Kako počinje da slabi dejstvo anestetika, ukrajinski vojnik - koščati, blatom umazani devetnaestogodišnjak - ispušta jauk u ambulantnim kolima, potom skida masku za kiseonik i psuje dok mrmlja: „Dajte mi moju pušku."
„Često su takvi. Mnogo traume", kaže doktorka Ina Dimitir, milujući vojnikovo bledo lice dok on polagano ponovo tone u san, a ambulantna kola skreću, pri mahnitoj brzini, udaljavajući se od prve linije fronta u jugoistočnom Zaporožju.
Ime mladog vojnika je Oleg.
U rovu toga jutra, šrapnel ruske granate koja je eksplodirala napravio je ogromnu rupu na donjem delu njegovih leđa, vrlo verovatno presekavši kičmenu moždinu.
„Stabilan je, ali u teškom stanju. Imamo mnogo takvih kao što je on", kaže doktorka Dimitir, navevši pet-šest drugih slučajeva iz poslednjih dana.
Ona radi za privatnu grupu za humanitarnu pomoć finansiranu sa Zapada MOAS.
I dok broj žrtava iz ukrajinske kontraofanzive raste, lako je videti zbog čega - u retkoj poseti ovom strogo čuvanom delu južnog fronta - neki vojnici i posmatrači počinju da se pitaju da li je preokret uopšte moguć ili da li ruske odbrambene linije, izgrađene i značajno pojačane tokom zimskih meseci, naprosto predstavljaju preveliki zalogaj.
- Kontroverzna odluka Amerike: Isporučuje Kijevu bombe zabranjene u većem delu sveta
- General Valerij Zalužnji: Čovek iza dugoočekivane ukrajinske kontraofanzive
- Satelitski snimci: Kako ruske snage spremaju odbranu od ukrajinske kontraofanzive
- Putin tvrdi: Kontraofanziva Ukrajine je neuspeh, imaju 10 puta veće gubitke nego Rusija
„Bez dodatne pomoći sa Zapada, mislim da bismo mogli da izgubimo ovu igru", kaže Kirilo Potras, ukrajinski marinac kome je donji deo leve noge otkinula ruska mina 2020. godine, ali se sada vratio na front.
Potras kaže da se prisustvo beskrajnih ruskih minskih polja pokazala ogromnom preprekom.
„Tih Rusa ima mnogo. Imaju jako mnogo protivtenkovskih topova i raketnih sistema", kaže on.
A opet, posle mesec dana ovog dugo planiranog kontranapada, ima sasvim dovoljno vojnika i stručnjaka koji se kategorički ne slažu s tim, procenjujući da se uvodna faza odvija prema planu i da aktivni front - koji se proteže u grubom luku više od 1.000 kilometara, od obale Crnog mora sve do ukrajinske severoistočne granice sa Rusijom - nikada neće biti probijen onom naglom brzinom koju su kijevske snage postigle prošle godine.
Provevši poslednjih nekoliko nedelja posećujući tri zasebna dela fronta i razgovarajući sa širokim spektrom ljudi, dolazim u iskušenje da podelim ta različita viđenja u tri velike grupe: na one koji ruske odbrambene linije vide kao da su od lima, one koji ih vide kao da su od drveta i one koji zamišljaju da su od stakla.
Teoriju o limu - savitljivom, ali otpornom - prvo mi je izneo, pre više od dve nedelje, iznureni doktor u poljskoj bolnici blizu skoro potpuno uništenog grada Bahmuta u Donbasu.
Pod grmljavinom i tutnjavom artiljerijske vatre, on mi je opisao sve veći broj ukrajinskih žrtava, upozorio da je Rusija imala suviše vremena da spremi odbranu i da ima previše vojnika-
Zaključio je da Ukrajina može da pomeri liniju fronta unazad, možda čak i za desetine kilometara, ali da će imati problema da postigne više od pukog udubljenja u celokupnoj ruskoj kontroli nad istočnom i jugoistočnom Ukrajinom.
„Mislim da se ovaj rat neće razrešiti na bojnom polju. Završiće se političkom sporazumom", kaže on sumorno.
Teoriju o drvetu - pod kojom mislim na front koji će najverovatnije naprsnuti i rascepiti se, ali se neće urušiti - čuo sam na oko tri sata vožnje jugoistočno od Bahmuta, iza gradića Velika Novosilka.
U poljima i valovitim brdima koji se protežu ka Crnom moru, ukrajinske snage su prodirale napred, pronalazeći put kroz minska polja i napadajući ruske položaje iz neočekivanih uglova, i - polako, ali sigurno - zauzimale značajne komade teritorije i nekoliko sela i gradića.
„Ja sam realista, mada me neki ljudi smatraju pesimistom", kaže Artem, tridesetšestogodišnji vojnik, dok ukrajinski lovac grmi iznad naših glava.
Njegov stav je da je moral ruskih trupa na niskom nivou i da će Ukrajina najverovatnije narednih meseci uspeti da ostvari značajne prodore.
Ali, on ne može da zamisli da kontraofanziva izazove masovna povlačenja kao što je to nakratko postigla u novembru prošle godine.
„Medijima i društvu se žuri. Ali najgora opcija je uvek moguća", dodaje on, pitajući se kakvu je „cenu" Ukrajina spremna da plati kad su u pitanju najverovatnije žrtve do kojih bi dovelo strateško probijanje ruskog fronta.
Primetno je da mračniji pogled na ukrajinsku kontraofanzivu potiče od vojnika koji su najbliži frontu i koji učestvuju u borbenim operacijama.
Može se proceniti da oni imaju najviše iskustva i najrealističniji pogled na stvari.
Ali ima smisla istaći i da ovi vojnici najmanje mogu da sagledaju širu sliku, zato što su toliko usredsređeni na manje delove ogromne vojne operacije.
Što me dovodi do teorije o staklu: ovaj stav - koji naširoko zastupaju zapadni vojni analitičari kao što je Mik Rajan i generali kao što je načelnik britanskih oružanih snaga, ser Toni Radakin - da se kontraofanziva odvija po planu i da će se za nekoliko nedelja ili meseci ruska odbrana rasprsnuti, omogućivši Ukrajini da zauzme strateški značajne delove teritorije sasvim se približivši Krimskom poluostrvo, ako ne i stigavši na njega samog.
Zagovornici ove teorije pozivaju na strpljenje, a ne pesimizam, tvrdeći da ukrajinski nedostatak vazdušnih snaga znači da ona ne može da obavi vitalni rani posao uništavanja ruskog „operativnog sistema" - njene linije logističkog snabdevanja i komandne centre - brzinom kojom bi to volela.
Umesto toga, ukrajinske snage koriste projektile sa zemlje da bi obavile taj posao i istovremeno napadaju ruske položaje na što više mesta da bi angažovale ili uništile što više neprijateljskog ljudstva i opreme.
„Izgladni, razvuci i udari", opisao je ser Radakin, britanski šef generalštaba odbrambenih snaga, tu strategiju u parlamentu prošle nedelje, zaključivši da je Rusija već „izgubila skoro polovinu borbene efikasnosti vlastite vojske".
- Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
- „Katastrofa, voda je sve odnela": Život u ukrajinskom gradu opustošenom posle probijanja brane
U drugoj poljskoj bolnici, gde je Oleg, devetnaestogodišnji vojnik sa teškom povredom leđa nakratko zakrpljen, a potom poslat ambulantnim kolima u Zaporožje, ukrajinski doktor koji je tražio da objavimo samo njegovo ime Jevgen sumirao je ono što bih ja i dalje opisao kao dominantno optimistično raspoloženje većine ukrajinskih vojnika i zvaničnika koje sam tamo sreo.
„Svi čekaju da dođe do pomaka. Verujemo i čekamo.
„Znamo da će sve biti u redu. Moramo samo da budemo strpljivi", kaže on sa osmehom, sedeći na suncu ispred dobro organizovane poljske bolnice, dok u daljini odjekuje tutnjava odlazećih artiljerijskih salvi.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
