Redžep Tajip Erdogan je izveo hitri politički zaokret napravivši veliki korak ka otopljavanju odnosa sa Zapadom u trenutku kada traži rešenja za dugotrajnu i duboku ekonomsku krizu.
Zapanjio je saveznike u NATO-u kada je početkom prošle nedelje iznenada odustao od dugotrajne blokade zahteva Švedske za članstvo u vojnom savezu.
Samo nekoliko sati pre nego što je stigao u Litvaniju, osudio je švedsku vladu jer, kako je rekao, nije učinila dovoljno da zaustavi terorizam.
Iznenadnom promenom stava, ponovo izabrani predsednik Turske jasno je naglasio želju da popravi diplomatske odnose sa Zapadom i da pruži uveravanja stranim investitorima koji su poslednjih godina napuštali zemlju zbog ekonomskih problema.
„Upravo je to Erdogan - niotkuda pravi iznenadni zaokret u politici i retorici.
„Bilo koji drugi političar bi zbog takvog zaokreta trpeo posledice, ali njemu to ide u korist", rekao je Batu Čoskun, politički analitičar istraživačkog centra Instituta Sadik u Ankari.
- Zašto je Erdoganova pobeda u Turskoj važna za Zapad
- Izbori u Turskoj: Erdogan posle pobede zapevao pristalicama, zemlja duboko podeljena
- „Molim za oproštaj": Turski predsednik u oblastima pogođenim razornim zemljotresom
U zamenu za ovaj iznenadni obrt, Erdogan je dobio čvrsta obećanja od Švedske, SAD, NATO, pa čak i od Evropske unije (EU).
Turska se sada nada isporuci dugoočekivanih borbenih aviona F-16 iz Sjedinjenih Država, a Erdogan kaže da se Brisel izjasnio „pozitivno" u pogledu nastavka postupka pridruživanja Ankare EU i razmatranja liberalizacije viznog režima.
Brzina kojom je Erdogan promenio stav tumači se kao jasan znak da zauzima konstruktivniji pristup prema saveznicima na Zapadu koji godinama izražavaju zabrinutost zbog nazadovanja demokratije u Turskoj.
Bilo je mnogo prilika za fotografisanje na samitu NATO-a sa Francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, britanskim premijerom Rišijem Sunakom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.
U jednom od obraćanja, američki predsednik Džozef Bajden istakao je upravo bilateralni sastanak sa Erdoganom, posle godina rezervisanog stava prema turskom predsedniku.
„Mislim da se posle izbora Erdogan oseća samouverenije u odnosima i sa Rusijom i sa Zapadom", kaže politički analitičar Batu Čoskun.
Samouveren u inostranstvu, ali se kod kuće suočava se neodložnim pitanjem oporavka posrnule privrede.
Upravo je to bio i njegov najveći problem na izborima na kojima je pobedio posle žestoke borbe u istorijskom drugom krugu glasanja krajem maja.
„Posao ne ide tako dobro", kaže Burhan Morkoč, pekar koji 17 sati dnevno u peći na drva peče peciva nalik đevreku, poznata kao simit.
„Sve je poskupelo... ljudi su nekada kupovali dva, sada kupuju jedan. Potražnja je opala", dodaje.
To je zato što je inflacija u zemlji već duže vreme nešto manja od 40 odsto, što je pad u odnosu na vrhunac od 85,5 koji je zabeležen u oktobru 2022. godine.
Lira, nacionalna valuta, ovog leta dostigla je rekordno niske vrednosti u odnosu na američki dolar.
Dok su centralne banke širom sveta dizale kamatne stope da bi zaustavile rast cena, Erdogan se opirao tom potezu, tvrdeći upravo suprotno - da bi više stope izazvale rast cena.
Umesto toga, vršio je pritisak na Centralnu banku Turske da zadrži niske troškove zaduživanja.
Burhan Morkoč sa tri brata vodi malu pekaru u istanbulskom naselju Kadikoj.
Zakup objekta u ovoj oblasti je porastao za 400 odsto u poslednjih godinu i po dana, žali se on.
U istom periodu, cene drugih sirovina potrebnih za njegov posao su vrtoglavo porasle - drva za peć su poskupela za 900 odsto, brašno skoro 500 odsto, kvasac 255 odsto, a semenke susama skuplje su za 150 procenata.
Da bi se pomoglo privredi, turski ministar finansija Mehmet Šimšek, veteran sa Volstrita koga je Erdogan imenovao na tu funkciju prošlog meseca, obećao je da će ponovo voditi „racionalnu ekonomsku politiku".
Zajedno sa novoimenovanom guvernerkom centralne banke Hafize Gaje Erkan, koja takođe ima iskustvo sa Volstrita, podigao je kamatne stope sa 8.5 na 15 odsto, što je bilo prvo povećanje u poslednjih 27 meseci.
Ali pekar sumnja da političari razumeju hitnost rešavanja problema za poslove kao što je njegov.
„Dođi i provedi ovde 18, 20 sati stojeći. Spavam tri sata. Neka dođe on [Mehmet Šimšek] da ovo radi. Lako je sedeti u fotelji i donositi odluke. Ne ide to tako", kaže on.
Na povratku sa samita NATO-a u Litvaniji, Erdogan je pažnju držao na obećanju datom turskom stanovništvu da će oživeti privredu i da će zemlja opet biti ekonomski uspešna.
„Ponovo će inflacija biti jednocifrena", rekao je novinarima u avionu iz Litvanije.
Ekonomisti kažu da će za oporavak turske privrede koja je u deficitu 900 milijardi dolara biti potrebno vreme i strpljenje.
„Zaista nema brzog, magičnog leka na vidiku.
„Moraju se odrediti prioriteti i izvršiti trijaža", rekao je Murat Gulkan, šef OMG Kapital advajzors, male investicione firme sa sedištem u Istanbulu.
„To podrazumeva uvođenje stroge monetarne politike, što je u političkom smislu nepoželjno", dodaje on.
Turska mora i da povrati poverenje stranih investitora.
Deficit tekućeg računa platnog balansa u prvih pet meseci ove godine dostigao je rekordnih 37.7 milijardi dolara, što znači da je vrednost uvoza bila izrazito veća od izvoza.
Rešenje ovog problema Erdogan ne traži samo na Zapadu.
Sledeće nedelje će posetiti Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate.
„Ponovo gledamo ka Zapadu. Iza leđa nam je Rusija", izjavila je ekonomistkinja Iris Čibre.
Erdogan je nedavno razljutio Rusiju kada je dozvolio ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom da kući povede pet vojnih komandanata koji je trebalo da ostanu u Turskoj do kraja rata.
Kremlj je čak upozorio Tursku da ne gleda na Evropljane kroz ružičaste naočari.
Ali Erdogan planira da ugosti i ruskog predsednika Vladimira Putina u avgustu i nada se da će ubediti Rusiju da spase Crnomorski sporazum koji ističe sledeće nedelje i koji Ukrajini omogućava izvoz žitarica.
Analitičar Batu Čoskun smatra da Erdogan pokušava da održi ravnotežu i da ne želi da izgubi podršku Rusije.
„Taj odnos neće biti tako lako zamenjen navodnim jačanjem odnosa sa Zapadom".
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
