Mršavi mladić ofarbane plave kose je te 1997. godine mirno, uz osmeh, stajao pored majke Mirjane Marković, obučene u crno, u trenucima kada njegov otac Slobodan Milošević, postaje predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
Dve i po decenije kasnije, Marko Milošević, nešto krupniji i prosede kose, pojavio se posle dugo godina u javnosti, takođe u blizini oca - spomenik nekadašnjem predsedniku Srbije i SRJ otkriven je u Moskvi.
„Bili smo proba onoga što se dogodilo u Rusiji jugoslovenska kriza i ratovi su isti, ovo u Ukrajini je samo ubrzana varijanta", rekao je na ruskom, ispred zastave Srbije.
„Mi smo, nažalost, bitku izgubili, ali rat, nadam se, nismo. Na našim greškama i sudbini su Rusi naučili lekciju i pobedićemo", dodao je Milošević, snimljen u društvu vođe moto-grupe Noćni vukovi Aleksandra Zaldastanova, navodno bliskog prijatelja ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ubrzo nakon 5. oktobra 2000. godine, kada je njegov otac svrgnut sa vlasti, Marko Milošević stigao je u Rusiju, gde je dobio izbeglički status, a kasnije i državljanstvo.
„On je bio tipičan proizvod devedesetih, sin čoveka na kome je počivao čitav režim i neko ko je iskoristio moć oca da zaradi užasne pare", kaže Žarko Korać, potpredsednik Vlade Srbije u kabinetu premijera Zorana Đinđića, za BBC na srpskom.
Bio je poznat kao ljubitelj automobila, vlasnik diskoteke Madona u Požarevcu, tada jedne od najvećih i najpopularnijih u zemlji, kao i po Bambilendu, zabavnom parku izgrađenom tokom NATO bombardovanja 1999, koji je danas napušten, zarastao u korov i rđu.
„Dok je Mira Marković o njemu stvarala lažnu sliku skromnog mladića koji nosi gajbice i muči se da preživi, on se bavio unosnim švercom cigareta, gde su se, u vreme kada su ljudi imali platu od dve nemačke marke, zarađivali milioni", dodaje Korać.
- Noćni vukovi: Bajkeri bez motora
- Ima li života za ruševine Bambilenda u Požarevcu
- Slobodan Milošević: Misterija mozga
Postupak za navodni šverc cigareta protiv njega nikada nije pokrenut,
Mediji pišu da je Marko Milošević na Interpolovoj poternici, ali BBC do objavljivanja teksta tu nije dobio potvrdu te informacije ni iz Interpola, ni iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
Posle pada njegovog oca sa vlasti, pokrenuta su dva sudska postupka: prvi, zbog incidenta iz 2000. u Požarevcu, kada su prebijena dvojica pripadnika Otpora, pokreta protiv Miloševića - zastareo je 2013. godine.
Drugi, poznat kao slučaj „Motorna testera", kada ga je otporaš Zoran Milovanović krivično gonio zbog prebijanja i pretnji da će da ga „iseče motornom testerom i baci u Moravu", obustavljen je kada je Milovanović odustao od postupka.
„Zbog tih incidenata Slobodan Milošević je čak i rodnom Požarevcu, koji je bio njihova prćija, počeo da gubi podršku, pa je 2000. zakazao prevremene izbore, samo da bi svima pokazao je da narod uz njega", kaže Ivan Marović, jedan od lidera Otpora, za BBC na srpskom.
Milošević je te izbore izgubio, te Marović smatra da je „Marko srušio svog oca".
„Sve se to dogodilo zbog njegovog bahatog ponašanja... On je pokrenuo lančanu reakciju."
Iako je „bahat" reč kojom ga i Korać opisuje, Mira Marković je u intervjuu Adamu Leboru, autoru biografije o Slobodanu Miloševiću, sina opisivala kao „ranjivog" i „romantičnog" čoveka koji je „uvek pomagao drugima".
Njega „ne vole samo neprijatelji njegovog oca", ocenila je za Vreme 2001. godine.
„On je sin Slobodana Miloševića, a to mu je najveća čast koju je mogao da doživi", navodi kratko za BBC Uroš Šuvaković, nekadašnji zvaničnik Socijalističke partije Srbije (SPS) i saradnik bivšeg predsednika Srbije, odbijajući da bilo šta više kaže o njegovom sinu.
Detinjstvo: Automobili i „lep kao lutka, na tatu"
Marko Milošević rođen je 3. jula 1974. u Beogradu, nekoliko godina pre nego što je njegov otac postao direktor Beobanke, jedne od najvećih banaka u tadašnjoj Jugoslaviji.
„Kao i mnoga deca uspešnih roditelja, Marija i Marko živeli su privilegijama... Nikada im ništa nije nedostajalo", piše Adam Lebor u Miloševićevoj biografiji.
Milošević je bio je „ponosan na Marka", piše Lebor, a majka Mira ga je „na klasičan balkanski način gušila majčinskom ljubavlju i divljenjem".
Išao je u privatnu školu, a Lebor ga opisuje kao „veoma razmaženo" i „sebično dete", koja prema mišljenju roditelja „nikada nije moglo da uradi ništa loše".
Od malena je bio mršav, o čemu je u martu 1997. pričao sa ocem, kada ga je zvao je iz Italije sa idejom da ode na estetsku operaciju ušiju, što je snimila hrvatska obaveštajna služba, prisluškujući Miloševićev telefon.
Slobodan: Čekaj malo da ti objasnim nešto. Znaš zašto tebi to sad izgleda tako? Tebi to tako izgleda je l' si ti užasno mršav i svaki magarac u tvojim godinama izgleda tako i čim se malo popuniš i što se kaže stabilizuješ to će sve da legne kako treba. I ja sam izgledao još gore kad sam bio mršav.
Marko: Pa vidi, slažem se, ali ja nemam nameru da se prolepšam za 15 godina.
Slobodan: Marko, 'oću da ti kažem da se posledice mršavosti ne mogu tako, to ti se samo čini zato što si strašno mršav. I pile ima iza ušiju malo da se skine onog mišića da se pojede. A ti imaš samo kost, razumeš, prema tome svako nasilje nad prirodom je glupo, a drugo lep si ko lutka, na tatu. Nemoj da se zaj****š, eto!
Izvor: Vreme
Sa 16 godina preselio se u Požarevac, gde je i kao dete provodio dosta vremena.
„Imam drugačiji, dinamičniji temperament... Nisam navikao da živim sa porodicom i ljudi mojih godina bi verovatno učinili isto - ne mogu da kombinujem lepe stvari u životu, poput izlazaka, sa time da budem dobar učenik", rekao je u jednom intervjuu iz 1993, navodi Lebor.
Tamo je imao potpunu slobodu, a jedino što mu je smetalo bilo je stalno prisustvo telohranitelja, straže i policije ispred kuće.
Otac ga je terao da uči - majka je bila dosta blaža - plašeći se da se Marko u Požarevcu ne uhvati lošeg društva, piše Lebor.
Međutim , kako navodi, predsednikov sin će ubrzo „izrasti u problematičnog mladića".
„U jednom trenutku su priče o njemu postale mnogo mračnije", kaže i Korać.
Punoletstvo je potvrdilo dva glavna interesovanja Marka Miloševića - automobile i oružje.
Omiljeni pištolj mu je bio magnum 357, a automobil „pežo 205".
„To je automobil mog života. Ophodim se prema njemu kao drugi ljudi prema psu, ljubimcu", govorio je tada .
Oružje je nazivao hobijem.
„Znate kako deca vole oružje i kako vreme prolazi, neki ljudi gube taj osećaj, neki ne... Imam strast prema tome", izjavio je Milošević za Vreme.
„Idem svuda bez obezbeđenja. Nisam izolovan, nikada nisam imao problema."
Mladost: Rat i topla voda u bazenu
Krajem osamdesetih počinje politički uspon njegovog oca, koji prvo preuzima Savez komunista Srbije, a potom postaje i prvi čovek Srbije.
Raspad zemlje u krvavom ratu - prvo u Sloveniji i Hrvatskoj, a potom i u multietničkoj Bosni i Hercegovini, gde će dobiti najstrašnije zamahe - ubrzo je počeo.
U to vreme Marko Milošević počeo je da se bavi trkama i to kod Vladimira Kovačevića, poznatog kao Vlada Tref, tada jednog od najpoznatijih beogradskih vozača.
Na 20 rođendan, 4. jula 1994. godine, vozeći BMV M3, osvojio je prvo mesto na trci u Kraljevu, pa organizovao slavljeničku žurku u jednom požarevačkom kafiću.
„Rano ovog jutra, veoma rano, sa prvim zracima sunca, moj sin je upao u sobu sa velikim osmehom: 'Mama, imam 20 godina i jedan dan sada', rekao je", pisala je Mira Marković o tom danu.
Za Marka piše i da je „nepopravljivo vedar", da „hoda na oblacima" i da „nikada neće odrasti".
„Biće mlad zauvek, kao Petar Pan".
Iste godine Marko u Požarevcu otvara i diskoteku Madona, u kojoj su nastupale glavne folk zvezde tog doba, kao i pekaru, a hteo je da otvori i luksuzno porodilište, od čega je ga je otac odgovorio.
Njegova majka je 2001. godine rekla da je novac za diskoteku zaradio „baveći se automobilizmom".
Isto su 2000. pitali i Slobodana Miloševića, koji je odgovorio da je njegov sin sve u životu „uradio sopstvenim rukama".
Njegov odgovor da je Marko „nosio gajbe s praznim i punim flašama za jednu kafanu za 5.000 dinara mesečno jer je takav čovek, jer je želeo uvek da bude samostalan", često su citirali Miloševićevi protivnici.
Lebor, kao i drugi novinari, navodi da je Marko sredinom 1990-ih počeo je da se bavi švercom cigareta, uz pomoć Mihalja Kertesa, tadašnjeg direktora Uprave carina i čoveka od poverenja njegovih roditelja.
„Marko je kontrolisao uvoz Filip Moris brenda cigareta... Svaki kamion je donosio oko 250.000 dolara - nije sve išlo njemu, ali je ostajalo dovoljno", piše Lebor.
Isto navodi i Radomir Marković, bivši šef Državne bezbednosti.
„Opšte poznata stvar je bila u policijsko bezbednosnim krugovima da je Marko Milošević bio u bliskim vezama sa određenim kriminogenim strukturama iz zemlje i inostranstva i da je uz pomoć šverca cigareta koji je vodio postao jedan od najvećih dilera te robe, ostvarujući milionske devizne prihode", naveo je Marković.
U 22. godini se uselio u novu kuću, sa bazenom, u Požarevcu, kada je pozvao oca telefonom.
Marko: Da li znaš da mi je voda u bazenu 38 stepeni?
Slobodan: Ti si budala, bre. To je nezdravo.
Marko: Pa da bez veze. Treba da bude 18. To je prava stvar.
Slobodan: Pa ne sme preko 30, bre, što se bre zezaš.
Marko: Što da se ne sme? Kupam se na 40!
Slobodan Milošević tu telefon dodaje supruzi Miri.
Mira: Mili, kuco moja slatka…
Marko: Zagrej'o sam, cicko, vodu u bazenu na 38 stepeni. Znaš kako je divno.
Mira: Kaži mami šta radiš?
Marko: Mama, 72 sata nisam izaš'o iz kuće.
Mira: Jao, mili divno. Je l' da je čarobno tu?
Marko: I znaš šta? Zaključio sam da u ovakvim uslovima ne može da nemaš apetit ili da imaš nesanicu, a to su moji bivši problemi. Prvo, ovde ću da se ugojim, jer jedem kao provalija. Mogu da jedem kad 'oćeš.
Druga stvar, ne mogu da imam nesanicu niti može da mi bude dosadno jer imam toliko oblika animacija da je to divno. Uopšte ne izlazim iz kuće. Cico, znaš kakva je milina ovo podno grejanje u kupatilima i svuda okolo. Nema ono staneš bos nogom pa se zalepi stopalo. Ne duva, ne bije hladno, ma lepota…
Mira: (smeje se) Uživaj dušo!
Demonstracije i „slučaj motorna testera"
Lebor piše da je Marko Milošević bombardovanje proveo u Požarevcu, noseći uniformu.
„Kada je najavljeno da će biti bombardovanja, Marko je odmah rekao da će ići na Kosovo", kaže Mira Marković u intervjuu za knjigu, nazivajući sina „patriotom".
„Rekla sam mu zašto bi išao tamo, poginućeš... Volontiraj, ali ako treba da pogineš, uradi to ovde, ne na Kosovu."
Polovinu novca koji je stekao u Požarevcu vratio je gradu i uložio u bolnicu, tvrdila je.
U julu 1999. na otvaranje Bambilenda, zabavnog parka podignutog tokom bombardovanja. došlo je čitavo državno rukovodstvo, partijski vrh Socijalističke partije Srbije (SPS) i Jugoslovenske levice (JUL), ali i estradne zvezde.
„U početku je to bila fama, ljudi u celoj Srbiji su mislili da je to kao Diznilend - a zapravo je to malo veći zabavni park", naveo je ranije za BBC na srpskom Momčilo Veljković iz Požarevca.
Veljković je bio član Otpora, studentske organizacije osnovane 1998. koja je prerasla u građanski pokret protiv režima Slobodana Miloševića.
„Bio nam je gušt da izlepimo Bambilend pesnicom Otpora, šablonima.
„Oni bi se odmah angažovali da se sve to prekreči - bila je to svojevrsna igra", rekao je Veljković.
- Deveti mart 1991. godine - juriš na „Bastilju" i krv na ulicama Beograda
- Dan kada je Srbija bila na ivici građanskog rata
- Dani kad je Srbija stala - generalni štrajk kao uvod u 5. oktobar
- Peti oktobar 2000. godine: Šta se dešavalo van Beograda
- Dan kada je opozicija pobedila Slobodana Miloševića
Lebor piše da je krajem devedesetih režim Slobodana Miloševića napukao i to pre svega u gradovima u unutrašnjosti, gde se sve više širio bes građana.
Tako je bilo u Požarevcu, gradu koji je „Marko vodio kao lični feud", navodi u tekstu.
„Bilo je veoma opasno za mlade ljude - malo je mesto i svi sve znaju, tako da je bilo velikih pretnji", rekao je u intervjuu za Leborovu knjigu Slavoljub Matić, gradonačelnik Požarevca posle pada Miloševića.
„Marko nije imao političku poziciju, ali je bio sin predsednika i mogao je da radi šta hoće... Njegovi saradnici prebijali su i zaplašivali aktiviste Otpora."
Veljković je, sa još dvojicom otporaša, pretučen u centru Požarevca 2. maja 2000. godine.
Taj slučaj nikada nije dobio sudski epilog.
Najpre je Tužilaštvo dvaput odbijalo da pokrene postupak protiv Marka Miloševića i njegovih saradnika, da bi privatna tužba završila zastarevanjem i to uz obavezu pretučenih da izmire sudske troškove.
Ivan Marović se dobro seća tog 2. maja.
„U to vreme imali smo ozbiljnu mobilizaciju građana, bili su protesti, svašta se dešavalo, ali smo svi bili premoreni", priseća se.
„Tog dana sam se probudio i kažem sebi 'brate, ne mogu više, poješće mi ovu mladost politika', razmišljao sam da napustim sve, dosta mi je bilo i Otpora i svega".
U tom trenutku zovu ga iz Požarevca i kažu mu da su prebijeni otporaši i da je „Marko Milošević na Zorana Milovanovića vadio motornu testeru".
„Marko je došao sa motornom testerom. Rekao je 'šta je, izdajice?' Ološu. Nećeš biti ni prvi ni poslednji kog sam isekao i bacio u Moravu", naveo je Milanović u intervjuu za američke medije, piše Lebor.
„Stavio je testeru pored moje glave i uključio je, što je trajalo nekoliko sekundi, onda je isključio, stavio na šank i njegovim ljudima rekao da me odvedu... Počeo sam da plačem."
Međutim, njegova majka je kasnije govorila da njen sin „nikome nije učinio zlo - naprotiv, pomagao je svakome kome je mogao", ističući „Markov doprinos u podizanju kulturnih standarda u Požarevcu".
Policija i sudstvo u gradu, koji su do tada, bili na strani režima, posle toga više nisu hteli da sarađuju sa njima, kaže Marović.
„Jednostavno nisu želeli da budu deo toga, da učestvuju u toj svinjariji i napustili su ga zbog Markove bahatosti.
„Taj požarevački incident sve ogoljeno prikazao - jasno se videlo kako sve zaista izgleda, kako ta porodica funkcioniše i kako je Požarevac zapravo njihova prćija."
Sve to je, ističe, njemu i drugim otporašima u trenutku zasićenja „dalo novu energiju".
„Marko Milošević je sopstvenom bahatošću pokrenuo seriju događaja koji su zapravo osudili njegovog oca na propast - sin ga je uništio."
Na izborima u septembru, Miloševića je porazio Vojislav Koštunica, kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS), širokog saveza stranaka.
Odlazak iz zemlje
Marko Milošević se u međuvremenu venčao sa Milicom Gajić i dobio sina, koji nosi njegovo ime.
Oni su ostali u Srbiji posle Markovog odlaska u Moskvu, gde je Borislav Milošević, brat njegovog oca, bio ambasador.
„Po izjavi Kertesa, tada su mu dali neke pare - u rešenju o otvaranju istrage se navodilo da je reč o 1,5 miliona maraka", kaže za BBC Toma Fila, koji je Slobodana Miloševića branio pred Haškim tribunalom, gde mu se sudilo za ratne zločine tokom 1990-ih.
„To je bila najveća optužnica i protiv njega i Mire Marković - zloupotreba službenog položaja ili odgovornog lica", dodaje Fila.
Slobodan Milošević uhapšen je u martu 2001. godine i ubrzo izručen Hagu, gde je preminuo 2006, pre donošenja presude.
Čime se Marko Milošević danas bavi danas bavi, nije poznato - niko nije dugo znao ni kako izgleda, dok se nije pojavio na otkrivanju spomenika njegovom ocu.
Supruga Milica, od koje se, prema pisanju medija, razveo, rekla je u intervjuu 2001. godine izjavila da Marko Milošević „nije milioner".
„Ja ne znam šta su kriterijumi bogatstva, verujte mi. Ne mogu na to pitanje da vam odgovorim, ne znam šta za vas znači biti bogat čovek", navela je.
Šuvaković navodi da je Marka Miloševića video „jednom ili dva puta u životu".
„Umesto da me pitate o otvaranju spomenika Miloševiću o Moskvi i zašto on nije otvoren u Beogradu i Podgorici, vi me pitate o njegovom sinu Slobodana Miloševića, koji je živ, u punoj formi i može sam da govori o sebi", rekao je kratko za BBC.
Korać kaže da o Miloševiću dugo ništa nije čuo, ali da je „sigurno bogat, gde god da je".
Advokat Fila seća se samo jednog telefonskog razgovora sa njim, kada je Slobodan Milošević uhapšen."
„Pitao me je 'da li moj otac izlazi sutra'. Rekoh mu da ne izlazi, a on mi kaže - 'pa koji će mu onda advokat'."
Lebor piše da je Milošević neko vreme proveo u Almatiju, gradu u Kazahstanu.
„Mnogi mu nisu oprostili uspeh zato što je bio predsednikov sin i optuživali su ga za mnogo sitnih i krupnih ružnih stvari, od kojih ni jednu nije učinio", ponavljala je Mira Marković nekoliko puta u intervjuu za Vreme iz 2001. godine.
U jednom trenutku tog razgovora zazvonio joj je telefon.
Kada se javila glas joj odmah postao nežan, tepajući.
„Zdravo mili, zdravo dušo... Tatica ti je dobro, popili smo kafu, šetao je danas", rekla je Marku koji se javlja iz „jedne azijske republike bivšeg Sovjetskog Saveza".
Brzo ga je opomenula da ne zove svakog dana.
Skupo je, kaže.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
