Kao i mnogi od nas, provodim previše vremena na telefonu.
I, kao i mnogi od nas, stalno sam svesna te činjenice - i često zbog nje osećam grižu savesti.
Ponekad ga ostavim na drugom kraju kuće ili ga isključim da bih ga manje koristila.
Ali brže nego što bih volela to da priznam, prošetam se hodnikom zbog nečega što mi treba, a to mogu da uradim samo - ili efikasnije - preko telefona.
Platiti račune? Telefonom.
Ugovoriti odlazak na kafu sa prijateljicom? Telefonom.
Poslati poruku porodici koja živi daleko? Telefonom.
- Trećinu vremena provodimo na mobilnim aplikacijama
- Da li je zavisnost od interneta sve veći problem
- Dan kada je obavljen prvi poziv mobilnim telefonom
Proveriti kakvo je vreme napolju, zapisati ideju za članak, fotografisati ili snimiti video, napraviti foto-album, poslušati podkast, poslati uputstva kako da neko stigne do mene, na brzinu nešto izračunati, čak i uključiti baterijsku lampu?
Telefonom, telefonom, telefonom.
Prvi razgovor mobilnim telefonom
Martin „Marti" Kuper je razgovarao sa BBC-jem o prvom mobilnom telefonskom pozivu svih vremena, koji je on obavio pre 50 godina na uređaju veličine cigle bež boje koji izgleda veoma drugačije u odnosu na današnje elegantne, staklom presvučene pametne telefone.
Iako njegov uređaj nije imao mogućnost slanja poruka, foto-aparat i na njemu je moglo da se priča samo 30 minuta posle 10 sati punjenja baterije, nije impresioniran modernim pametnim telefonom kao uređajima za obavljanje telefonskih razgovora.
„To nije mnogo dobar telefon u mnogo pogleda", kaže Kuper.
„Razmislite samo. Uzmete pljosnati komad plastike i stakla - i postavite ga uz svoj obraz. Držite ruku u vrlo neudobnom položaju."
Jedan skorašnji izveštaj pokazao je da odrasle osobe u SAD proveravaju telefon u proseku 344 puta dnevno, svaka četiri minuta, i na svom uređaju provode ukupno skoro tri sata dnevno.
Problem za mnoge od nas je da jedan brzi zadatak na telefonu dovodi do brzog proveravanja mejla ili fidova društvenih mreža i odjednom smo uvučeni u beskrajno skrolovanje.
To je vrzino kolo.
Što korisniji naši telefoni postaju, to ih više koristimo.
Što ih više koristimo, gradimo više neuralnih puteva u mozgu koji dovode do toga da posežemo za telefonom za bilo koji zadatak koji obavljamo - i to više osećamo potrebu da proveravamo telefon čak i kad ne moramo.
Nastranu zabrinutost zbog konkretnih vidova našeg hiperpovezanog sveta, kao što su društvene mreže i njihovi sve hiper-realističniji filteri lepote, šta naša zavisnost od ovih uređaja uopšte radi našem mozgu?
Je li sve samo štetno po nas ili ima i nekih dobrih strana?
Kao što biste mogli da očekujete, uz ubrzani rast naše društvene zavisnosti od ovih uređaja svake godine, istraživanja imaju velikih problema da se sustignu.
Pogledajte video: Kako je izgledao prvi telefonski razgovor u Srbiji
Ono što znamo je da prosto odvraćanje pažnje proveravanjem telefona ili primećivanjem notifikacije može da ima negativne posledice.
To ne iznenađuje previše; mi znamo da, generalno gledano, multitasking škodi pamćenju i performansama.
Jedan od najopasnijih primera je korišćenje telefona u vožnji.
Jedna studija pokazala je da je najobičniji razgovor preko telefona, čak ne ni slanje poruka, dovoljan da vozači sporije reaguju na putu.
Isto važi i za svakodnevne zadatke čiji ulog nije toliko visok.
Učesnicima druge studije bilo je dovoljno samo da čuju notifikaciju kako kaže „ding" da bi učinak zadatka koji su obavljali bio mnogo gorilošiji - gotovo jednako loš kao kod učesnika koji su razgovarali ili pisali tekstualne poruke tokom obavljanja tog zadatka.
Posledice ne ostavlja samo korišćenje telefona - na način na koji mislimo može da utiče samo njegovo prisustvo.
U jednoj skorašnjoj studiji, na primer, istraživači su tražili od učesnika da ostave telefone pored sebe tako da budu vidljivi (na radni sto, npr.), da ih ostave negde u blizini ili van vidokruga (u torbi ili džepu, npr.), ili u drugoj prostoriji.
Učesnici su potom obavljali niz zadataka da bi se testirala njihova sposobnost da obrade ili zapamte informacije, njihova sposobnost rešavanja problema i njihova usredsređenost.
Ispostavilo se da im je učinak bio mnogo bolji kad su im telefoni bili u drugoj prostoriji nego u blizini - bilo da su bili vidljivi, uključeni ili ne.
Isto je važilo uprkos tome što je većina učesnika tvrdila da svesno ne razmišlja o svojim uređajima.
Puka blizina telefona, čini se, doprinosi „odlivu mozga".
Naš mozak bi podsvesno mogao predano da radi na tome da sputa želju da proverimo telefon ili konstantno nadgleda okruženje da vidi da li treba da proverimo telefon (npr. čekanje na notifikaciju).
U svakom slučaju, ova odvraćena pažnja može da oteža obavljanje bilo čega drugog.
Jedino „rešenje", otkrili su istraživači, jeste ostaviti uređaj u drugoj prostoriji.
To su loše vesti (neke od).
Ali - kao što su istraživači nedavno otkrili - naša zavisnost od uređaja može da ima i nekih dobrih strana.
Na primer, vlada verovanje da oslanjanje na telefone atrofira našu sposobnost pamćenja.
Ali možda nije baš toliko jednostavno.
- Igračke u digitalnom svetu: Čime se nove generacije igraju
- Kako se Srbija skinula sa žice i ušla u svet mobilne telefonije
- Ko još koristi fiksni telefon
U jednoj skorašnjoj studiji, dobrovoljcima je pokazan ekran sa krugovima obeleženim brojevima koje je trebalo da prebacuju na jednu ili drugu stranu.
Što je veći broj na krugu bio, to će dobrovoljac biti više plaćen ako ga prebaci na pravu stranu.
U polovini testa, učesnicima je bilo dozvoljeno da beleže, na telefonu, koji krugovi treba da idu na koju stranu.
U drugoj polovini, morali su da se oslanjaju samo na sopstveno pamćenje.
Ne iznenađuje da je mogućnost pristupa digitalnim podsetnicima pospešilo njihov učinak.
Šta je ono što više iznenađuje?
Kad su koristili podsetnike, učesnici se nisu bolje sećali samo krugova veće vrednosti koje su zapisali - sećali su se i krugova niže vrednosti koje nisu zapisali.
Istraživači misle da, time što su poverili najvažnije informacije (visoke vrednosti) vlastitom uređaju, pamćenje učesnika bilo je slobodno da pohrani informacije niže vrednosti.
Loša strana?
Kad više nisu imali pristup podsetnicima, pamćenje krugova niže vrednosti je ostalo - ali više nisu mogli da se sete onih veće vrednosti.
Proći će mnogo godina istraživanja pre nego što ćemo moći tačno da znamo šta naša zavisnost od uređaja čini snazi naše volje i kogniciji na duže staze.
Za to vreme, međutim, postoji još jedan način na koji možemo da ublažimo njene efekte.
A to ima veze sa načinom na koji razmišljamo o vlastitom mozgu.
Kao što je moj bivši kolega Dejvid Robson napisao u knjizi Efekat očekivanja, skorašnje istraživanje dovelo je u pitanje verovanje da, ako ispoljimo snagu naše volje na jedan način (što će reći, podsvesno se odupremo proveravanju našeg telefona), mi „tanjimo" naše ukupne rezerve i značajno otežavamo koncentrisanje na drugi zadatak.
Ovo može biti istina.
- Fiksni telefon - nostalgični poziv za neka bezbrižna vremena
- Vraća se čuveni Motorolin telefon na preklapanje
- Kako se Eplov ajfon menjao kroz istoriju
Ali, piše, on, to umnogome zavisi od našeg verovanja.
Pojedinci koji misle da naš mozak ima „ograničene" kapacitete (kao što je da opiranje jednom iskušenju otežava opiranje drugom) zaista će biti skloniji da iskažu taj fenomen na testiranju.
Ali kod onih koji misle da što se više opiremo iskušenju, više ojačavamo kapacitet da nastavimo da se opiremo tom iskušenju - naš mozak, drugim rečima, ima neograničene resurse - ispoljavanje samokontrole ili mentalnog umora na jednom zadatku ne utiče negativno na njihov učinak na sledećem.
Još fascinantnije od toga, da li imamo ograničeni ili neograničeni pogled na mozak moglo bi da bude uglavnom kulturološko pitanje - zapadnjačke zemlje poput SAD su sklonije da misle da su sposobnosti uma ograničene za razliku od drugih kultura, kao što je Indija.
Šta sam zaključila na osnovu svega ovoga?
Da bih smanjila bezumno posezanje za telefonom, nastaviću da vežbam da ga ostavljam u drugoj prostoriji.
Ali ću se i neprestano podsećati da moj mozak ima više resursa nego što mislim - i da svaki put kad se oduprem iskušenju da proverim telefon, gradim nove neurološke puteve koji će mi olakšati da se u budućnosti oduprem tom iskušenju, a možda i nekim drugim.
*Dok je pisala ovaj članak, autorka je prekinula pisanje da bi proverila telefon jednom i zaista se potom zatekla kako skroluje narednih pet minuta. Imajući u vidu koliko je često razmišljala o telefonima dok je pisala ovaj članak, doživeće to kao pobedu.
Pogledajte video: Laslov telefonski vremeplov - pola veka kolekcionarstva za 120 komada istorije
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
