Unutar zidina velike građevine staklaste fasade u holandskom gradu Hagu, više od dve decenije odlučuje se o najtežim zločinima pojedinaca širom sveta, a među poslednjima za kojima je izdat nalog za hapšenje je Vladimir Putin, ruski predsednik.
On se tereti za ratne zločine, među kojima je i nezakonita deportacija dece iz Ukrajine u Rusiju, počinjene od 24. februara 2022. kada je počela invazija Moskve na Kijev.
Međunarodni krivični sud osnovan je pre tačno četvrt veka, 17. jula 1998, u Rimu, glavnom gradu Italije.
„Zamišljen je kao stalni organ međunarodne zajednice koji istražuje, vodi krivični postupak i procesuira pojedince odgovorne za najteže zločine kao što su genocid, ratni ili zločini protiv čovečnosti, a od 2018. vode se i postupci protiv agresije", objašnjava Ivan Jovanović za BBC na srpskom.
Sud je nadležan ukoliko su ova krivična dela počinjena u nekoj od zemalja potpisnica njegovog osnivačkog sporazuma ili ih je počinio neki njihov državljanin.
- Bicikli, cveće, sudovi i balkanski ratni zločini: Haška suđenja iza kulisa
- Suđenja za genocid i pomirenje - tri priče: Mjanmar, Jugoslavija i Ruanda
- Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
- Vučić o Putinu i optužbama za ratne zločine: „Nisam hapsio ni one koje je tražio Hag"
Osnivački Statut potpisalo je, a potom i ratifikovalo 66 država, dok ih je danas 123.
Među njima je i Srbija, kao i sve druge bivše republike Jugoslavije: Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Slovenija i Crna Gora.
MKS je podigao optužnicu protiv više od 40 ljudi, uglavnom iz afričkih zemalja, 17 je privedeno, među kojima je deset osuđeno za zločine, dok je četvoro oslobođeno.
Počeci
Zamisao o stalnom sudu međunarodne zajednice stara je stotinak godina, ali je realizovana posle osnivanja Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), a potom i za Ruandu, govori Jovanović.
„Oni su podstakli razvoj međunarodnog krivičnog i humanitarnog prava, stvarajući pravni okvir koji MKS danas primenjuje u predmetima, posebno kada je reč o samom definisanju zločina i njegovih elemenata", dodaje.
MKSJ, osnovan 1993, bavio se zločinima počinjenim tokom sukoba na Balkanu tokom devedesetih godina 20. veka, dok je godinu dana kasnije osnovan sud koji se bavio odgovornim za genocid u Ruandi i drugim delima počinjenim u susednim državama tokom 1994. godine.
„Oni su bili ad hok (jednokratni) tribunali, za konkretne situacije, a međunarodna zajednica je želela da formira jedan sud koji će se baviti sukobima i konfliktima širom sveta", dodaje Dejvid Bosko, profesor Univerziteta u Indijani za BBC na srpskom.
Službeni jezici suda su arapski, engleski, francuski, kineski, ruski i španski, na kojim se objavljuju presude i njegove druge bitne, dok su engleski i francuski radni.
Ko može da pokrene istragu pred ovim sudom?
Predsedništvo, tri sudska odeljenja (žalbeno, sudsko veće i ono koje vodi prethodni postupak), tužilac i sekretarijat glavni su organi ovog suda.
„Postupak protiv pojedinca koji se sumnjiči za neko od ovih krivičnih dela može da pokrene tužilac, ali sudsko veće mora da ga odobri.
„Države su na ovaj način želele da kontrolišu rad tužioca kako ne bi proizvoljno podizao optužnice", kaže Jovanović.
Zahtev da se ispita određena situacija (kako se nazivaju postupci koji se vode pred ovim sudom) za koju se sumnja da ima elemente zločina, genocida ili agresije može da podnese i država članica MKS-a.
I zemlje koje nisu potpisale osnivački sporazum mogu da podnesu zahtev.
„MKS je tada nadležan za situaciju u toj državi i nad njenim državljanima koji se sumnjiče za određeno krivično delo i sve države potpisnice moraju da sarađuju u njegovom izručenju", objašnjava stručnjak za međunarodno pravo.
Sud može da bude nadležan i kada krivično delo prijavi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
„Tada se i osumnjičeni za zločin iz država koje nisu članice mogu procesuirati, kao što je bio slučaj sa Libijom i Sudanom i u ovom slučaju sve države sarađuju sa sudom.
„Kad situaciju prijavljuju tužilac ili države članice, onda samo te zemlje sarađuju sa sudom", dodaje on.
- Šta je ratni zločin
- Ko je Ruskinja Marija Lvova-Belova optužena za ratne zločine
- Da li će i britanski vojnici morati u Hag
Savet bezbednosti je MKS-u uputio situaciju u Libiji 2011. godine na osnovu navoda da su tadašnji libijski lider Muamer el Gadafi i drugi pojedinci odgovorni za ubistvo nenaoružanih civila tokom protesta Arapskog proleća.
Iste godine sud je izdao nalog za hapšenje Gadafija, njegovog sina i zeta, ali je Gadafi ubijen pre nego što je uhapšen, dok su njegov sin i zet i dalje u bekstvu.
MKS je podigao optužnicu i protiv Omara al-Baširija, bivšeg sudanskog predsednika, za genocid, ratne i zločine protiv čovečnosti u sudanskom regionu Darfur, kao i za planiranje masovnih ubistava i deportacija pripadnika više etničkih grupa.
Pored ruskog predsednika Vladimira Putina, ovaj sud od sredine marta 2023. traži i Mariju Lvovu-Belovu, rusku komesarku za decu, zbog sumnji da je učestvovala u deportaciji i nezakonitom prebacivanju ukrajinske dece u Rusiju.
Prema međunarodnom pravu, objašnjava Jovanović, ako se postupak vodi pred MKS-om, toj osobi ne može istovremeno da se sudi pred domaćim sudstvom.
Prednost ima nacionalno pravosuđe, ali država može da prebaci nadležnost MKS-u, ako nije voljna ili nema mogućnosti da vodi određeni slučaj.
Bez posledica u slučaju neizručenja
MKS ne može da hapsi osumnjičene i ima nadležnost samo u zemljama koje su potpisale osnivački sporazum.
Ukoliko osumnjičeni boravi na teritoriji neke od zemalja članica, vlasti te države su u obavezi da ga izruče, što u praksi nije uvek tako.
„Sudan nije želeo da isporuči bivšeg predsednika dok je bio na vlasti, nije ga predao ni kad je svrgnut, nisu ni druge države, među kojima je bilo i zemalja potpisnica", navodi Ivan Jovanović.
Kad je nalog izdat za aktuelnim šefom, premijerom ili ministrom spoljnih država neke države, oni se, objašnjava Jovanović, mogu pozvati na imunitet koji ih štiti od hapšenja dok su na tim funkcijama.
„Tada može da ih izruči samo njihova matična zemlja.
„I sve dok je Putin predsednik Rusije, druge države se mogu pozivati na ovo načelo međunarodnog običajnog prava, po kom ne mogu da hapse šefa strane zemlje", dodaje.
Sem kritika, konkretnih kazni po države koje ne izruče osumnjičenog nema, ukazuje profesor Bosko.
Stručnjak za međunarodno pravo kaže da se dešavalo da MKS prekine ili odustane od postupka usled nedovoljno dokaza ili kada vidi su ugroženi svedoci, jer se traga za moćnim pojedincima.
Skup, spor i previše usredsređen na afričke države
MKS zavisi od saradnje sa državama i nema moć kao Haški tribunal, kog je Savet bezbednosti osnovao, pa je prema međunarodnom pravu svaka država morala da sarađuje, objašnjava Jovanović.
„Evropska unija (EU) i Amerika su mogle da nateraju bivše države Jugoslavije da sarađuju sa Tribunalom, dostave dokaze i predaju okrivljene, primenjujući politiku uslovljavanja pristupanja EU", dodaje.
Sudu se u naučnim krugovima prebacuje da se previše usredsređuje na afričke države.
„To jeste činjenično stanje, ali u njima se stalno vode ratovi, a i te zemlje su same tražile da tužilaštvo pokrene istragu", dodaje.
Poslednjih godina, sud je izdao nalog za hapšenje i protiv ljudi van afričkog kontinenta poput filipinskog predsednika ili mjanmarske predsednice, podseća američki profesor Bosko.
Filipinski advokat Džud Sabio podneo je MKS-u tužbu protiv predsednika Rodriga Dutertea i visokih zvaničnika te zemlje, optužujući ih za zločine protiv čovečnosti počinjene tokom borbe protiv narkodilera, dok se Aung San Su Ći, mjanmarska predsednica, sumnjiči za genocid nad Rohindža muslimanima.
Sudu se zamera i da je preterano spor, ali i da je skup u poređenju sa nacionalnim sudovima, kaže Bosko.
Godišnji budžet za 2021. iznosio je 170 miliona dolara, a sredstava uglavnom dolaze iz država članica.
Dodatna sredstva može da odobri i Generalna skupština UN-a za slučajeve koje Savet bezbednosti upućuje sudu.
Pogledajte šta je ratni zločin
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
