Prestanite da skrolujete.
Sada udišite sporo i usmerite pažnju na širenje vaših pluća dok brojite do pet.
Izdišite onoliko sporo koliko ste udisali dok brojite do pet.
Za samo 10 sekundi, mogli bi odjednom da se osećate malo opuštenije ili usredsređenije.
Radite ovo 20 minuta nekoliko puta nedeljno.
Nećete samo biti smireniji, već ćete se i zaštititi od raznih bolesti, među kojima je i Alvhajmerova bolest, navodi se u nedavno objavljenoj studiji.
- Da li se u hladnoj vodi krije ključ za lek protiv demencije
- Pet načina da prepoznate simptome Alchajmera
- Alchajmerova bolest: Da li bi novi lek mogao da bude prekretnica u lečenju
- „Naš mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“
Koristi od vežbi disanja poznate su milenijumima.
Naučne studije rađene u poslednjih nekoliko decenija potvrđuju ono što ljudi u mnogim kulturama, naročito u Aziji, već dugo znaju i primenjuju:
Svesno disanje može da pomogne u rešavanju raznih zdravstvenih problema, kao što su hipertenzija, uznemirenost, stres, pa čak i hronični bol.
Tokom najnovijeg ispitivanja, naučnici su merili biomarkere krvi, tačnije nivoe beta-amiloida 40 i 42, koji su pokazatelji većeg rizika od Alchajmera.
Polovini od 108 pacijenata je rečeno da pokušaju da se dovedu u stanje smirenosti tako što će zamisliti neko spokojno okruženje, slušati opuštajuću muziku ili zatvoriti oči, što je u osnovi svesna (usredsređena) meditacija.
Cilj je bio da im se smanje oscilacije srčanog ritma da bi im otkucaji srca bili ravnomerniji i pravilniji.
Druga grupa pacijenata je pratila vežbe disanja na monitoru računara.
Dok bi se kvadratić dizao pet sekundi, oni su udisali, a dok je padao pet sekundi, oni su izdisali.
Ustanovljeno je da ovakvo duboko, sporo disanja povećava oscilacije srčanog ritma, usled čega raste varijabilnost razmaka između otkucaja srca (dakle, veća „varijabilnost srčanog ritma").
Obe grupe su radile ove vežbe 20 do 40 minuta dva puta dnevno tokom pet nedelja.
Kada su posle četiri nedelje vežbanja istraživači uzeli uzorke krvi pacijenata, rezultati su bili „zapanjujući", kaže Mara Mater, profesorka gerontologije, psihologije i biomedicine na Univerzitetu južne Kalifornije, koja je i ko-autorka studije.
Vežbe disanja koje su povećale varijabilnost srčanog ritma smanjile su nivoe beta-amiloida.
Vežbe svesnog disanja koje smanjile varijabilnost srčanog ritma su povećale nivoe beta-amiloida.
Iako nije utvrđen nedvosmislen pojedinačni uzrok Alchajmerove bolesti, ustanovljeno je da su naslage proteina beta-amiloida, poznate kao plake, jedan od ključnih pokazatelja bolesti.
Pojedine vrste ovog proteina mogu da budu naročito otrovne kada se nagomilaju u moždanim ćelijama, jer uzrokuju njihova oštećenja, utiču na njihov normalni rad i dovode do njihovog izumiranja.
Mater i njen tim nisu očekivali da će vežbe disanja imati toliko „snažan uticaj" na nivoe beta-amilioda.
I to ne samo kod starijih pacijenata koji su bili podložniji povišenim nivoima beta-amiloida.
„Uticaj je bio značajan i kod mlađih i kod starijih ispitanika", kaže Mater.
„Ovo saznanje je veoma zagonetno, jer kod zdravih odraslih ljudi, niži nivoi beta-amiloida u plazmi pokazatelj su manjeg rizika od Alchajmerove bolesti", kaže ona.
„Sporo disanje ne poboljšava samo emotivno zdravlje, već i one biomarkere koji su pokazatelji Alchajmerove bolesti".
Istraživači nisu potpuno sigurni zašto je to tako.
Jedna od pretpostavki je da pojedine koristi od sporog, svesnog disanja mogu biti slične onima od dubokog sna.
Naučnici su ustanovili da se dubokim snom može brže ukloniti toksični otpad iz mozga i nervnog sistema.
Nagomilavanje ovog otpada može da utiče na razvoj Alchajmera.
- Kako se suočiti sa roditeljskom demencijom
- Parkinsonova bolest: „Od nje se ne umire, ali se s njom umire"
- „Ponovo pronađen dom" - kako izgleda život u italijanskom kvartu za obolele od Alchajmerove bolesti
- Izlečiva bolest koja se često pobrka sa Alchajmerom
Glavno pitanje može da bude kako je svaka pojedinačna vežba uticala na varijabilnost srčanog ritma, koji pokazuje koliki je razmak između otkucaja srca.
Naučnici ukazuju da je varijabilnost srčanog ritma dobro merilo rada nervnog sistema, a time i pokazatelj ukupnog stanja organizma, ali i pojedinačnih zdravstvenih problema - od depresije i hroničnog stresa do virusne infekcije i sepse.
Intrigantno je to što izgleda da je veća varijabilnost (odnosno, nepravilniji ritam) mnogo zdravija, možda zato što pokazuje da je telo sposobno da se prilagodi uzrocima stresa.
Mater kaže da bez obzira na tehniku, redovno svesno i sporo disanje može da bude korisno za većinu ljudi.
„Još ne znamo koliki su optimalna dužina trajanja i učestalost vežbi disanja.
„Ali verovatno ne mora da bude svakog dana. Moja pretpostavka je da bi pomoglo 20 minuta četiri do pet puta nedeljno", kaže ona.
Studija nije upoređivala različite tehnike disanja, tako da još ne znaju koja bi mogla biti najdelotvornija.
„Ono što znamo je da je jedna od brzina disanja između devet i 14 sekundi po dahu koja je najviše povećala oscilacije srčanog ritma tog čoveka bila i najučinkovitija u smanjenju nivoa beta-amiloida", objašnjava Mater.
Ispitivanje će tek biti obavljeno na većem broju pacijenata da bi se utvrdilo da li postoje značajniji dugoročni efekti.
Pojedini naučnici su zapitali kako učinkovite ili pouzdane tehnike disanja mogu da se porede sa lekovima.
Međutim, ovo je samo jedna od više studija koje su utvrdile da su vežbe disanja korisne za zdravlje.
Na primer, studije su ustanovile da vežbe disanja mogu da snize krvni pritisak kod ljudi koji imaju hipertenziju, ublaže uznemirenost i depresiju i pomognu da se savlada nesanica.
U međuvremenu je meta-analiza utvrdila da vežbe disanja mogu da smanje stres i poprave mentalno zdravlje.
Vežbe disanja se više ne rade samo na časovima joge i meditacije, već se polako uvode tokom radnih druženja, pa čak i u školi.
Gradonačelnik Njujorka Erik Adams je nedavno izjavio da će sve državne škole morati da uvedu svakodnevne vežbe svesnog disanja.
„Ima nauke u disanju", rekao je.
Ispostaviće se da ima mnogo naučnika koji počinju da dele njegovo mišljenje.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
