Ponekad slika govori više od hiljadu reči, ali je fotografija emitovana u Prijedoru, gradu u Bosni i Hercegovini, tokom komemoracije za žrtve hrvatske vojne akcije Oluja tokom rata u bivšoj Jugoslaviji pokrenula mećavu u kojoj je izgovoreno i mnogo više.
Dok su se govornici na bini obraćali okupljenima, iza njihovih leđa prikazana je fotografija koja je trebalo da ilustruje žrtve te akcije hrvatskih snaga 1995. godine u delu zemlje koji su kontrolisali pobunjeni Srbi.
Međutim, umesto izbeglih Srba, na fotografiji su bošnjačke žene koje su iste godine, samo nekoliko nedelja ranije, sa decom prisilno iseljene iz Žepe, gradića na istoku Bosne pod zaštitom trupa Ujedinjenih nacija, pred naletom vojske Srba iz Bosne.
Na slici su tri žene i četvoro dece, a najmlađa među njima je tromesečna Nermina Mujkić Gušo, koju majka Sabina, tada 37-godišnjakinja iz Žepe, drži u naručju.
Čim je videla fotografiju majke u medijima, Nermina je preko naloga na Fejsbuku ukazala na grešku, za koju u razgovoru za BBC kaže da „sto odsto" nije nastala slučajno.
„Možda bih poverovala da je došlo do greške da je ovo prvi put, ali je i 2020. objavljivana ista fotografija uz natpis da je moja majka Srpkinja proterana tokom Oluje", kaže danas 28-godišnja Mujkić Gušo.
„Prava fotografija nastala je 25. jula 1995. godine, kada je moja porodica prelazila iz Žepe u Sarajevo", dodaje Nermina.
Ona smatra da su ovakvim potezom „pogođeni svi" - i njena porodica i druge žrtve zločina u Žepi i Srebrenici, ali i oni koji su prošli kroz prisilno iseljavanje ili su ubijeni tokom Oluje.
- Rat u Jugoslaviji i „Oluja": „Još ima i sa jedne i druge strane ljudi koji podržavaju priču razdora"
- Operacija Oluja: Kamen spoticanja u odnosima Srbije i Hrvatske
- Srebrenica - genocid, negiranje i razdor
Operacijom Oluja hrvatske vojske i policije, od 4. do 8. avgusta 1995, okončan je četvorogodišnji oružani sukob, a prema nalazima Međunarodnog suda pravde, izveštaja UN tela i lokalnih nevladinih organizacija, u toj akciji je ubijeno oko 2.000 Srba, a oblast oko Knina napustilo više od 200.000 njih.
Odgovornost za prikazivanje pogrešne fotografije u Prijedoru preuzela je agencijalj Pozitiv iz Beograda, angažovana u pripremi ovog događaja, izvinivši se porodicama koje su na njoj prikazane.
Iz Ministarstva rada i boračko-invalidskih pitanja Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine, kazali su da je greška bila „nehotična i nenamerna" i optužili „pojedine sarajevske medije" da pokušavaju da je predstave drugačije.
Čije su žrtve 'važnije'
Damir Knežević, koji danas živi u beogradskom naselju Batajnica, jedan je od izbeglih tokom operacije Oluja.
Gotovo svake godine posećuje događaje i komemoracije žrtvama stradalim tih avgustovskih dana 1995, kako „se ne bi zaboravilo ono što se desilo", ali ovog puta nije stigao da ode u Prijedor, kaže za BBC na srpskom.
„Bilo mi je važno da se to obeleži i da skup bude posećen, pa nisam tada mnogo razmišljao o fotografiji, ispratio sam sve oko toga kroz medije", priča Knežević.
Smatra da je „ružno kititi se tuđim žrtvama, pogotovo na taj dan".
Kaže da ne shvata zbog čega je i kako došlo do propusta, iako je pokušavao da nađe odgovor.
„Ako je radi neke politike, to osuđujem, jer imamo dovoljno naših žrtava da bismo prisvajali druge.
„Ako je nenameran propust, onaj koji ga je napravio, treba da odmah da izađe u javnost i objasni kako je do toga došlo, da se ne bi manipulisalo time", poziva Damir.
Erik Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu, ocenjuje da je ovo „samo jedan u gomili primera loših gestova političara i medija u regionu".
„Ne očekujem velike posledice u političkim odnosima Banja Luke i Sarajeva ili Beograda i Sarajeva, ali pogrešno predstavljanje žrtava ukazuje na itekako vidljiv fenomen - političari iz svake grupe imaju želju da prikažu njihov narod i žrtve kao da su jedine ili najvažnije", kaže britanski stručnjak za BBC na srpskom.
Kako je došlo do greške?
Iz agencije Pozitiv su se izvinili porodicama Mujkić i Gušo, čiji su članovi na fotografiji, kao i svim učesnicima komemorativnog skupa.
„Organizator događaja nije imao nikakve veze sa ovom nesmotrenom greškom, niti je mogao da predvidi ovakvu situaciju.
„Taj propust nije učinjen sa namerom da se bilo ko povredi, omalovaži ili zloupotrebi i nadamo se da će svi prihvatiti naše iskreno izvinjenje", naveli su u saopštenju, koje prenosi portal banjaluka.net.
„Izražavamo iskrenu nadu da se naša greška, za koju će odgovorni snositi posledice, neće zloupotrebljavati kako bi se nastavilo sa minimizacijom bola, tuge i nesreće koji je nanet Srbima pre 28 godina".
Od zloupotrebe Uroša Predića do popularne kulture
Postupci poput ovog nisu novost, već „sve učestalija tema", a rasprostranjenija upotreba veštačke inteligencije pospešila je korišćenje lažnih fotografija i snimaka, kaže Erik Gordi.
„Pogotovo u doba interneta, ljudi koriste fotografije sa jednog mesta ili iz jednog vremena i predstavljaju ih kao da su nastale u drugom.
„Ima mnogo primera, ali onaj koji odmah meni pada na pamet je situacija kada su Večernje novosti iskoristile sliku Uroša Predića 1994. godine, predstavljajući je kao da je to siroče rata u Bosni", navodi stručnjak.
Beogradski list je u novembru te godine objavio sliku srpskog slikara Siroče na majčinom grobu, navodeći da „dečak očajava nad grobom oca, majke i ostale rodbine koju su u ofanzivi pobili muslimani, i dalje potresa sve koji znaju šta je dečja patnja".
„Dečaka sa slike u međuvremenu usvojila je jedna porodica iz Zvornika, i sada je on učenik prve godine srednje vojne škole", pisalo je u tekstu Večernjih novosti.
Bolno podsećanje: Lažna fotografija srpskog dečaka koga su navodno ubili muslimani u Srebrenici. Večernje novosti 28.11.1994. pic.twitter.com/wfTITrmpye
— Vatroslav Jarni (@mudroljub) November 26, 2021
Snimci i fotografije navodnih događaja i žrtava postali su neizostavni deo i rata u Ukrajini.
Na nekim od njih mogli su se videti ruski predsednik Vladimir Putin koji navodno poziva na primirje, kao i Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, koji objavljuje navodnu predaju ukrajinske vojske.
Prvih dana rata, internetom su kružile i fotografije Beograda tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine za koje su tada korisnici tvrdili da je Kijev, pisala je agencija Rojters.
Lažni snimci kružili su društvenim mrežama i 2021. godine, prikazujući navodne scene sukoba između Izraela i Palestine u pojasu Gaze, za koje se kasnije utvrdilo da nisu verodostojni.
Gordi napominje da su ovakvi vidovi manipulacije postali i deo popularne kulture, a kao primer toga navodi američki film Ratom protiv istine (Wag the dog) iz 1997. godine.
„Mediji su u filmu zbog političkog skandala u Vašingtonu koristili snimak devojčice koja trči kako bi smislili povod za rat protiv Albanije.
„To je satirični film i svi su ga razumeli na taj način, ali je idealan primer za ovo", kaže Gordi.
Posledice
Propust na skupu u Prijedoru verovatno neće doneti velike promene u političkim odnosima konstitutivnih naroda u Bosni i Hercegovini, kao ni među državama Balkana, smatra Gordi.
Ali, dodaje on, ovakvi gestovi mogu doneti korist „onima koji sprovode propagandu".
„Deluje mi verovatno da je neko napravio grešku, mislim da nije u pitanju zavera, ali to ne menja posledice - povređeni su osećaji ljudi sa traumatičnim iskustvom iz rata i svi smo pozvani na odgovornost", zaključuje britanski stručnjak.
- Kako su izbeglice iz Bosne i Hercegovine pronašle utočište u dalekom Pakistanu
- Srebrenica, kad svi od nje okrenu glavu
- Kad je zaista počeo rat u Bosni i Hercegovini
Gordi ukazuje da je „osećaj izbeglištva isti, bez obzira na nacionalnost, i to treba da nam bude prvo na umu kod širenja ovakvih slika ili optužbi".
Nermina Mujkić Gušo kaže da „nikoga ne mrzi i ne potcenjuje", ali da u ovakvim situacijama „ne da na sebe".
Nije želela da govori o tome da li će potražiti rešenje ove situacije pred sudom.
„To zadržavam za sebe i porodicu, ukoliko do toga dođe, naravno da ću obavestiti medije, ali sada ne razmišljam o tome", kaže ona.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
