Ujedinjene nacije (UN) pozivaju da se oblast tehnologije uredi na način koji bi onemogućio da uređaji ubilo kom trenutku zamene nastavnika koji uputstva daje 'licem u lice'.
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) ponovo je zatražila jednak pristup obrazovanju za sve.
U sredu je objavila Izveštaj o globalnom praćenju obrazovanja za 2023. godinu.
„Pojedine tehnologije podržavaju pojedine načine učenja u određenom smislu", navodi se u izveštaju.
„Ali ne podržavaju učenje kada se uređaji dotrajali i oni nikada ne mogu da rade bez nastavnika.
„Stavite potrebe učenika na prvo mesti i podržite nastavnike.
„Onlajn veze nisu zamena za ljudsku interakciju", dodala je generalna direktorka UNESKO Odri Azule.
- Obrazovanje u Srbiji: Zašto deca ne znaju šta su delišes jabuke i kakve veze ima administracija sa tim
- Zašto je vrtić važan za razvoj i obrazovanje dece
- Ljudi prelaze na veštačku inteligenciju da bi naučili jezike
Privremeno rešenje
U izveštaju UNESKO-a priznaje se da je tehnologija sprečila 'slom obrazovnog sistema' tokom pandemije korona virusa, ali se dodaje da su mnogi bili ostavljeni na cedilu.
Onlajn nastavu tokom pandemije nije pohađalo najmanje pola milijarde učenika širom sveta, uglavnom siromašni i oni koji žive u seoskim područjima.
A digitalna dividenda tek treba da postane stvarnost za mnoge učenike.
Svaka četvrta škola na svetu nema električnu energiju, napominje se u izveštaju.
„Mobilno učenje je samo privremeno rešenje dok se ne omogući pristup svim vrstama obrazovanja i sadržaja za učenje", rekao je Mano Antoninis, autor izveštaja.
Kasnije je u razgovoru za BBC Antoninis priznao da digitalni uređaji poput mobilnih telefona mogu da predstavljaju uže za spasavanje ugroženim grupama, naročito izbeglicama.
Po njegovom mišljenju, to je vanredna mera, a ne zamena za tradicionalnu nastavu.
„Ekstremni slučaj su, naravno, devojčice u Avganistanu kojima je školovanje zabranjeno.
„Ali pojedine nastavljaju da pohađaju tajne škole, od kojih nekoliko drži nastavu onlajn", rekao je on.
„Ako zanemarimo ovaj izuzetak, treba da razmišljamo o tome kako u vanrednim situacijama nastavu prilagoditi širem interesu, a ne interesima organizacije koja nudi rešenje".
Drugi izazov je, napominje Antoninis, činjenica da onlajn sadržaji nisu u skladu sa nacionalnim obrazovnim programima.
„Velika većina sadržaja je dostupna na engleskom i zbog toga su neupotrebljivi za one koji se obrazuju na njihovom maternjem jeziku", objasnio je on.
„Takođe, postoji vrlo malo uputstava o tome koje od tih aplikacija su zaista relevantne i odgovarajućeg kvaliteta".
Dodatni problem je što se mišljenje učenika i nastavnika ne uzima u obzir prilikom izrade ovih aplikacija, niti postoji mogućnost za pružanje povratnih informacija.
U izveštaju se navodi da se koristi tehnologije umanjuju kad je ona dotrajala ili se upotrebljava bez uputstva nastavnika.
Na primer, dodela računara učenicima ne poboljšava ishode učenja, piše u izveštaju.
Dodaje se da je zbog naglih promena u razvoju tehnologije teško proceniti koristi njihove primene.
U izveštaju se takođe napominje da veliki broj studija o ishodima učenja obično sprovode kompanije koje prodaju te uređaje.
- „Ako ulažete u obrazovanje, nećete morati da ulažete u policiju" - direktor finskog školskog tela za BBC
- „Posle nekog vremena, digneš ruke": Zašto u Srbiji nastavnici neće na zamenu u škole
- Od „ponosne" do „ponižavajuće" profesije: „Posao učitelja mora da se voli”
- Zašto mladi u Srbiji ne žele da postanu nastavnici: „Deca osećaju da to nije cenjena profesija“
Odsustvo propisa
Drugi problem je odsustvo propisa.
Samo trećina zemalja ima zakone o zaštiti podataka o ličnosti.
UNESKO kaže da ne podstiče na odupiranje promeni koja se dešava, ali da ne treba sve promene smatrati napretkom.
„Učenje o tehnologijama ne znači da tehnologije treba da koristimo za predstavljanje gradiva.
„U izveštaju se opravdano postavljaju pitanja o tome kako se tehnologije primenjuju o obrazovanju.
„Većina digitalnih tehnologija nije namenjena obrazovanju", napomenuo je Antoninis.
Ali je brzo dodao da „izveštaj ni na koji način ne ukazuje da zemlje treba ili čak mogu da ne prihvate tehnološku promenu".
U dokumentu se vladama savetuje da to čine obazrivo.
„Izveštaj poziva zakonodavce da pažljivo razmotre da li postoje dokazi da upotreba tehnologija zaista poboljšava učenje.
„Nažalost, dokazi su slabi i ponekad pristrasni", rekao je on.
„Smatramo da samo zato što nešto može da se uradi znači i da treba da se uradi".
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
