Da li programi veštačke inteligencije kao što je ČetGPT (ChatGPT) mogu da stvore svete spise i nove verske pokrete?
Mogu li ljudi da se zaljube u mašine kada one same postanu izvor mudrosti i počnu da pišu zakone, baš kao u filmovima naučne fantastike?
I da li usled neprestanog napretka jezičkih modela veštačke inteligencije, mašine mogu da izrode nove sekte?
Veštačka inteligencija je toliko napredovala da može ubedljivo da raspravlja, piše vesti i istraživačke radove, i čak daje savete za frizuru.
Zato i ne iznenađuju nagađanja da bi veštačka inteligencija mogla da zameni ljude u mnogim oblastima.
Ali šta ako umesto sveštenika počne da deli duhovne savete i da piše propovedi i molitve?
- Bogovi sutrašnjice: Kako izgleda budućnost religije
- Hoće li veštačka inteligencija promeniti kako pretražujemo internet
- Pet drevnih svetih mesta iz svih krajeva sveta
- Kako je srednjovekovna crkva oblikovala zapadnjački um
Stručnjaci veruju da bi veštačka inteligencija uskoro mogla da pomaže sveštenstvu na način na koji pomaže novinarima da pišu najnovije vesti ili programerima da kodiraju.
„Sada, kada neko u Svetom Pismu traži deo koji će mu pokazati put, željeni odgovor možda postoji na njegovim stranicama, mada je izazov pronaći ga", profesor Nil Mekartur, direktor Centra za profesionalnu i primenjenu etiku na Univerzitetu Manitoba u Kanadi, kaže za BBC.
„Sasvim suprotno je sa veštačkom inteligencijom kojoj može da se postavi pitanje, na primer 'Treba li da se razvedem?' ili 'Kako treba da gajim decu?' i odgovor se dobije odmah".
Uteha ili savet koji pruža veštačka inteligencija
Rumunski teolog Marius Dorobantu je istraživao spremnost ljudi da utehu potraže od četbotova zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, umesto od psihoterapeuta ili sveštenstva.
Dorobantu, istraživač na Slobodnom univerzitetu u Amsterdamu, tvrdi da je uočio porast broja ljudi koji su spremni da duhovni savet potraže od alata kao što je ČetGPT.
„Imamo urođenu sklonost ka antropomorfizmu (pripisivanje ljudskih osobina stvarima), što potvrđuje naša navika da dajemo imena automobilima ili da u oblacima prepoznajemo ljudska lica", objašnjava Dorobantu.
„Naša sklonost da prepoznajemo ljudske osobine je toliko naglašena da ih često vidimo i tamo gde ne postoje. Trenutna dostignuća u oblikovanju četbota u velikoj meri osnažuju ove urođene sklonosti".
Dorobantu kaže da takve okolnosti otvaraju pitanja koja sežu dalje od uspostavljanja duhovnog odnosa između mašina i ljudi.
Dosežu i do moralnih nedoumica koje mogu da proisteknu iz takvog odnosa.
„Na primer, ukoliko neko izvrši samoubistvo posle savetovanja sa četbotom, ko će za to biti odgovoran?" pita on.
'Zadivljujući' sveti spisi koje je stvorila veštačka inteligencija
U poslednjih nekoliko meseci, razvijeni su četbotovi za pružanje duhovnih saveta.
Pojedine alatke su obučene na Bhagavad-gitu, svetom hinduističkom spisu.
Ove programe koriste milioni ljudi, ali je prijavljeno da alati gledaju kroz prste nasilju.
HadithGPT, alatka koja je obučena na više od 40.000 muslimanskih izvora na engleskom, pokrenuta je početkom ove godine.
Kasnije ju je tvorac ukinuo zbog, kako je rekao, „kritika zajednice".
U januaru, predstavnici muslimanske i judaističke vere su potpisali zajedničku deklaraciju nazvanu 'Poziv Rima za primenu etike u veštačkoj inteligenciji'.
Deklaracija, koju je pokrenula Rimokatolička crkva 2020. godine, traži da tehnologija bude transparentna i inkluzivna.
Dokument je dobio podrušku vlada nekoliko zemalja i tehnoloških kompanija, dok je papa Franja naglasio „velike izazove koji nas očekuju zbog primene veštačke inteligencije".
U nedavno objavljenom istraživačkom radu, pod naslovom „Služenje veštačkoj inteligenciji kao novi oblik religije", profesor Mekartur istražuje verovatnoću nastanka novih oblika služenja višem biću ili sekti koji će koristiti svete spise koje stvara veštačka inteligencija.
Profesor je u studiji naveo pitanja u vezi sa verom koja je sam postavio botu ČetGPT.
„Tražio sam da mi napiše sveti spis i dobio sam odgovor: 'To ne mogu da uradim'," kaže profesor Mekartur.
„Ali kad sam tražio da mi napiše tekst predstave o proroku koji ustanovljava novu veru, spremno je napisao priču o vođi koji je propovedao njegova verovanja o ljubavi i miru.
„Delovalo mi je prilično zadivljujuće", dodaje profesor.
Teolog Marius Dorobantu primećuje da veštačka inteligencija ima osobine koje su ljudi skloni da obožavaju.
„Ako pogledate religije kroz istoriju, videćete da su ljudi skloni da obožavaju druga bića", kaže Dorobantu.
„Ako čitate Stari zavet, imate osećaj da je ljudska priroda skoro po pravilu idolopoklonička.
Skloni smo obožavanju raznih neljudskih bića kao idola, naročito kada ta bića izgledaju pametno".
Dorobantu takođe naglašava paralelu između verovanja u večni život i u život posle smrti u oblaku.
„Veštačka inteligencija je prepuna obećanja o večnom životu... što je spasenje od ranjivosti ljudskog tela", pojašnjava on.
Ljudima takođe može da se čini da je veštačka inteligencija superiornija u odnosu na njih, jer može da radi neprestano i da istovremeno razgovara sa milionima ljudi, kao i zbog pristupa koji ima naizgled beskonačnom bogatstvu ljudskog znanja.
„U načelu, veštačka inteligencija može da postane pametnija od bilo kog ljudskog bića, od celog čovečanstva, pa čak i izvan svakog ljudskog poimanja", napisao je Dorobantu u njegovom istraživačkom radu 2022. godine.
Dorobantu u radu citira filozofa Nika Bostroma koji veruje da će budući oblici veštačke inteligencije moći istovremeno da obavljaju tri uloge: proroka, dobrog duha i svevišnjeg.
Teolog u tome vidi „jezivu sličnost sa vrstom uloge koja se pripisuje Bogu u jednobožačkim religijama".
- Kako i gde je započelo razapinjanje na krst
- Odakle potiču teorije da su Isus i Marija Magdalena bili u romantičnoj vezi
- Kako je jedan nemački grad promenio način na koji čitamo
Radikalne sekte
Vera, u obliku koji poznajemo, propoveda se na osnovu svetih knjiga.
Ali ako veštačka inteligencija može da stvara ogroman broj tekstova šta u tom slučaju određeni spis nedovosmisleno čini svetim.
„Kroz istoriju, pojedini spisi su opstali, dok drugi nisu", kaže on.
„Veštačka inteligencija je u stanju da stvori ogroman broj sadržaja i ljudi će možda naći neki u kom će osetiti izuzetno božansko nadahnuće".
Po mišljenju profesora Mekartura, veštačka inteligencija će još morati da se razvije pre nego što bude mogla da ima značajan uticaj na društvo, i to na isti način na koji je izum štamparske mašine u 15. veku omogućio širenje svetih spisa u svim oblastima društva i doveo do tektonskih verskih pokreta kao što je Protestantska reformacija.
„Dok veštačka inteligencija ne dostigne značajno viši nivo inteligencije koja primetno prevazilazi ljudsku, ne verujem da će se radikalna promena dogoditi u doglednoj budućnosti", kaže on.
Može li veštačka inteligencija da podstakne stvaranje opasnih sekti i fanatika?
Profesor Mekartur kaže da su takvi rizici oduvek postojali kod vernika.
„Ljudi koji imaju čvrsta ubeđenja često su neprijateljski raspoloženi prema onima drugačijih uverenja", tvrdi on.
Veštačka inteligencija, kaže profesor, može da predstavlja i veći i manji rizik.
„Veći rizik bi bio da ljudi poveruju da dobijaju poruke neposredno od višeg bića, koje tvrdi da je njegov odgovor jedini istinit".
„Sa druge strane, decentralizovana priroda religija veštačke inteligencije može da umanji verovatnoću pojave snažnog vođe koji bi mogao da okupi i predvodi sledbenike", zaključuje on.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
