Amerika će snabdeti Kijev kasetnom municijom, zabranjenom u većem delu sveta, a predsednik Džozef Bajden kaže da je doneo „veoma tešku odluku" na koju su ga, dodaje, dugo nagovarali.
Bilo je potrebno „neko vreme da me ubede, ali sam tako postupio jer Ukrajincima ponestaje municije", izjavio je Bajden o odluci koja je naišla na mnoge kritike, pa i među visokim predstavnicima Demokratske stranke, iz čijih je redova Bajden i izabran za predsednika SAD.
Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, pozdravio je američki, kako je rekao, „blagovremeni" potez, a Moskva je osudila Vašington za „cinizam".
U Litvaniji će sledeće nedelje biti održan samit NATO, a Bajden je za CNN rekao da je razgovarao sa saveznicima o odluci da Ukrajini isporuči kasetne bombe i drugu vrstu takve municije.
Zabranjena u više od 120 zemalja širom sveta, kasetna municija obično oslobađa velike količine male, eksplozivne podmunicije koja ima razornu moć na širem području.
I Ukrajina i Rusija su je već upotrebljavale u tekućem ratu, navode organizacije za zaštitu ljudskih prava.
„U smislu efikasnosti na bojnom polju, smatramo da bi ovo [upotreba kasetne municije] bilo korisno", izjavila je ranije Lora Kuper, rekla zamenica pomoćnika američkog sekretara za odbranu.
Protivnici upotrebe kasetne municije upozoravaju da zbog zbog razorne moći na širokom području mogu da osakate i ubiju civile, a projektili koji ne eksplodiraju ostaju opasnost još mnogo godina posle završetka sukoba.
Konvenciju o zabrani proizvodnje, upotrebe i posedovanja kasetne municije iz 2008. godine prihvatile su 123 zemlje, među kojima i većina članica NATO-a.
SAD, Rusija i Ukrajina odbile su da se pridruže sporazumu.
- Kakvo oružje je ubilo više od 50 ljudi u napadu na železničku stanicu u Ukrajini
- Šta je vakuumska bomba
- Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
- Šta su biološko i hemijsko oružje i mogu li biti upotrebljeni u Ukrajini
Ovakvo oružje NATO je koristio u bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine, piše u izveštaju američke agencije Asošiejted pres prilikom napada na Niš maja te godine.
Tokom 2004. godine, Međunarodni sud pravde vodio je proces u vezi sa napadu na SR Jugoslaviju, pisao je ranije BBC.
NATO članice su tada rekle da taj sud nije nadležan da vodi takav proces.
Organizacija Hjuman rajts voč osudila je NATO zbog korišćenja kasetnih bombi tokom napada na SR Jugoslaviju.
Bela kuća: „Odlagali smo odluku koliko god smo mogli"
Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je u petak da Amerika „priznaje da kasetna municija stvara rizik od povrede civila" od neeksplodiranih bombi.
„Zbog toga smo odluku odlagali koliko god smo mogli", dodao je na brifingu.
Saliven je rekao da Ukrajini ponestaje municije i da joj je potrebno da „premosti" dok SAD povećavaju domaću proizvodnju.
„Nećemo ostaviti Ukrajinu bez odbrane ni u jednom trenutku u ovom periodu sukoba", rekao je on.
Salivnjn je rekao novinarima i da su američke kasetne bombe koje se šalju u Ukrajinu „daleko bezbednije" od onih za koje je rekao da ih Rusija već koristi u sukobu.
On je rekao novinarima da američke imaju stopu neeksplodiranja (neuspeha prilikom ispaljivanja) manju od 2,5 odsto, dok ruske imaju između 30-40 odsto, tvrdi američki zvaničnik.
Bajdenov potez znači zaobilaženje američkog zakona koji zabranjuje proizvodnju, upotrebu ili transfer kasetne municije.
Na početku rata, kada su Belu kuću pitali o navodima da Rusija koristi kasetne i vakuumske bombe, tadašnji sekretar za štampu je rekao da bi to bio potencijalni „ratni zločin" ako je to istina.
Marta Urtado, iz kancelarije UN za ljudska prava, rekla je u petak: „Upotreba takve municije treba odmah da prestane i da se ne koristi ni na jednom mestu".
Ruski ambasador u SAD kritikovao je Bajdenovu odluku.
„Okrutnost i cinizam sa kojima je Vašington pristupio pitanju slanja smrtonosnog oružja Kijevu su više nego očigledni", rekao je Anatolij Antonov, a prenosi agencija Tass.
„Sada će, greškom SAD, godinama postojati rizik da nedužni civili budu razneseni neeksplodiranom municijom", dodao je.
Prema procenama analitičara, ukrajinska kontraofanziva, koja je počela prošlog meseca, nije donela nikakve opipljive rezultate, pa se potez američke administracije može posmatrati i u tom svetlu.
Prošle nedelje, glavnokomandujući ukrajinske vojske Valerij Zalužnji rekao je da je ograničavajući faktor kontraofanzive nedostatkom odgovarajuće municije i izrazio je frustraciju zbog spore isporuke oružja koje je obećao Zapad.
Portparol Pentagona Kolin Kal rekao je da bi slanje kasetne municije Ukrajini dalo „Rusima do znanja da će Ukrajinci ostati u igri" kada je u pitanju rat.
Mnoge organizacije za ljudska prava kritikovale su odluku Bajdenove administracije, a Amnesti internešenel je saopštio da kasetna municija predstavlja „ozbiljnu pretnju životima civila, čak igodinama po okončanju sukoba".
Reakcije američkih poslanika na Kapitol Hilu na odluku o slanju kasetne municije u Ukrajinu su pomešane, a neke demokrate su tu odluku označile kao „užasnu grešku".
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da vojna alijansa nema stav o kasetnoj municiji.
Nemačka, koja je potpisala sporazum o zabrani, rekla je da neće obezbediti takve bombe Ukrajini, ali je izrazila razumevanje za američki stav.
„Sigurni smo da naši američki prijatelji nisu olako doneli odluku o snabdevanju takvom municijom", rekao je portparol nemačke vlade Štefen Hebestrajt novinarima u Berlinu.
„Moramo još jednom da podsetimo da je Rusija već koristila kasetnu municiju u velikim razmerama u agresorskom ratu protiv Ukrajine", dodao je.
Hjuman rajts voč je saopštio da su obe strane već koristile ovakvo oružje u ratu, uzrokujući „brojne smrtne slučajeve i teške povrede civila".
Zašto je ova municija zabranjena?
Više od 100 zemalja, među kojima Velika Britanija, Francuska i Nemačku, potpisalo je međunarodni sporazum - Konvenciju o kasetnoj municiji - koji zabranjuje upotrebu ili skladištenje ovog oružja zbog njihovog neselektivnog dejstva na civilno stanovništvo.
Deca su posebno u riziku jer bombice mogu da liče na malu igračku ostavljenu u stambenoj ili poljoprivrednoj oblasti i često ih uzimaju iz radoznalosti.
Grupe za ljudska prava opisali su kasetnu municiju kao „odvratnu", pa i kao ratni zločin.
Ko još koristi ovu municiju?
I Rusija i Ukrajina koriste kasetnu municiju od početka ruske invazije u februaru 2022.
Ni Rusija ni Ukrajina nisu potpisnice međunarodne Konvencije o zabrani ovog oružja.
Nisu ni SAD, ali su ranije kritikovale, kako su navodili njeni zavaničnici, „rusku ekstenzivnu upotrebu oružja".
Zašto je Ukrajina tražila ovo oružje?
Ukrajinskim snagama očajnički nedostaje artiljerijskih granata, uglavnom zato što ih, kao i Rusi, troše izuzetno velikom brzinom, a zapadni saveznici Ukrajine ne mogu da ih ih prave i dostave toliko brzo koliko je Kijevu potrebno.
Na uglavnom statičnim linijama fronta u južnoj i istočnoj Ukrajini, artiljerija je postala ključno oružje.
Ukrajinci se sada suočavaju sa zastrašujućim zadatkom u pokušaju da isteraju Ruse koji su napravili izuzetno jake odbrambene pozicije koje se protežu duž fronta od najmanje 1.000 kilometara.
U nedostatku artiljerijskih granata, Ukrajina je zatražila od SAD da popuni zalihe kasetne municije za gađanje ruske pešadije koja je ušančena u odbrambenim rovovima.
Kakav će efekat imati ova odluka SAD?
U Vašingtonu se o ovoj odluci raspravljalo šest meseci i duboko je nepopularna kod mnogih demokrata i organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Amerika i njeni saveznici optužuju Rusiju za ratne zločine u Ukrajini, ali će ovaj potez verovatno izazvati optužbe za licemerje SAD.
Kasetna municija je užasavajuće, neselektivno oružje koje je zabranjeno u velikom delu sveta sa dobrim razlogom.
Pogledajte video: Šta je ratni zločin
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
