Rekordno visoke temperature vazduha i okeana, kao i rekordno mala površina antarktičkog morskog leda uzbunile su pojedine naučnike koji kažu da je brzina klimatskih promena „bez presedana".
Opasni toplotni talasi koji su zahvatili Evropu mogli bi da nastave da obaraju rekorde, kažu Ujedinjene nacije.
Ovakve pojave ne bi trebalo odmah povezivati sa klimatskim promenama zbog izrazite složenosti vremenskih okolnosti i okeana.
Istraživanja su u toku, ali naučnici već strahuju da se pojedina najgora predviđanja već obistinjuju.
„Ne znam za sličan period kada su sve komponente klimatskog sistema bile rekordne ili abnormalne", kaže Tomas Smit, geograf životne sredine na Londonskoj školi ekonomije.
- Nova normalnost: Zašto je ovo leto toliko toplo
- Do 2050. godine bez glečera u Africi, ali i na Durmitoru, upozorava UN
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
„Zemlja je sada neistražena teritorija" zbog globalnog zagrevanja usled sagorevanja fosilnih goriva i toplote koja je posledica prvog El Ninja - prirodnog sistema zagrevanja - od 2018. godine, kaže Paulo Cepi, predavač klimatskih nauka na Imperijalnom koledžu u Londonu.
Navodimo četiri klimatska rekorda koja su oborena do sada ovog leta i šta oni znače.
Najtopliji zabeleženi dan u istoriji
Svet je u julu doživeo najtopliji dan do sada zabeležen, koji je oborio svetski rekord ukupne prosečne temperature postavljen 2016. godine.
Prosečna svetska temperatura se prvi put popela iznad 17 stepeni Celzijusa, dostigavši 17,08 stepeni 6. jula, saopštila je služba Evropske unije za praćenje klime Kopernikus.
Emisije iz sagorevanja fosilnih goriva poput nafte, uglja i gasa glavni su uzroci što se planeta zagreva.
Sve ovo što se dešava se i predviđalo, zbog povećanja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kaže klimatska naučnica dr Friderike Oto sa Imperijal koledža u Londonu.
„Za ove poraste isključivo su odgovorni ljudi", kaže ona.
„Ako sam nečim iznenađena, to je da su rekordi oboreni u junu, dakle u prvoj polovini godine.
„El Ninjo obično nema globalni uticaj do prvih pet ili šest meseci njegovog razdoblja", kaže i Smit.
- Kako El Ninjo i La Ninja menjaju vremenske prilike
- Grenland: Led se topi neverovatnom brzinom
- Novi najtopliji dan u istoriji - 6. jul 2023: Prosečna temperatura na Zemlji bila 17,23 stepeni Celzijusa
- „Uputstvo za preživljavanje čovečanstva": UN izveštaj o klimatskim promenama
El Ninjo je pojava koja prouzrokuje najmoćnije prirodne promene klime.
On donosi topliju vodu na površinu u tropskom delu Pacifika, gurajući topliji vazduh u atmosferu i obično povećava svetsku temperaturu vazduha.
Najviša zabeležena prosečna svetska temperatura u junu
Prosečna svetska temperatura u junu ove godine bila je 1,47 Celzijusa iznad prosečnih junskih temperatura u predindustrijskom periodu.
Ljudi su počeli da pumpaju emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu kada je počela industrijska revolucija oko 1800. godine.
Upitan da li bi ovakvo leto prognozirao pre deset godina, Smit kaže da su klimatski modeli dobri za dugoročna predviđanja vremenskih prilika, ali ne tako dobri i za predviđanja za narednih 10 godina.
„Modeli iz 1990-ih su dali prilično dobra predviđanja današnjice, ali imati tačna predviđanja za narednih 10 godina je veoma teško", kaže on i dodaje:
„Hlađenja neće biti".
Ekstremni morski toplotni talasi
Prosečna temperatura površine okeana oborila je rekorde za maj, jun i jul.
Približava se nivou iz 2016. godine kada je zabeležena najviša prosečna temperatura površine okeana.
Ali ono što naročito zabrinjava naučnike je ekstremno visoka temperatura površine severnog dela Atlantskog okeana.
„Nikada nismo imali morske toplotne talase u ovom delu Atlantika. Nisam ovo očekivala", kaže Danijela Šmit, profesorka nauka o Zemlji na Univerzitetu u Bristolu.
U junu su kod zapadne obale Irske temperature bile između četiri i pet stepeni Celzijusa iznad proseka, koje je Nacionalna uprava za okeane i atmosferu svrstala u toplotni talas kategorije 5, ili „iznad ekstremnih".
Da li je ovaj toplotni talas neposredna posledica klimatskih promena je složeno pitanje, ali se rade ispitivanja, kaže profesorka Šmit.
Ono što je očigledno jeste da se svet zagreva i da okeani upijaju većinu te toplote iz atmosfere, objašnjava ona.
„Naši modeli u obzir uzimaju i prirodnu varijabilnost klime, ali i dalje se dešavaju pojave koje nismo predvideli, ili barem ne još", dodaje ona.
Naglašava i uticaj ove toplote na morske ekosisteme, koji proizvode 50 odsto kiseonika u svetu.
„Kada govorimo o toplotnim talasima, ljudi obično misle na travu i drveće koji nestaju.
„Atlantik je pet stepeni Celzijusa topliji nego što bi trebalo da bude, a to znači da je organizmima potrebno 50 odsto više hrane samo da bi normalno funkcionisali", kaže ona.
Rekordno malo antarktičkog morskog leda
Područje pokriveno morskim ledom na Antarktiku je rekordno malo za jul.
U poređenju sa prosekom u periodu od 1981. do 2010. godine, nedostaje površina jednaka deset teritorija Velike Britanije.
Dok naučnici pokušavaju da pronađu vezu sa klimatskim promenama, zvone zvona za uzbunu.
Zagrevanje bi moglo da smanji površinu antarktičkog morskog leda, ali trenutni drastični pad može da bude i posledica lokalnih vremenskih uslova ili okeanskih struja, objašnjava Kerolajn Holms iz Britanskog centra za istraživanje Antarktika.
Ona naglašava da se ne radi samo o tome da je rekord obaren, nego i za koliko.
„Ništa slično nismo ranije viđali u julu. To je 10 odsto niže od prethodnog minimuma, što je ogromna razlika".
Dodaje da je to „još jedan znak da mi zapravo ne razumemo brzinu promena".
Naučnici su verovali da će globalno zagrevanje u nekom trenutku uticati na morski led na Antarktiku, i sve do 2015. se suprotstavljao trendu zagrevanja drugih okeana", kaže Holms.
„Može se reći da smo pali sa litice, ali ne znamo šta je u ovom slučaju na dnu litice", kaže ona.
„Mislim da nas je ovo iznenadilo u smislu brzine kojom se promena dogodila.
„Ovo sigurno nije najbolji scenario kojem smo se nadali - bliži je najgorem", rekla je ona.
Naučnici kažu da se svakako može očekivati obaranje još rekorda do kraja ove i početkom sledeće godine.
Ali, ovo što se dešava bilo bi pogrešno nazvati „klimatskim kolapsom" ili „nezaustavljivim zagrevanjem", obazrivo kaže Oto.
Ovo je nova doba, ali „još imamo vremena da mnogima obezbedimo budućnost prijatnu za život", kaže ona.
Dodatno izveštavanje: Mark Pojnting i Beki Dejl
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
