Dok druge zemlje pokušavaju da ograniče broj migranata, nemački parlament usvojio je novi, radikalni zakon koji bi trebalo da privuče strane radnike u zemlju.
To znači manje prepreka i niže kriterijem za radnike iz zemalja van Evropske unije.
Zakon kreiran u kanadskom stilu ima sistem koji se zasniva bodovanju u više kategorija: starosti, veštinama, kvalifikacijama i vezama sa Nemačkom.
Kriterijumi će biti sniženi za plate, obrazovni nivo i znanje nemačkog jezika.
Novi zakon omogućiće radnicima migrantima da dođu u Nemačku i sa i bez ponude za posao.
Podsticaji obuhvataju mogućnost da radnici u Nemačku sa sobom povedu, ne samo supružnike i decu, već i roditelje.
- Posao u Nemačkoj: Šta reforme zakona o doseljavanju znače za srpske radnike
- Kako recesija u Nemačkoj utiče na ljude sa Balkana
- Može li država Srbija da zaustavi odlazak medicinara u Nemačku
Ovo predstavlja veliku promenu u politici nemačke države.
Tokom prethodnih decenija, nemačka vlada je odbacivala ideju da je to država migranata.
Prva generacija gastarbajtera iz Turske došla je tokom 60-ih godina prošlog veka i tada su oni smatrani „gostima" koji su došli da pomognu privredi i onda da napuste Nemačku.
Posebno su se nemačke konzervativne vlade, pa i administracija Angele Merkel, borile protiv ideje društva otvorenog za radnike migrante, uprkos činjenici da je društvo postajalo raznolično kako su prolazile decenije.
Više od četvrtine ukupnog stanovništva Nemačke je ili rođeno van zemlje ili ima makar jednog roditelja koji je rođen u inostranstvu.
Nemačka je godinama imala nisku stopu nezaposlenosti, ali su sada nemački poslovni lidera javno počeli da govore o nedostatku radne snage.
Problem se pogoršava zbog starenja stanovništva, generacija bejbi-bumeri rođeni 1960-ih uskoro će krenuti u penziju.
Ministri u vladi upozoravaju da je već sada potrebno popuniti milione slobodnih radnih mesta, a nedostatak radne snage opisuju kao najveći rizik sa kojim se suočava nemačka privreda.
Kada je Socijaldemokratska partija (SPD) levog centra lidera Olafa Šolca pobedila konzervativce Angele Merkel 2021, nova koalicija SPD, zelenih i liberala je kao jednu od vodećih tačaka njene političke platforme označila ublažanje pravila za radnike iz inostranstva.
Ovu koaliciju muče sukobi o pitanju borbe protiv klimatskih promena između Zelenih i liberala koji su naklonjeni poslovnim krugovima.
Ali obe strane se slažu oko migracija.
Liberali žele radnike za privredu, a Zeleni više ljudskih prava u migracionoj politici.
Ali parlamentarna rasprava o zakonu bila je žestoka.
Konzervativci su glasali protiv zakona, ogorčeni što će novi akt omogućiti nekim odbijenim tražiocima azila koji su već ovde da nađu posao.
Ekstremno-desničarska AFD takođe je glasala protiv, uz obrazloženje da Nemačka nije zemlja „migranata", već „domovina".
Stav AFD ipak nije većinski u nemačkom društvu.
Uprkos tome, ili možda zbog toga, stranka dostiže do sada neviđene brojke u anketama.
U najnovijoj anketi televizije ARD, stranka AFD je ove nedelje dostigla 19 odsto, što je najveći broj koji je ikada postigla u ovoj anketi.
Stranka SPD kancelara Olafa Šolca pala je na 17 odsto.
Politička klima u Nemačkoj je polarizovana i febrilna kada su u pitanju migracije. Vlada to želi, privredi je potrebno i parlament je sada glasao za to.
Ali da li će svi birači to prihvatiti?
Pogledajte video: Šta je recesija
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
