Šta nesreća podmornice i smrt migranata u grčkom brodolomu govore o vrednovanju ljudskih života?

Slike putnika koji su platili po 250.000 dolara da se ukrcaju u podmornicu Titan podijeljene su širom planete

11015 pregleda 3 komentar(a)
Slika sa porukom „molimo se za Titan" posvećena putnicima podmornice Titan, Foto: Getty Images
Slika sa porukom „molimo se za Titan" posvećena putnicima podmornice Titan, Foto: Getty Images

Ljudi iz svih krajeva sveta - koji se broje u milijardama - pratili su spasilačku akciju za lociranje turističke podmornice koja je nosila petoro ljudi i koja je nestala tokom ekspedicije do slavne olupine Titanika.

Slike putnika koji su platili po 250.000 dolara da se ukrcaju u podmornicu Titan podeljene su širom planete.

Ljude je privlačila svaka nova objava američke obalske straže, a internet portali koji su pratili vesti uživo imali su ogromnu posetu.

Prethodni intervjui u kojim se govori o tome kako malo plovilo, u vlasništvu Oušngejta, izgleda iznutra mogu se naći u svim međunarodnim medijima.

Ali zašto se ova, mnogo više nego druge priče o „izgubljenima na moru", pokazala toliko intrigantnom?

Saher Baloh, reporter BBC-ja na urdskom u Islamabadu, proučio je raspravu koja se vodi na društvenim mrežama u Pakistanu na ovu temu.


Kako se nižu novi detalji o nestaloj podmornici, ljudi na društvenim mrežama u Pakistanu ne mogu, a da ne primete razliku u pristupu ovoj priči u medijima u odnosu na drugu nesreću koja se desila na okeanu.

Ukratko, ribarski brod koji je nosio, procenjuje se, 700 ljudi, potonuo je 14. juna blizu južne grčke obale, u jednoj od do dada najtežih evropskih migrantskih nesreća.

Preživeli kažu da je na brodu moglo da bude i do 100 dece, a već je potvrđena smrt najmanje 78 ljudi.

Još stotine drugih, međutim, vode se kao nestali na moru.

Grčka obalska straža tvrdi da se brod uputio do Italije i da mu nije bila potrebna nikakva pomoć, ali je BBC došao do dokaza koji bacaju sumnju na tu verziju događaja.

Analiza kretanja drugih brodova u toj oblasti ukazuje na to da se prenatrpani ribarski brod nije pomerao najmanje sedam sati pre nego što se preturio.

Grčke vlasti nisu odgovorile na BBC-jevo otkriće.

Hellenic Coast Guard

U saopštenju, predsednik pakistanskog Senata izjavio je da je u brodolomu poginulo 300 pakistanskih državljana, tako da je to postala velika tema za raspravu u ovoj zemlji.

S druge strane, Titan sa pet članova posade izgubio je kontakt sa brodom podrške sat vremena i 45 minuta od početka poniranja.

Američka obalska straža saopštila je da je obaveštena o problemu osam sati kasnije i da je naknadno pokrenuta ogromna spasilačka operacija u kojoj su učestvovali ne samo američke, već i kanadske i francuske vlasti.

Ranije se smatralo da podmornica Titan obično ponire sa zalihama kiseonika dovoljnim za četiri dana i da im one polagano nestaju.

Dok su pokušaji da se locira podmornica bili u punom jeku, društvene mreže su eksplodirale od komentara i mišljenja o obe nesreće.

Većina mišljenja bavila se razlikom u pristupu.

Za Farah Ziju, direktorku Komisije za ljudska prava Pakistana, prirodno je da priča o podmornici stekne senzacionalne naslove.

„Širom sveta, kad neka nesreća zadesi bogate, ona postane veoma važna, jer ljude zanimaju njihovi životi. I zato ih prirodno i mediji pokrivaju", kaže ona za BBC.

Ali ona smatra da ova rasprava može da pruži pravovremenu priliku za svetske medije da „dobro razmisle i potraže raznovrsnije glasove".

Drugi komentatori bili su kritičniji prema reakciji na ova dva događaja.

Korisnica Tvitera Merijem napisala je da „razlika između međunarodne spasilačke operacije i medijskog izveštavanja za bogate turiste u ekspediciji podmornicom i odsustvo istog kad su u pitanju siromašni migranti na brodu koji se preturio govore vam sve što treba da znate o svetu u kom živimo."

Ali komentator i novinar Zarar Kuro misli drugačije.

„Mislim da posle svake tragedije vi istovremeno imate priliku da vidite najbolje i apsolutno najgore što čovečanstvo ima da ponudi", kaže on.

Govoreći o davljenju migranata uz obalu Grčke, on kaže: „Mi u tom trenutku vidimo ponašanje grčke obalske straže koje je za svaku osudu. Ali, istovremeno vidimo i desetine hiljada ljudi na ulicama Atine koji protestuju. Znači, možda prvi put do sada vidimo tolike demonstracije isključivo da bi se osudio gubitak života migranata."

Postoji izveštaj i o „superjahti" na Mediteranu koja je čula poziv na uzbunu i pohitala u pomoć.

Istovremeno, odvija se i druga tragedija, pošto se procenjuje da su zalihe kiseonika u podmornici potrošene i da su šanse za bilo kakav opstanak putnika minimalne.

Društvene mreže

Zarar kaže da „društvene mreže pružaju ljudima priliku da budu najgore verzije samih sebe. Oni osećaju da mogu da kažu bilo šta bez ikakvih posledica."

Dawood family

„Baš kao što smo videli da ljudi krive migrante za njihovu vlastitu smrt govoreći: 'Ko vam je rekao da možete da dođete i zašto biste toliko rizikovali?', sada vidimo da se slična stvar dešava i sa podmornicom", dodaje on.

„Postoji narativ da samo zato što su ljudi bogati, nekako zaslužuju sudbinu koja ih zadesi. Ili da ne zaslužuju nikakvo saosećanje… To je apsolutno neprihvatljivo."

Trenutno se na društvenim mrežama vodi žučna rasprava o tome kako očigledno postoji „klasna podela", ali razgovor o tome vraća se ponovo na raspravu o ljudskim životima.

Kao što je jedan komentator napisao na Tviteru: „Upadljiva je razlika, a opet su te dve tragedije veoma slične."

Zarar kaže: „Čini se da ljudi na društvenim mrežama žele bolnu smrt devetnaestogodišnjem detetu u podmornici?

„Zašto? Samo zato što je njegov otac bogat?

„Ti ljudi ne bi mogli da pomognu jednom procentu ljudi kojima je porodica Davud pomagala generacijama."

Na kraju, on kaže da ovo nije idealan svet.

„Na primer, kad se zapalila katedrala Notr Dam, u Francuskoj, njena obnova je kraudsorsovana iz čitavog sveta.

„Da li se to dešava u razvijenom svetu kad dođe do neke prirodne katastrofe? Ne.

„Da li treba da se osećamo loše zbog toga? Svakako.

„Hoće li se to promeniti? Neće."


Pogledajte i ovu priču:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: