Kad je Afra pronađena u kršu srušene zgrade u Siriji, pupčanom vrpcom je još uvek bila vezana za majku, koja je umrla neposredno nakon što se porodila.
Video snimak bebinog neverovatnog spasavanja iz zemljotresa u februaru opčinio je čitav svet.
Ona je od tada ostvarila izuzetak oporavak.
Danas Afra ima šest meseci - i tipična je srećna i zdrava beba.
Njena tetka i teča odgajaju je zajedno sa njihovih sedmoro dece u sirijskom gradu Džindajrisu, nedaleko od turske granice.
- Beba rođena u zemljotresu u Siriji našla dom, usvojili je tetka i teča
- Beba Aja rođena ispod ruševina u Siriji sklonjena „na sigurno“
- Zemljotres u Turskoj i Siriji: Novorođenče spaseno iz srušene zgrade
„I dalje je veoma mala, ali me podseća na njenog oca i njenu sestru Navaru, naročito njen osmeh. I oni su poginuli u zemljotresu", kaže njen ujak Halil Al Savadi dok ljulja nasmejanu bebu u njenoj ljuljašci.
„Često su provodili vreme kod nas. Ona nam ne pravi nikakvih problema."
Šestog februara, neposredno nakon što je razorni zemljotres pogodio Džindajris, Afrinoj majci su započeli trudovi i ona se porodila pod ruševinama vlastitog doma.
Umrla je pre nego što su je našli spasioci.
Beba Afra je bila jedina članica njene bliže familije koja je preživela, njen otac Abu Rudaina i četvoro njene braće i sestara takođe su izgubili živote.
„Videli smo da se kuća Abu Rudaine srušila", kaže Halil.
„Moja žena je počela da nariče: 'Moj brat, moj brat.'"
Halil se živo seća trenutka kad je izvukao Afru iz ruševina:
„Krov se srušio na njih. Neko me je pozvao i rekao mi da su pronašli ženino telo.
„Čim sam stigao, počeo sam da kopam, a onda sam čuo glas. Bila je to beba Afra, još povezana sa majkom.
„Čvrsto smo rešili da je spasemo, znali smo da će nam ona biti jedina preostala uspomena na čitavu njenu porodicu."
Dramatični snimak spasavanja podeljen je na društvenim mrežama i postao viralan.
Beba je prebačena u bolnicu i isprva je dobila ime Aja, što znači „čudo" na arapskom.
Lekar koji se starao o njoj rekao je da je imala čvoruge i modrice, i da je jedva disala.
Šest meseci kasnije, te povrede se više ne vide.
„Odmah posle zemljotresa, imala je nekih problema sa plućima zbog prašine iz ruševina, ali je sada njeno zdravlje sjajno", kaže Kalil.
„Odveo sam je kod doktora da je pregleda i sada je njeno zdravlje 100 odsto savršeno."
Ali proteklih šest meseci bilo je teško.
Dok je Afra bila u bolnici, hiljade ljudi iz čitavog sveta je nudilo da je usvoji, pa su Kalil i njegova supruga Hala morali da dokažu da su stvarno rodbina pre nego što im je dozvoljeno da se staraju o njoj.
„Osećao sam da ne žele da nam daju Afru", kaže on.
Hala je morala da prođe testiranje DNK.
„Ispočetka je to samo bila analiza krvi, a onda su nas nedelju dana kasnije ponovo zvali.
„Uzeli su od moje žene još jedan uzorak krvi i kose. Prošlo je čak 10 dana pre nego što su nam se ponovo javili."
Bilo je toliko interesovanja za Afrinu priču da su se Halil i njegova porodica plašili da bi, dok čekaju na rezultate DNK, neko mogao da je otme.
Proveli su u bolnici najviše vremena što su mogli i preduzeli dodatne mere opreza.
„I civilna i vojna policija su nam pomagali da je zaštitimo", kaže on.
„Bilo ih je mnogo. Odseli su u prostoriji pored Afrine i motrili su na nju danju i noću."
Kad su stigli rezultati DNK, potvrdili su da je Hala krvna srodnica - sestra Afrinog oca - i devojčica je otpuštena iz bolnice.
Jedna od prvih stvari koje su Halil i Hala uradili bila je da joj daju novo ime - nazvali su je Afra po njenoj majci.
„Ona je sada jedna od moje dece", kaže Halil.
„Ne mogu da provedem previše vremena razdvojen od nje.
„Kad odraste, ispričaću joj šta se desilo i pokazati joj slike njene majke, oca i braće i sestara.
„Sahranili smo ih narednog dana u obližnjem selu po imenu Hadž Iskandar, gde je Civilna zaštita iskopala masovne grobnice."
Hala je bila trudna istovremeno kad i Afrina majka i tri dana nakon što je rođena Afra, Hala je takođe rodila devojčicu.
Nazvali su je Ata po još jednoj tetki koja je umrla u zemljotresu.
Ali njihov dom u Džindajrisu je bio toliko teško oštećen da više nisu mogli da žive u njemu.
„Ima velike pukotine i nije bezbedno", kaže Halil.
„Izgubio sam kuću i kola, bilo je to kao vraćanje na nulu. Ne mogu da priuštim ni da pošaljem decu u školu."
Živeli su dva meseca u šatoru u kampu, gde je život bio „izuzetno težak, bilo je veoma toplo i imali smo dve bebe o kojima smo morali da se staramo".
- Zašto su Ujedinjene nacije kasnile sa slanjem pomoći Siriji posle zemljotresa
- „Uplašeni smo": Sirijci koji su preživeli zemljotres osećaju se zaboravljeno
- Traume preživelih u zemljotresu u Turskoj: „Mislila sam da ću izgubiti razum"
Porodica je konačno uspela da pronađe kuću za iznajmljivanje u kojoj sada živi, ali se plaši da neće moći dugo tu da ostane.
„Veoma je skupo i ne znam da li ćemo uspeti da je zadržimo još dugo jer je potrebna vlasniku", kaže Halil.
Ljudi su im ponudili da im pomognu da se presele u Ujedinjene Arapske Emirate ili Veliku Britaniju, ali on ih je odbio.
„Iskreno, i dalje sam se plašio da će, ako odemo u inostranstvo, da nam oduzmu Afru."
On nas podseća da „u Džindajrisu ima ljudi koji žive u gorim uslovima".
Njegov rodni grad bio je jedan od najgore pogođenih u zemljotresu i hiljade drugih porodica se našla u sličnim nedaćama.
Sveukupno, u Turskoj i Siriji poginulo je više od 50.000 ljudi - najmanje 4.500 u severozapadnoj Siriji, gde je procenjeno da je raseljeno 50.000 porodica, prema podacima Ujedinjenih nacija.
Isporučivanje pomoći za četiri miliona ljudi koji žive u ovoj oblasti pod kontrolom pobunjenika u Siriji izuzetno je teško, zato što je većina porodica tu već raseljena u dvanaestogodišnjem ratu.
Fotografije: Muhamed Kefarnabel
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
