćanja mesečne stanarine od 13.000 dolara za vilu u Silikonskoj dolini, bivši investitori kompanije Teranos će nastaviti da motre na nju, zahtevajući od tužioca da im se novac vrati, smatraju stručnjaci.
„Neće prestati da traže.
„Ona neće biti u mogućnosti da ostavi dolar u baci, a da ga vlada ne uzme", dodaje tužiteljka O'Najl.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
