To je klaustrofobična, zastrašujuća perspektiva - biti zarobljen u podmornici dužine 6,7 metara potencijalno hiljadama metara pod vodom, dok kiseonik nestaje.
Tačno mesto gde se nalazi podmornica Titanik i stanje pet članova posade nisu poznati.
Stručnjaci veruju da je posadi sada preostalo manje od pet sati kiseonika, što ubrzava trku sa vremenom spasilačkih ekipa da pronađu plovilo pre nego što bude prekasno.
Međutim, taj vremenski okvir nije nužno tako čvrst, a doktor Ken Ledez, stručnjak za hiperbaričnu medicinu na Memorijalnom univerzitetu u Sent Džonsu na Njufaundlendu, rekao je za BBC da bi, u zavisnosti od uslova, neki od članova posade mogli da prežive duže nego što se očekivalo.
„Zavisi od toga koliko im je hladno i koliko su efikasni u očuvanju kiseonika", rekao je on.
Dodao je da drhtanje troši mnogo kiseonika, dok se grljenjem može pomoći u očuvanju toplote.
Rekao je da je nestanak kiseonika postepen proces.
„To nije kao da ugasite svetlo, to je kao da se penjete na planinu - kako temperatura postaje hladnija, tako i metabolizam opada. Sve zavisi koliko brzo se penjete na tu planinu", rekao je on.
- Zašto su vode oko Titanika i dalje opasne
- Potraga za izgubljenom podmornicom ulazi u odlučujuću fazu, posada ima kiseonika za manje od 10 sati
- Zašto je teška potraga za podmornicom nestalom blizu olupine Titanika
Ograđujući se da nema potpuni uvidu u situaciju u podmornic, Ledez je rekao da bi uslovi mogli da se razliku od čoveka do čoveka i da iako je to „uznemirujuća činjenica", neki bi mogli da prežive duže od drugih.
U sredu je kontraadmiral Džon Mauger iz američke obalske straže rekao da ima više nepoznatih faktora u misiji potrage i spasavanja.
„Ne znamo stopu potrošnje kiseonika po putniku u podmornici", rekao je kontradmiral Mauger za BBC.
Doktor Ledez je takođe rekao da nedostatak kiseonika nije jedina opasnost sa kojom se ljudi u podmornici suočavaju.
Posuda je možda izgubila električnu energiju, što će verovatno biti faktor u kontroli količine kiseonika i ugljen-dioksida unutar posude.
Kako nivo kiseonika opada, udeo ugljen-dioksida koji izdiše posada će rasti, sa potencijalno fatalnim posledicama.
„Kako se nivoi ugljen-dioksida povećavaju, onda on postaje sedativ, postaje kao anestetički gas, a vi ćete zaspati."
Previše gasova u krvotoku, stanje poznato kao hiperkapnija, može d ubije čoveka ako se ne leči.
Rajan Remzi, bivši kapetan podmornice Kraljevske mornarice, kaže da je na društvenim mrežama gledao video snimke unutrašnjosti Titana i da nije mogao da vidi sistem za uklanjanje ugljen-dioksida, poznat kao skrabers.
„To je za mene najveći problem", kaže on.
Posadi preti i opasnost od hipotermije, kada telo postaje previše hladno.
Prema rečima kapetana Remzija, ako je podmornica na morskom dnu, temperatura vode će biti oko nula stepeni.
Ako je takođe izgubio struju, neće proizvoditi nikakvu energiju i stoga ne može proizvoditi toplotu.
Ali hipotermija bi „mogla biti njihov prijatelj", rekao je Ledez.
„Postoji mogućnost da ako se dovoljno ohlade i izgube svest prežive - to znaju spasioci", rekao je on.
Dodao da će telo automatski pokušati da se prilagodi da bi preživelo.
Međutim, hipotermija, nedostatak kiseonika i nagomilavanje ugljen-dioksida u podmornici znače da se smanjuje sposobnost posade da uspostavi kontakt sa spasilačkom misijom, tako da neće više moći da udaraju o trup podmornice da pokušaju da privuku pažnju.
„Ako su u nesvesti, neće moći mnogo da učine da pomognu sebi", kaže doktro Ledez.
Iako je američka obalska straža upozorila da je verovatno ostalo malo kiseonika, posada će možda moći da sačuva zalihe - barem neko vreme.
Remzi kaže da bi pomoglo i ukoliko uspore disanje, ali priznaje da bi to moglo biti teško s obzirom na stres pod kojim bi bili.
Ledez dodaje da bi mogli da rašire granule koje apsorbuju ugljen-dioksid ili da smanje potrošnju energije ako i dalje imaju struju.
Što se tiče hrane i vode, iz obalske straže navode da je posada imala nešto obroka na brodu, ali nije mogla da kaže koliko.
Uprkos svim ovim izazovima, Ledez apeluje da se operacija spasavanja ne otkaže prerano, ističući da bi oni mogli da prežive čak i kada su nivoi kiseonika veoma niski.
„Ako neko može da preživi u tome, to su ovi ljudi", kaže Ledez.
„Zavisi od toga da li imaju svetlo uz koje mogu da pronađu stvari koje su im potrebne i naprave ove promene, ali oni bi apsolutno još uvek mogli da budu živi."
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
