Na nedeljnim izborima u Španiji, stranka Voks je ostvarila lošiji rezultat nego na prethodnim izborima, čime je zaustavljen rast popularnosti krajnje desnice u zemlji, ali i prekinut niz uspeha ultradesničara u Evropi.
Voks je na ovim izborima izgubio 19 poslaničkih mesta i više od 600.000 glasova.
Najviše poslaničkih mesta osvojila je konzervativna Narodna stranka (PP).
Krajnje desničarska stranka u Španiji, Voks, je izborila 33 poslanička mesta, što je veliki pad u odnosu na izbore 2019. godine, kada je osvojila 52 mesta.
- Ultradesničarske stranke u usponu širom Evrope
- Izbori u Španiji: Konzervativcima najviše glasova, ali niko nema većinu da napravi vladu
- Zašto Španija nije priznala nezavisnost Kosova
Ovakav pad jasno pokazuje da glasačima nije prihvatljiva stranka koja negira klimatske promene i rodno nasilje i koja je protiv prihvata migranata i zajednica poput LGBT+.
Stranka koju predvodi Santjago Abaskal je takođe izgubila glasove zbog saveza koji je napravila sa lokalnim i regionalnim vladama.
U pojedinim mestima gde su bili na vlasti u koaliciji sa konzervativnom Narodnom strankom, Voks je, između ostalog, zabranio LGBT+ zastave, uveo cenzuru predstava, zatvorio biciklističke trake, i ukinuo odeljenja za ravnopravnost.
Na osnovu ovakvih poteza, građani su mogli da steknu sliku o tome kako bi izgledala savezna vlada u kojoj bi bio Voks.
Za Narodnu stranku su izgleda glasali konzervativni birači i oni koji su bili protiv levičarske vlade Pedra Sančeza i želeli su njegovu smenu.
S druge strane, birači levice koji su se dvoumili da li da glasaju, su ipak izašli na birališta da spreče moguću koalicionu vladu Narodne stranke i Voksa.
Broj poslanika krajnje desnice bio je nesrazmeran podršci koju imaju
Uprkos padu popularnosti, Voks je dobio podršku malo više od tri miliona birača, ili 12,39 odsto ukupnog broja glasova i ostao je treća najveća stranka u Španiji.
Malo manje glasova, 12,31 odsto, osvojio je nedavno obrazovani levičarski savez Sumar, koji će imati 31 poslanika.
Dok se u medijima priča o neuspehu krajnje desnice u Španiji, politički analitičari koji su govorili za BBC objašnjavaju da ovi rezultati odražavaju stvarnu podršku koju Voks ima.
„Rezultat Voksa na ovim izborima se smatra neobičnim, ali ja mislim da je rezultat na prethodnim bio neobičan.
Voks je imao 52 poslanika na osnovu rezultata izbora održanih u novembru 2019. godine, a to su bili ponovljeni izbori", kaže Rosa Navarete, profesorka političkih nauka na Univerzitetu Sarland u Nemačkoj.
Izbori su morali da se ponove, jer vođa socijalista Pedro Sančez nije uspeo da obrazuje vladu, objasnila je ona.
„To nije propast. Biti treća najjača politička snaga i to kao stranka krajnje desnice je značajno.
„Ali istina je da su imali velika očekivanja", dodala je ona.
Istog mišljenja je i Kristina Monge, politikološkinja i profesorka na Univerzitetu u Saragosi.
„Ne mislim da ovaj rezultat treba da se smatra krahom krajnje desnice, već da je broj glasova koji su osvojili 2019. godine bio nesrazmeran stvarnoj podršci koju uživaju.
„To su bili ponovljeni izbori. Ljudi su bili veoma besni zato što nije mogla da se obrazuje vlada i što su morali ponovo na birališta.
„Takođe, bilo je veoma napeto u Kataloniji, gorele su ulice, i zato je Voks na izborima bio treća najjača stranka i osvojio 52 poslanička mesta", rekla je ona za BBC.
„To ne umanjuje ozbiljnost činjenice da je Voks i dalje vrlo značajna politička snaga i da je veoma uspešno izgradio mesto [na političkoj sceni Španije].
„Šta se dogodilo - okolnosti su se promenile", kaže ona.
Predizborne ankete su predviđale bolji izborni rezultat Voksa, kao i mogućnost obrazovanja vlade rame uz rame sa Narodnom strankom.
„Mislim da je ovo vrhunac koji mogu da dostignu 13-14 odsto glasova.
Ne mislim da će im podrška mnogo rasti, osim u slučaju krize", Oskar Martinez, profesor na IE univerzitetu u Španiji, rekao je u razgovoru za BBC.
„Na izbore 2019. godine uticao je efekat Katalonije - odbacivanje - ali kada je prošao mamurluk u Kataloniji, mnogi umereni birači su se ponovo okrenuli Narodnoj stranci.
„Nisu ostali uz Voks", priseća se on, misleći na referendum o nezavisnosti Katalonije koji je održan 2017. godine i koji je uzrokovao ozbiljnu političku krizu u zemlji.
Nezadovoljsto regionalnom vladom
Nedeljama i mesecima pre nedeljnih izbora, Narodna stranka i Voks su na delu pokazali kako njihova koalicija funkcioniše na lokalnom i regionalnom nivou.
Mnogim glasačima se nije svidelo to što su videli, kažu politikolozi.
Jedan od primera je Voksovo negiranje rodnog nasilja koje je bilo jedna od glavnih tema u predizbornoj kampanji.
Zbog toga je Narodna stranka osvojila manje od očekivanog broja poslaničkih mesta, Voks je izgubio trećinu glasova, a desničarski savez nije izborio većinu potrebnu da obrazuje vladu.
Izborni rezultat Sančeza i njegovog saveznika, levičarske stranke Sumar, je takođe ispod očekivanja, ali bi oni mogli da obrazuju vladu uz pomoć baskijskih i katalonskih stranaka.
„Postoji problem trošenja u mestima gde Voks dođe na vlast.
„Takvi problemi su bili vidljivi u dve zajednice.
„U Kastilji i Leonu bilo je mnogo sumnji u način na koji su rešavali pojavu tuberkuloze goveda.
„U drugoj zajednici, Mursiji, Voks je tražio više nego što je mnogo ljudi smatralo razumnim", kaže politikološkinja Berta Barbet.
„Drugi razlog lošeg izbornog rezultata je taj što su pozivali na glasanje za smenu Sančeza, čime su glasove desnice usmerili na Alberta Njuneza Fejha (predsednika Narodne stranke)", naglašava ona.
„Voks ne odstupa dovoljno od stavova Narodne stranke.
„Nisu uspeli da objasne njihovim glasačima po čemu se razlikuju od Narodne stranke".
To je pomoglo Narodnoj stranci da osvoji 33,05 odsto glasova, ili 136 poslanička mesta, 47 više nego na izborima 2019. godine.
Sančezova Španska socijalistička radnička partija (PSOE) osvojila je 122 poslanička mesta, dva više nego 2019.
„Uspeh koji je ostvarila Narodna stranka je delom zahvaljujući glasovima birača koji su želeli smenu Vlade Pedra Sančeza, a verovali su da je ta stranku sposobna da to uradi.
„Ovde se mora napomenuti da su Narodna stranka i Voks vodili odvojene predizborne kampanje, ali da su razlike u njihovim stavovima skoro bile neprimetne", kaže Navarete.
„Glasač desnice je mogao da uoči samo nekoliko razlika u stavovima i to u pogledu feminizma i imigracije.
„Takođe, problem krajnje desnice je to šta kada dođe na vlast, na videlo izlaze pukotine u njihovim redovima, što je bio slučaj i sa Voksom", kaže ona.
'Španija kao izuzetak'
Pad podrške Voksu je prekinuo niz uspeha krajnje desnice u Evropi.
Podsećanja radi, krajnji konzervativci su vodeće stranke u vladama Italije, Poljske, Mađarske, i Češke, i imaju veliki uticaj u Finskoj (na čelu su veoma važnih ministarstava) i Švedskoj (podrška su konzervativnoj vladi u parlamentu).
„Možemo da kažemo da je krajnja desnica, koja je na vrhuncu u skoro u svim zemljama Evrope, izgubila glasove i poslanička mesta u Španiji", poznati španski novinar i televizijski voditelj Hordi Evole je napisao na Tviteru.
„Možda je ovo izuzetak poput Iberijskog poluostrva", rekao je on, aludirajući na mere koje su pre nekoliko meseci usvojile Španija i Portugal, a tiču se ograničenja cena gasa i smanjenja cena električne energije.
„Danas, više nego ikada pre, živela Španija", dodao je u poruci na Tviteru.
Živela Španija je krilatica koju često koristi Santjago Abaskal.
Podrška krajnjoj desnici u Evropi već određeno vreme raste zbog njenog protivljenja imigraciji i islamu.
Sada takođe raste i zbog ogorčenosti pojedinih birača koji smatraju da vlade zahtevaju previše žrtvovanja u borbi protiv klimatskih promena, kao što je slučaj u Nemačkoj.
Prema pojedinim anketama, krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) je druga najpopularnija stranka, bolje rangirana od socijaldemokrata.
Ali sve ovo nema uticaj na Španiju.
„Sećanje na diktaturu nije sasvim izbledelo", objašnjava Oskar Martinez Tapias.
„Takođe, Španija je zemlja koja ponosno prednjači u pogledu prava transrodnih manjina, LGBT... takođe smo preduzeli važne korake u pogledu feminizma, i sada odjednom sve to zanemariti, iako su ljudi kivni, mislim da je sve to koštalo Voks glasova, a imali su i veoma tešku predizbornu kampanju".
On smatra da mišljenja u maniru onih u SAD-u koja poriču određene stvari, kao recimo klimatske promene, „ne utiču mnogo na biračko telo u Španiji".
Evropski analitičari su španske izbore nazvali barometrom stava Evropljana prema krajnjoj desnici.
Slično je rekla i predsednica Vlade Italije Đorđa Meloni u obraćanju na predizbornom skupu Voksa u Valensiji.
Pominjući vlade Italije, Finske, Švedske, Poljske, i Češke, Meloni je naglasila da je došlo vreme „rodoljuba".
Međutim, podrška Meloni nije išla u korist Voksu.
„Mislim da su pokušajem internacionalizacije izgubili te istinske rodoljube u španskom delu Iberijskog poluostrva kojima su se toliko hvalili.
„Dobili su Meloni, ali se čini da ih je internacionalizacija pretvorila u loše momke Evrope", objašnjava Martinez Tapias.
- Ko su ekstremisti optuženi za pokušaj državnog udara u Nemačkoj
- Nemački pokret „ludaka" koji je postao radikalan i opasan
- Đorđa Meloni: Ko je ultradesničarska liderka koja vlada Italijom
- Izbori 2022: Da li je Srbija otišla udesno i zašto
Šta Evropa može da nauči od Španije
Ako nešto može da se nauči iz pada podrške Voksu u Španiji, to je, kaže Navarete, da je važno pažnju usmeriti na politike koje „imaju stvaran uticaj na živote ljudi", a ne na ideje simboličkih vrednosti koje inače koristi krajnja desnica, čiji ekonomski program je obično „veoma tanak".
„Mislim da kada većina stranaka pažnju usmeri na materijalističke politike, na politike koje stvarno utiču na život ljudi i prestane da se upušta u rasprave o simbolici, imaće šansu protiv krajnje desnice", smatra ona.
Istovremeno, nagalašava, važno je da konzervativne stranke ne usvoje nešto iz retorike krajnje desnice.
Prisetila se nedavno objavljenog naučnog članka u kome se navodi da je „uspeh krajnje desnice povezan sa činjenicom da konzervativne stranke kupuju malo krajnje desničarske retorike", što ne pije vodu, jer „u takvoj situaciji, ljudi obično kupuju original".
Međutim, Martinez Tapias veruje da će ostatak Evrope uvideti šta se desilo u Španiji.
„Oni će pokušati da kloniraju Pedra Sančeza. Ima neverovatan nos za politiku".
„Naravno, u Evropi prate šta se događa u Španiji.
I mnogi ljudi su upravo odahnuli i govore 'hvala bogu što u dominu efektu nije srušena još jedna domina, jer će rezultati izbora u Španiji sigurno imati uticaj na Portugal,", kaže on.
Smatra da će rezultati španskih izbora svakako izazvati nedoumice o vladi Đorđe Meloni u Italiji.
Ali, priznaje da je u Nemačkoj situacija složenija zbog okolnosti koje opisuje kao „savršenu oluju".
„U Nemačkoj, veliki zagovornici očuvanja životne sredine saopštavaju veoma loše vesti, a stope nezaposlenosti i inflacije su veoma visoke u istočnoj Nemačkoj.
„Sve to može do dovede do nezadovoljstva i glasova protiv političke elite".
Pogledajte video o pokretu Narodne patrole u Srbiji:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
