U znak narastajućeg neprijateljstva prema Zapadu posle državnog udara u Nigeru, jedan biznismen ponosno pokazuje vlastitu odeću u bojama ruske zastave u tradicionalnom uporištu svrgnutog predsednika Muhameda Bazuma.
Od državnog udara, došlo je do rata rečima između vojske i Zapada.
Bazum je bio lojalni saveznik Zapada u borbi protiv islamskih ekstremista, a bio je i njegov jak ekonomski partner.
U Nigeru se nalazi francuska vojna baza i sedmi je najveći proizvođač uranijuma na svetu.
Ovo gorivo ključno je za nuklearnu energiju i njegova četvrtina odlazi za Evropu, pogotovo bivšu kolonijalnu silu Francusku.
- Burkina Faso i Mali: „Dalje ruke od Nigera, branićemo ga", Evropljani se evakuišu
- Objašnjenje sukoba u Sudanu: Ko su dvojica generala koja se bore za vlast
- Sudan rekorder po broju pokušaja državnih udara
Otkako je general Abdurahman Čijani svrgnuo s vlasti predsednika u puču održanom 26. jula, odjednom su se na ulici pojavile ruske zastave.
U nedelju su hiljade ljudi izašle na ulice glavnog grada Niameja da bi protestovali, dok su neki od njih mahali ruskim zastavama i čak napadali francusku ambasadu.
Sada se čini da se ovaj „pokret" širi čitavom zemljom.
Biznismen, koji živi 800 kilometara od centralnog grada Zindera, nije želeo da otkriva ime iz bezbednosnih razloga i tražio je da mu zamrljamo lice.
„Ja sam proruski orijentisan i ne volim Francusku", kaže on.
„Od detinjstva se protivim Francuskoj.
„Iskoristili su sva prirodna bogatstva moje zemlje kao što su uranijum, nafta i zlato. Najsiromašniji Nigerci ne mogu da jedu tri puta dnevno zbog Francuske."
Ovaj biznismen je rekao da su hiljade učestvovale u protestu u ponedeljak u Zinderu u podršci vojnom puču.
Dodao je da je zamolio lokalnog krojača da uzme materijal u bojama ruske zastave (bela, plava i crvena) kako bi mu sašio odoru, negirajući da su ga platile proruske grupe.
Niger ima 24,4 miliona stanovnika, a dva od svakih pet živi u ekstremnom siromaštvu, na plati od manje od 2,15 dolara dnevno.
Predsednik Bazum je preuzeo dužnost 2021. godine u prvoj demokratskoj i mirnoj smeni vlasti od sticanja nezavisnosti 1960. godine.
Ali, njegova zemlja se našla na meti islamističkih ekstremnih grupa kao što su Islamska država i Al Kaida koje haraju delovima pustinje Sahare i polusušnog Sahela na jugu.
Pod pritiskom islamista, vojske u susednom Maliju i Burkini Faso, takođe bivšim francuskim kolonijama sa značajnim francuskim interesima, preuzele su vlast poslednjih godina, tvrdeći da će to pomoći u borbi protiv džihadista.
Kao i Niger, obe ove zemlje prethodno su imale značajan broj francuskih vojnika koji su im pomagali, ali kako su se islamistički napadi nastavljali, tako je antifrancuski sentiment narastao širom regiona, sa ljudima koji su u sve tri zemlje počeli da optužuju Francuze da ne čine dovoljno da ih zaustave.
Jednom kad je došla na vlast, vojna hunta u Maliju ukazala je dobrodošlicu ruskoj plaćeničkoj grupi Vagner, nakon što su prvo isterali francuske snage, a potom izvršili pritisak da odu hiljade mirotvorica Ujedinjenih nacija.
Iako su se islamistički napadi u Maliju nastavili, vojna hunta Burkine Faso se takođe zbližila sa Rusijom i isterala stotine francuskih trupa.
U Nigeru, Bazumova administracija često je zabranjivala antifrancuske proteste.
Nekoliko grupa građanskog društva počelo je da eskalira antifrancuske proteste sredinom 2022. godine, kad je Bazumova administracija odobrila ponovno razmeštanje francuskih snaga Barkan u Nigeru, nakon što su dobile naređenje da napuste Mali.
Ključan među njima je pokret M62, nastao u avgustu 2022. godine od koalicije aktivista, pokreta za građansko društvo i sindikata.
Oni su počeli da pozivaju na proteste zbog porasta troškova života, loše vladavine i prisustva francuskih trupa.
Razni planirani protesti grupe su bili zabranjeni ili nasilno ugušeni od nigerskih vlasti, a njen lider Abdulaje Sejdu zatvoren je na devet meseci u aprilu 2023. godine zbog „narušavanja javnog reda i mira".
Izgleda da je M62 dobio novi život posle svrgavanja predsednika Bazuma.
U neobičnom potezu, državna televizija prenela je pozive na mobilizaciju njegovih članova u podršci vojnoj hunti, baš kao i osuđivanje sankcija lidera Zapadne Afrike zbog puča.
Ne zna se da li je grupa povezana sa vojnom huntom poznatom kao Nacionalni savet za zaštitu domovine (CNSP) ili sa Rusijom.
Ali ova „kišobranska" organizacija organizovala je protest u nedelju, kada su bile prisutne i manje grupe građanskog društva kao što su Koordinacioni odbor za demokratsku borbu (CCLD) Bukata i Omladinska akcija za Niger.
U Zinderu, proruski biznismen siguran je da Moskva može da pomogne njegovoj domovini.
„Želim da Rusija pomogne bezbednošću i hranom", kaže on.
„Rusija može da nam pošalje tehnologiju da unapredi našu poljoprivredu."
Ali Mutaka, zemljoradnik, koji takođe živi u Zinderu, odbacuje taj argument i kaže da je puč loša vest za svakoga.
„Ne podržavam dolazak Rusa u ovu zemlju zato što su svi oni Evropljani i niko nam neće pomoći", kaže on.
„Volim moju zemlju i nadam se da ćemo moći da živimo u miru."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
