Toplo je. Baš je toplo. A leto je počelo tek pre nekoliko nedelja.
Gotovo trećina Amerikanaca, odnosno oko 113 miliona ljudi, zatražilo je savete usled velikih vrućina, kažu iz američke Nacionalne službe za klimu.
Širom te zemlje temperature obaraju rekorde koji su decenijama na snazi.
U gradu El Paso u Teksasu temperature su 27 dana uzastopno prevazilazile 37 stepeni Celzijusa, što je novi rekord koji je nadmašio prethodni iz 1994. godine.
Junske vrućine u Velikoj Britaniji nisu samo rekodne za taj mesec, već su daleko prevazišle najviše rezultate za taj mesec dosad zabeležene.
Ovog juna bilo je za 0,9 stepeni Celzijusa toplije nego istog meseca 1940, što je velika razlika.
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
- Užarila se Amerika, u Kaliforniji temperatura viša od 50 stepeni Celzijusa, kuva se i deo Evrope
- Novi najtopliji dan u istoriji - 6. jul 2023: Prosečna temperatura na Zemlji bila 17,23 stepeni Celzijusa
Podaci ukazuju na slične scenarije o toplotnim talasima i u Severnoj Africi, Bliskom Istoku i Aziji.
Zato nije iznenađujuće to što su iz Evropskog centra za srednjeročnu vremensku prognozu ocenili da je ovaj jun najtopliji na globalnom nivou od kada se beleže podaci.
A vrućine se ne smanjuju.
Tri najtoplija dana u istoriji planete su registrovana u prvoj nedelji jula, pokazuju podaci Kopernikusa, agencije Evropske unije za klimu i vreme.
U ponedeljak 3. jula prosečna temperatura na Zemlji iznosila je 16,89 stepeni Celzijusa, a dan kasnije po prvi put je nadmašila 17 stepeni Celzijusa - prosek je bio 17,04.
Preliminarni podaci ukazuju da je 5. jula ponovo pao rekord pošto su temperature dostigle prosek od 17,05 stepeni Celzijusa.
Ove cifre su u skladu sa predviđanjima klimatskih modela, kaže profesor Ričard Bets, klimatolog iz Meteorološkog zavoda Velike Britanije, koji radi i na Univerzitetu Egzeter.
„Uopšte ne treba da nas iznenađuju visoke globalne temperature.
„Sve ovo je pravi podsetnik na ono što znamo već dugom, a moći ćemo da vidimo još više ekstrema ako ne prestanemo da ispuštamo još više gasova staklene bašte u atmosferu", upozorava profesor.
Kada govorimo o vrućini, imamo običaj da mislimo na temperaturu vazduha, jer je to ono što najviše osećamo u našim svakodnevnicama.
Ali, najveća količina toplote ne odlazi u atmosferu, već u okeane.
A tokom proleća i leta ove godine oboreni su i rekordi kada je u pitanju temperatura okeana.
Površina vode u Severnom Atlantiku, na primer, trenutno je najveća u istoriji.
Toplotni talas u okeanima posebno se naglašava u Velikoj Britaniji, jer je u nekim obalskim područjima temperatura vode bila za pet stepeni Celzijusa veća nego što je uobičajeno za ovo doba godine.
Američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu (NOAA) aktuelni toplotni talas svrstala je u četvrtu kategoriju.
Ovaj stepen retko se koristi van tropskih područja i to znači da su vrućine „ekstremne".
„Dosad nisu zabeležene toliko abnormalne temperature u ovom delu Severnog Atlantika", kaže Danijela Šmit, profesorka studija o planeti Zemlji na Univerzitetu u Bristolu.
Istovremeno, El Ninjo se razvija u tropskom pojasu Pacifika.
To je vremenski model koji se ponavlja, a izaziva ga podizanje tople vode na površinu kod obala Južne Amerike i njeno širenje dalje u okeane.
Dok i Atlantik i Pacifik prolaze kroz toplotne talase, verovatno ne iznenađuje što je površinska temperatura vode na planeti tokom aprila i maja bila veća od svih prethodno zabeleženih od 1850. godine.
Ako raste temperatura mora, možemo da očekujemo i veće temperature vazduha, ukazuje Tim Lentor, profesor klimatskih promena na Univerzitetu u Egzeteru.
Veći deo viška toplote nastalog emisijama gasova staklene bašte odlazi na zagrevanje površine okeana, kaže on.
Taj višak uglavnom se meša sa vodom iz dubljih delova okeana, ali radom struja poput El Ninja mogu se vratiti na površinu.
„Kada se to desi, veliki deo te toplote se ispušta u atmosferu, usled čega rastu temperature vazduha", dodaje Lenton.
Lako je misliti da je ovo izuzetno toplo vreme neuobičajeno, ali tužna je istina da klimatske promene znače da je normalno doživljavati rekordne temperature.
Emisije gasova staklene bašte nastavljaju da rastu iz godine u godinu.
Stopa rasta je neznatno usporila, ali emisije ugljen-dioksida su prošle godine svakako porasle za skoro 1 dosto, podaci su Međunarodne agencije za energiju.
A što je viša globalna temperatura, to je veći rizik od toplotnih talasa, kaže Friderike Oto, klimatološkinja Grantam instituta za klimatske promene, na Imperijal koledžu u Londonu.
„Ovi toplotni talasi nisu samo sve češći, već su i topliji i duži nego što bi bili bez globalnog zagrevanja", kaže ona.
- Klimatske promene upalile crveni alarm za čovečanstvo
- Sve neistine ljudi koji poriču klimatske promene
- „Klimatske promene nam ugrožavaju zdravlje": Švajcarkinje tužile državu pred Evropskim sudom
Stručnjaci predviđaju da će El Ninjo verovatno 2023. učiniti najtoplijom godinom na svetu.
Oni strahuju i da će to verovatno privremeno gurnuti svet preko ključne prekretnice zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa.
I to je samo početak - ukoliko ne dođe do dramatičnog smanjenja emisija gasova staklene bašte, temperature će nastaviti da rastu.
Iz britanske meteorološke službe saopštio je da su rekordne junske temperature ove godine dvostruko veće zbog klimatskih promena koje je prouzrokovao čovek.
Ove rastuće temperature već pokreću fundamentalne i gotovo sigurno nepovratne promene u ekosistemima širom sveta.
Rekordne junske temperature u Velikoj Britaniji, na primer, dovele su do nezabeleženog pomora riba u rekama i kanalima.
Ne možemo znati kakav će uticaj trenutni toplotni talas imati na Britaniju, upozorava profesor Šmit sa Univerziteta u Bristolu, jer on nikada ranije nije bio ovako intenzivan.
„U drugim regionima, oko Australije, na Mediteranu, čitavi ekosistemi su se promenili, morske alge su nestale, a morske ptice i kitovi su gladovali", kaže ona.
Trka je i dalje u toku.
Jasno je da jurimo ka sve toplijoj i haotičnijoj klimatskoj budućnosti, ali imamo tehnologije i alate da smanjimo emisije.
Sada se postavlja pitanje da li to možemo učiniti dovoljno brzo da usporimo klimatski haos i uticaje globalnog zagrevanja zadržimo u granicama kojima se mogu kontrolisati.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
