Zašto nam tehnologija ne pomaže da budemo produktivniji

Možda svi koristimo tehnologiju samo da bismo manje radili

4553 pregleda 2 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Često nam kažu da smo usred tehnološke revolucije.

I da se poslovanje i oblast rada transformišu i poboljšavaju zahvaljujući računarima, internetu, bržoj komunikaciji, obradi podataka, robotici, i sada - veštačkoj inteligenciji.

Postoji samo mali problem u svemu tome - ništa od svega ovoga se ne odražava na ekonomske podatke.

Ako nam sva ova tehnologija zaista pomaže da radimo brže i bolje, onda za to postoji vrlo malo dokaza.

U periodu od 1974. do 2008. godine, u Velikoj Britaniji produktivnost, odnos ostvarene proizvodnje po radniku, je rasla 2,3 odsto na godišnjem nivou.

Međutim, u periodu od 2008. do 2020. godine, stopa rasta produktivnosti pala je na oko 0,5 odsto na godišnjem nivou.

A u prva tri meseca ove godine, produktivnost u Velikoj Britaniji je pala 0,6 procenata u odnosu na isti period prethodne godine.

Slično je i u većini zapadnih zemalja.

U Sjedinjenim Državama, u periodu od 1995. do 2005. godine, produktivnost je rasla 3,1 odsto, ali je pala na 1,4 procenata u periodu od 2005. do 2019. godine.

Getty Images

Čini se kao da živimo u periodu velikih inovacija i tehnoloških dostignuća, ali istovremeno, rast produktivnosti je mnogo usporen.

Kako objasniti ovaj očigledni paradoks?

Možda svi koristimo tehnologiju samo da bismo manje radili.

Recima za beskonačno dopisivanje sa prijateljima preko Vocapa, gledanje snimaka na Jutjubu, žučne prepirke na Tviteru, ili jednostavno bezumno pretraživanje interneta.

Ili se iza svega krije nešto mnogo veće.

Produktivnost je pokazatelj koji ekonomisti pomno prate.


Pogledajte video: Izgaranje tokom rada od kuće


Iako je to veoma složen pokazatelj zbog negativnog uticaja finansijske krize 2008. godine i trenutne inflacije, veruje se da postoje dva glavna objašnjenja zašto tehnologija ne povećava produktivnost.

Prvo je da uticaj tehnologije ne merimo pravilno.

Prema drugom objašnjenju, ekonomske revolucije obično daju odložene rezultate.

To znači da se tehnološka promena dešava, ali da će možda proći decenije pre nego što vidimo sve koristi od nje.

Dejm Dajan Kojl je profesorka na Institutu Benet za javne politike Univerziteta u Kembridžu, i uvažena stručnjakinja za merenja produktivnosti.

„Danas ne postoji ništa što nije digitalno, ali je teško videti šta se dešava, jer se ništa od toga ne odražava na statistiku.

Jednostavno, ne prikupljamo podatke na načine koji bi nam pomogli da razumemo šta se dešava".

Diane Coyle

Na primer, preduzeće koje je ulagalo u sopstvene računarske servere i informacione tehnologije (IT), sada može sve to da autsorsuje pružaocu usluga u oblaku u inostransstvu.

Preduzeće koje autsorsuje dobija najbolje softvere, uvek najnovije verzije, i softvere koji su pouzdani i jeftini.

Ali zbog načina na koji merimo ekonomski rast, to preduzeće, zbog ovog učinkovitog poteza, sada izgleda manje, umesto veće.

Jer se smatra da ono više ne ulaže u njegovu IT infrastrukturu, dok su prethodna ulaganja bila pokazatelj njegovog ekonomskog rasta.

Dejm Kojl daje primer iz industrijske revolucije u 19-om veku kako produktivnost može da se ne vidi u statistici.

„Imam sjajnu knjigu godišnje statistike u Velikoj Britaniji za 1885. godinu.

„Sadrži 120 strana, od kojih su skoro sve posvećene poljoprivredi, a 12 strana je o rudnicima, železnici i fabrikama pamuka", kaže ona.

Te godine je industrijska revolucija bila na vrhuncu, to je bilo vreme takozvanih „mračnih đavoljih fabrika", ali je ipak 90 odsto prikupljenih podataka bilo o starom, sve manje važnom sektoru ekonomije, a samo 10 odsto o onom koje danas smatramo jednim od najvažnijih ekonomskih promena u svetskoj industriji.

„Ekonomiju merimo kroz prizmu kako je bilo u prošlosti, a ne kako je danas", objašnjava Dejm Kojl.

Drugo objašnjenje je da se tehnološka revolucija dešava, ali samo sporije nego što očekujemo.

Nik Krafts je profesor emeritus istorije ekonomije na Poslovnoj školi Univerziteta u Saseksu.

Naglašava da su za ogromne promene ekonomskih rezultata za koje mislimo da su se dogodile preko noći, zapravo bile potrebne decenije, i da bi isto moglo da se dešava danas.

„Parna mašina Džejmsa Vata je patentirana 1769. godine", podseća on.

„Međutim, prva ozbiljna komercijalna železnička pruga, između Liverpula i Mančestera, otvorena je tek 1830. godine, dok je glavna železnička mreža izgrađena do 1850. Tačnije, 80 godine posle patenta".

Getty Images

Isti obrazac se može primetiti i kod primene električne energije

Od trenutka kada je sijalica Tomasa Edisona prvi put javno zasijala 1879. godine do elektrifikacije i zamene parne mašine u proizvodnji, prošlo je najmanje 40 godina.

Zapravo, moguće je da smo sada u vakuumu, sličnom periodu kada je svet bio između parne mašine na vrhuncu i pune primene električne energije.

Zemlje i preduzeća koji uspeju da na najbolji i najbrži način primene nove tehnologije ostvariće veću produktivnost.

Kao i u slučaju parne mašine i električne energije, nije samo do tehnologije, nego i do toga koliko valjano možete da je iskoristite, prilagodite i rabite - ukratko, koliko ste vični.

Dejm Kojl smatra da se to već dešava.

„Bez obzira na delatnost preduzeća, već sada postoji mnogo dokaza o sve većim razlikama između onih koja mogu da primene tehnologiju pravilno i onih koja to ne mogu.

„Čini se da ako imate visoko obučene ljude, imate mnogo podataka i znate kako da koristite napredne softvere, i možete da promenite poslovne procese na način koji će omogućiti ljudima da koriste informacije, vaša produktivnost će rasti vrtoglavo.

„Ali unutar iste oblasti ekonomije, postoje i druga preduzeća koja to ne mogu da urade".

Problem očigledno nije u tehnologiji, ali u pojedinim slučajevima ona nije ni rešenje.

Visoki rast produktivnosti ostvariće samo oni koji nauče kako je da koriste na najbolji način.


Pogledajte video: Šta je veštačka inteligencija


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: