Tokom devedesetih, izraz „zavisnička ličnost" koristile su neke farmaceutske kompanije i, da ironija bude veća, da bi promovisale adiktivne lekove protiv bolova.
Dok je reklamirala opioid koji se izdaje na recept oksikontin, na primer, američka farmaceutska kompanija Perdju Farma naložila je predstavnicima da govore lekarima da su samo ljudi sa „zavisničkom ličnošću" ugroženi od moguće zavisnosti, uprkos tome što su znali da je lek izuzetno adiktivan i da se naširoko zloupotrebljava.
Izuzetno adiktivni lekovi kao što je oksikontin i opioid fentanil okrivljeni su za potpirivanje krize opioida u SAD , koja je dovela do više od pola miliona smrti između 1999. i 2020. godine.
Ideja da vaša ličnost određuje da li ćete ili nećete postati zavisnik od narkotika „služila bi farmaceutskoj industriji veoma dobro", kaže Ijan Hamilton, vanredni profesor zavisnosti na Univerzitetu u Jorku, u Velikoj Britaniji.
„Praktično sa njih skida svaku odgovornost. Poruka je: 'ako ste dovoljno slabi da razvijete problem sa našim proizvodom, to je zbog vaše ličnosti, nema nikakve veze sa nama'."
- Da li vam se uvek dopada ono što želite
- On zavisnost leči drugačije: „Sve počinje od traume“
- Doktori koji „hakuju mozak"
Ali da li postoji tako nešto kao što je zavisnička ličnost?
Jesu li neki ljudi zaista skloniji sticanju zavisnosti?
Mnogi psihijatri i eksperti za zavisnost kažu da ne postoje naučni dokazi koji potkrepljuju tu ideju.
Oni takođe upozoravaju da je ovaj koncept štetan jer sugeriše da ljudi imaju malo ili nimalo kontrole nad tim da li će postati zavisnici.
Ipak, oni ističu da postoje neke veze između određenih karakternih osobina i zavisnosti, ali da su one mnogo složenije nego što „zavisnička ličnost" često sugeriše.
Mark Grifits, uvaženi profesor bihevioralne zavisnosti sa Univerziteta Notingem Trent u Velikoj Britaniji, opisuje „zavisničku ličnost" kao „potpuni mit" .
„Da postoji zavisnička ličnost, to bi značilo da postoji osobina koja je prediktivna za zavisnost i samozavisnost", kaže Grifits.
„Ne postoje naučni dokazi da postoji osobina koja je prediktivna za zavisnost i samozavisnost."
Pogledajte i ovaj video:
Zavisnička ličnost je „crno-beli način razmišljanja o nečemu što je izuzetno složeno pitanje", kaže Anšul Svami, psihijatar za mentalno zdravlje i zavisnost odraslih u bolnici Najtingejl u Londonu.
„Ne postoji tip ličnosti koji je prediktivan za zavisnost i ne postoji jedna ličnost koja je ista kao drugi zavisnik."
To ne znači da se neke karakterne osobine ne povezuju „sa sticanjem, razvojem i održavanjem zavisničkih ponašanja", kaže Grifits.
Neuroticizam, na primer, obično se vezuje za mnoge oblike zavisnosti.
Neuroticizam je jedna od pet velikih karakternih osobina i definiše se kao mera do koje osoba reaguje na doživljenu pretnju i stresne situacije.
Izuzetno neurotični ljudi su nervozni i skloni negativnim mislima.
Prema analizi 175 studija, poremećaji zloupotrebe narkotika vezuju se za visoke nivoe neuroticizma i niske nivoe savesnosti (mera do koje neka osoba ispoljava samokontrolu).
Istraživanja su pokazala da su bihevioralne zavisnosti, kao što su zavisnost od interneta, zavisnost od vežbanja i kompulzivna kupovina, takođe povezane sa neuroticizmom.
„Ako ste neurotični, izuzetno ste anksiozni", kaže Grifits.
„Ljudi obično koriste zavisnička ponašanja ili narkotike kao način borbe sa svojim neurotičnim osobinama.
- Istine i zablude o neuronauci
- „Nisam ni lečeni, ni izlečeni narkoman, već borac“: priča devojke koja je 13 godina uzimala heroin
- CBD i industrijska konoplja: Da li je „biljka budućnosti“ neprihvatljiva u Srbiji
„Većina zavisnosti svodi se na izlaženje na kraj sa problemima i simptomatične su za druge hronične probleme, kao što su depresija ili neuroticizam."
Ali ne postoje istraživanja koja pokazuju da svi ljudi sa zavisnostima pate od neuroticizma, kaže Grifits.
„Mogu da vam nađem mnogo ljudi koji su neurotični a nisu zavisnici. Nerutocizam se vezuje sa zavisnost, ali nije prediktivan za nju."
Kao što Hamilton ističe, ume da bude „đavolski teško" razlučiti šta dolazi pre kad je u pitanju zavisnost od narkotika.
„Ono što vidite su povišeni nivoi depresije ili anksioznosti među ljudima koji su postali zavisni od droga. Ali onda to postaje pitanje kokoške i jajeta. Da li je neuroticizam odveo osobu do droge ili je zavisnost od kokaina vremenom pokvarila njihovo raspoloženje?"
„Zavisnosti su veoma slojevite i uslovljene brojnim faktorima", kaže Svami.
Istraživanja pokazuju da na zavisnosti mogu da utiču i genetika i širok dijapazon faktora okruženja, među kojima su pritisak vršnjaka, rana izloženost narkoticima i fizičko ili seksualno zlostavljanje.
Studija iz 2018. godine pokazala je da drevni retrovirus HK2, koji se nalazi blizu gena koji učestvuje u lučenju dopamina, može češće da se pronađe kod zavisnika od narkotika.
Ljudi koji pate od poremećaja zloupotrebe narkotika bili su dva do tri puta skloniji da imaju HK2 integrisan u vlastitom genomu, što ukazuje na snažnu vezu sa zavisnošću, zaključili su istraživači.
Svami kaže da ova studija ne pruža bilo kakve dokaze da neki ljudi imaju „zavisničkiju ličnost" od drugih.
„Ovi preliminarni nalazi o HK2 ne objašnjavaju zašto sve veći broj pacijenata stekne zavisnost kasnije u životu", kaže on.
„Da je imaju i da je asocijativna ili kauzalna, svakako bi se ispoljila ranije."
Rod je još jedan faktor rizika za zavisnost.
U SAD, 11,5 odsto muškaraca i mladića imaju zavisnost zloupotrebe narkotika za razliku od 6,4 odsto žena i devojaka.
Postoji nekoliko razloga za to, kaže Hamilton.
„Muškarci, naročito tinejdžeri, obično su skloniji rizičnom ponašanju i impulsivniji", kaže on.
Impulsivnost je još jedna osobina koja se vezuje za zavisnost.
Ali Hamilton upozorava da bi mogle da postoje značajne rupe u podacima pošto su žene manje sklone da traže lečenje zbog problema sa staranjem o deci i stigmom.
Istraživanja pokazuju da okruženje i odgoj osobe takođe izuzetno utiču na njihov rizik od zavisnosti.
Jedna studija je pokazala da su korisnici opijata 2,7 puta skloniji da imaju istorijat zlostavljanja u detinjstvu, bilo seksualnog, fizičkog ili oba, nego ljudi koji ne koriste opijate.
Ljudi koji su iskusili četiri negativna iskustva u detinjstvu, kao što su fizičko, seksualno ili emocionalno zlostavljanje ili gubitak roditelja, bili su tri puta skloniji da imaju problema sa alkoholizmom u odraslom dobu, prema jednoj studiji iz 2022. godine.
„Psiho-socijalni faktori kao što su nasilje, seksualno zlostavljanje i emocionalno zapostavljanje su snažno povezani sa zavisnošću", kaže Svami.
„Mnogi ljudi kažu: 'Imam istorijat zavisnosti, to je zbog moje genetike'. Ali kad zakopate malo dublje po njihovom medicinskom istorijatu, vidite da je bilo mnogo alkoholizma, zapostavljanja, zlostavljanja, traume i lišavanja. To se prenosilo sa generacije na generaciju i isplivalo je na površinu kao zavisnost."
Uprkos odsustvu naučnih dokaza koji bi to potkrepili, izraz „zavisnička ličnost" se i dalje naširoko koristi.
- Upotreba kanabisa povećava rizik od psihoze
- Kanabis za tinejdžere štetniji od alkohola
- Doktor leči dečaka kolačima od kanabisa
„Moramo da budemo oprezni sa rečima jer ljudi to počnu da usvajaju", kaže Hamilton.
„Ideja o zavisničkoj ličnosti vas lišava svake nade… ona tvrdi da je to putanja koju morate da pređete i da nad tim nemate nikakvu kontrolu."
Svami se slaže da je koncept nerealistično „fatalističan".
„On sprečava ljude da preuzmu odgovornost i vlasništvo nad vlastitim problemom i pronađu konstruktivna rešenja za ozdravljenje", kaže on.
Grifits kaže da mnogi ljudi sa zavisnošću koriste ideju zavisničke ličnosti kao „opravdanje za sopstveno ponašanje".
„Kad neko kaže: 'Imam zavisničku ličnost', ono što zapravo želi da kažu je 'ne mogu nikada da se izlečim'", kaže on.
„Zavisnosti su izuzetno složene biološke, psihološke, socijalne bolesti, baš kao i svaka druga bolest na planeti", kaže Svami.
„Svi traže jednostavan odgovor, ali njega nema."
BBC je pokušao da dobije komentar Perdju Farme, ali je kompanija bila restrukturirana posle ulaska u stečajni postupak.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
