Za naftu važi izreka da je roba koja uvek nađe put do kupca.
Izgleda da će tako i ruska nafta naći put i do srpskog tržišta, uprkos rampama koje je Evropska unija spustila Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
U decembru 2022, Evropska unija (EU) je uvela sankcije na transport ruske nafte morskim putem, zbog čega Beograd više nije mogao da je nabavlja Jadranskim naftovodom (JANAF), iz luka u Hrvatskoj, već se oslonio na derivate iz drugih zemalja.
Srbija i Mađarska su krajem maja najavile izgradnju novog naftovoda, između Novog Sada i mesta Alđe, kroz koji bi se energent dopremao kopnenim putem, direktno iz naftovoda Družba - najdužeg na svetu, koji se proteže na 4.000 kilometara između Rusije i Nemačke.
Sporazum o naftovodu potpisan je 21. juna, vlade dve države navode da se radi o investiciji vrednoj više od 150 miliona evra, a izgradnja bi trebalo da traje između 12 i 24 meseca.
„Dobro je što će postojati alternativni pravac snabdevanja, ali ne treba zaboraviti da se Srbija nikada u istoriji nije prvenstveno oslanjala na rusku naftu - Irak je glavni snabdevač naftom još od doba socijalističke Jugoslavije", kaže stručnjak za energetiku Miloš Zdravković za BBC na srpskom.
- Da li se Evropa konačno potpuno oslobađa od ruskih fosilnih goriva
- O odlikovanju i posetama: Šta znače susreti Dodika i Putina
- Gasprom u Srbiji - od nafte i gasa, preko sporta, do Guče i Egzita
Kako se Srbija trenutno snabdeva naftom?
U ovom trenutku, Srbija naftu koja nije ruska nabavlja isključivo preko hrvatskih luka na Jadranu i ona se doprema naftovodom JANAF.
„Za veću sigurnost potrebno je da, kao i u gasnom sektoru, imamo diversifikaciju izvora i ruta snabdevanja.
„Gradnjom novog naftovoda ka Mađarskoj obezbedićemo sigurnije snabdevanje domaće rafinerije, a time i domaćeg tržišta", rekla je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike posle potpisivanja sporazuma.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković podseća da je JANAF, koji je pušten u rad još 1979. godine, bio „glavna arterija snabdevanja naftom u socijalističkoj Jugoslaviji".
I danas predstavlja važan naftovod u Evropi, kojim se energent isporučuje za potrebe Srbije, Bosne i Hercegovine, ali i evropskih zemalja - Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Slovačke i Češke.
Gasprom, ruska državna kompanija za naftu i gas, želela je da kupi deo JANAF-a 2011. godine, ali je Hrvatska to odbila.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), Beograd je 2021. godine ruskom naftom zadovoljavao svega 16 odsto potreba.
Skoro polovinu nafte Srbija je nabavljala iz Iraka, dok je 23 odsto dobijala iz sopstvenih izvora.
U junu 2022. godine, EU je zabranila članicama da uvoze rusku naftu morskim putem.
Zdravković pojašnjava da je odluka da nastavi sa kupovinom kroz kopneni naftovod Družba doneta kako bi se zaštitile EU članice koje nemaju izlaz na more - Mađarska, Češka, Poljska i Slovačka.
Pošto isključivo uvozi kroz luke, Hrvatska je u decembru prošle godine morala da obustavi kupovinu nafte iz Moskve, a u februaru 2023. i kupovinu naftnih derivata.
Zato ni Srbija trenutno nema način da direktno nabavlja rusku naftu.
„Kroz JANAF smo do sada dobijali godišnje 3,2 miliona tona sirove nafte i to je najunosniji ugovor o isporuci ovog energenta koji Hrvatska ima", kaže Zdravković.
Kako podseća, Srbija kroz Jadranski naftovod i dalje kupuje naftu iz drugih zemalja.
„To se odnosi i na rusku naftu koja do luka u Hrvatskoj stiže preko Iraka - ona nije pod sankcijama", dodaje Zdravković.
Pored Iraka, zemlje iz kojih Srbija uvozi naftu su Kazahstan i Norveška.
Reagujući na odluku EU da uvede sankcije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u junu prošle godine ocenio da zemlja trpi velike gubitke zbog sankcija , procenjujući da se radi o sumi od oko 600 miliona dolara.
Moskva često prodaje naftu i njene derivate po nešto povoljnijim cenama nego drugi igrači na tržištu.
Ruska nafta je trenutno nešto jeftinija od iračke.
Cena ruske nafte trenutno se kreće oko 60 dolara po barelu, a iračke oko 77 dolara po barelu.
Šta su još dogovorile Srbija i Mađarska?
Pored izgradnje naftovoda, Srbija i Mađarska najavile su da će Beograd ubuduće skladištiti oko 100 miliona kubnih metara gasa u mađarskim skladištima.
Zdravković kaže da Mađarska ima „daleko veće" kapacitete za skladištenje gasa nego Srbija.
„Srbija ima kapacitet da skladišti 450 miliona kubika gasa u Banatskom dvoru, a potrebe se kreću oko dve milijarde kubika godišnje."
Kako dodaje, Mađarska može da uskladišti oko šest milijardi kubika, i to je „ogromna razlika između dve zemlje sličnih potreba."
„Srbija je u prošlosti napravila loše poteze, kada nije krenula u izgradnju novih skladišta gasa", ističe Zdravković.
- Rusija ponovo zavrće Severni tok, Evropa bez gasa najmanje tri dana
- Ko je odgovoran za curenje u ruskom gasovodu ka Evropi
Kako ocenjuje, Srbiji su „objektivno potrebna nova skladišta gasa".
„Geopolitička situacija u svetu je nepredvidiva, a najskuplji je onaj energent kojeg nema na tržištu", zaključuje Zdravković.
Evropa se gasom iz Rusije snabdeva kroz dva gasovoda - Severni tok 1 i 2.
Od kada je počeo rat u Ukrajini, evropske zemlje rade na tome da smanje zavisnost od ruskog gasa, dok je Evropska komisija upozoravala na mogućnost da Rusija obustavi snabdevanje.
Moskva je, „zbog popravki i održavanja" tokom prošle godine u više navrata zatvarala Severni tok 1, najveći gasovod u Evropi, dok su zemlje Zapada strahovale od mogućnosti da ga neće ponovo pustiti u rad, kao odgovor na sankcije uvedene zbog invazije na Ukrajinu.
Septembra 2022, došlo je do curenja gasa na Severnom toku 2, što je EU ocenila kao „čin sabotaže", dok su Ukrajina i Rusija razmenjivale optužbe oko toga ko je odgovoran.
Srbija, koja nastavlja da kupuje gas direktno od Rusije, nedavno se pridružila zajedničkoj kupovini energenta sa zemljama EU.
Krajem maja, preduzeće „Srbijagas" se prijavilo na platformu Prizma (Prisma), koja služi za prodaju gasa „po održivim cenama za građane i preduzeća Evropske unije (EU)", rekla je ministarka energetike Dubravka Đedović.
Kako je dodala, snabdevanje Srbije gasom trenutno se odvija nesmetano, ali za dane kada je potražnja najveća, potrebne su dodatne količine iz različitih izvora.
„Ostaje da se svrsishodnost ove platforme potvrdi za Srbiju, koja nije članica EU", ocenila je Đedović.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
