Živa u termometru pokazuje 36 stepeni.
U malom stanu Dušana Milojevića u Beogradu od ranih jutarnjih sati radi klima.
„Dok sam živeo u većem stanu, uključivao sam je samo kada je veoma vruće, ali ovde su sunčevi zraci od samog jutra.
„Da bih mogao da radim i živim, moram da uključim klimu čim se probudim", kaže ovaj inženjer za BBC na srpskom.
Klima jeste neophodna i potrebna, ali mora pravilno da se koristi, kaže Tatjana Radosavljević, pulmološkinja.
„U ventilatorima se zadržavaju bakterije i virusi koji mogu da dovedu do ozbiljnijih respiratornih infekcija, ukoliko se klima ne čisti i servisira redovno", dodaje za BBC na srpskom.
- Vrućina u gradskom prevozu u Srbiji, kako se rashladiti kad ne radi klima
- Da li je moguće rashladiti kuću tokom vrelih letnjih dana
- UV zračenje: Šta je crveni meteoalarm
Optimalni uslovi za život i rad čoveka zahtevaju da vazduh u zatvorenim prostorijama ima temperaturu od 16 do 22 stepena Celzijusa.
Temperature niže od 15 i iznad 22 stepena ne prijaju ljudskom organizmu, navodi se u Priručniku o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama.
Gotovo 40 odsto energije u stanovima i kućama se gubi zbog toga što vrata i prozori ne dihtuju, ali i zbog loše fasadne i krovne izolacije.
Kada treba uključivati klima uređaj?
Kada je spoljna temperatura vazduha viša od 30 stepeni, savetuje grupa stručnjaka Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.
U suprotnom, optimalna temperatura, kako dodaju, može da se obezbedi prirodnim provetravanjem zatvorenog prostora.
Doktorka Radosavljević kaže da bi razlika između klimatizovanog prostora i spoljne temperature trebalo da bude između pet i deset stepeni.
Dušan Milojević se trudi da održava savetovanu temperaturnu razliku.
„Mislim da nije ni prirodno, a ni zdravo.
„Kada treba da napustim stan, isključim klimu ranije da bi mi se telo priviklo i kako ne bih doživeo veliki šok, a slično radim i sa klimom u kolima", objašnjava ovaj 31-godišnjak.
Toplotni šok, objašnjava doktorka, ostavlja teške posledice po pluća i srce.
Klima uređaj koji previše hladi unutrašnje prostorije, kada je napolju visoka temperatura, može dovesti do pojave glavobolje, ukočenosti vrata i određenih delova tela.
Tok vazduha iz rashladnog uređaja ne bi trebalo da bude direktno usmeren ka osobama koje su u sobi jer može doći do rashlađivanja izloženih delova tela, zbog čega se često javlja osećaj bola i ukočenosti pojedinih delova tela, pre svega glavobolja, savetuju stručnjaci Gradskog zavoda.
Koje su posledice neadekvatnog korišćenja klima?
Centralni ventilacioni sistemi koriste topao vazduh i hlade ga ili greju, u zavisnosti od potreba.
Kroz taj mehanizam mogu da se prenesu čestice iz jedne prostorije ili kancelarije u drugu.
U zatvorenim sistemima, poput centralnih klima, zadržavaju se razne bakterije i virusi, kaže pulmološkinja Tatjana Radosavljević.
„Zato je za vreme pandemije korona virusa jedna od preporuka bila da se centralne klime ne koriste", podseća.
Centralne klime ne postoje samo u tržnim centrima, već i u brojnim državnim ustanovama, poslovnim zgradama.
„Održavanje je skupo i zato su u mnogim institucijama klime u lošem stanju, zbog čega se javljaju mnogobrojna hronična oboljenja", dodaje.
U klimama se mogu nastaniti i drugi virusi, kao što je koksaki, bolest prljavih ruku.
Najčešće se prenosi disajnim putem i može proći bez ikakvih simptoma.
„Pedesetih godina 20. veka otkriveno je da u klimama živi i bakterija legionela.
„Održavala se konvencija američkih legionara, klime nisu redovno održavane i polovina učesnika imala je ozbiljnu upalu pluća", ukazuje doktorka.
uU SAD i Kanadi od legionarske bolesti svake godine oboli oko 18.000 osoba, dok je u zemljama Evropske unije do sada prijavljeno 600 epidemija.
„Talože se i alergene supstance, koje pored toga što pogoršavaju zdravstveno stanje pacijenata, posebno astmatičara i onih sa bronhitisom, mogu ugroziti zdravlje i onih koji prethodno nisu imali neku vrstu alergije", objašnjava Radosavljević.
Američka akademija za alergije, astmu i imunologiju preporučuje da se filteri čiste i menjaju na svake dve nedelje, a najduže mesec dana, naročito kod ljudi skloni alergijama.
Deca i klimatizacija
Klime nisu opasne po decu, kaže pulmološkinja Radosavljević.
„Naprotiv, poželjno je da su u rashlađenim prostorijama, pod uslovom da se vodi računa o temperaturnoj razlici.
„Kada su u nekom zagušljivom prostoru, kao što je automobil ili nerashlađena soba, deca brže dehidriraju u odnosu na starije", dodaje.
Studija Harvarda objavljena u časopisu PLOS Medicin pokazala je da su tokom vrelih letnjih dana studenti koji su živeli u studentskim domovima bez klima uređaja imali lošije rezultate na kognitivnim testovima u poređenju sa grupom kolega koja je živela u rashlađenim prostorijama.
Dušan Milojević filtere u klimi čisti sam, koliko može.
„Iz istog razloga što brišemo prašinu u stanu ili što vetrimo prostoriju, čistimo te filtere, kako ne bismo udisali čestice iz spoljne sredine, valjda tako treba", kaže on.
Glava i sinusi umeju da ga zabole ukoliko pretera sa klimom, ali tokom letnjih meseci samo ga ona može spasiti u stanu od 25 kvadrata.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
