Rezultati studije Oksfordskog internet instituta pokazuju da se korišćenje Fejsbuka ne održava negativno na mentalno zdravlje.
Naučnici su posmatrali stanovnike 72 zemlje kako bi videli kako sve veća upotreba društvenih mreža utiče na njihovo sveobuhvatno stanje.
Rezultati se ne podudaraju sa uvreženim stavom da su onlajn platforme štetne po psihološko zdravlje, ukazuju istraživači.
Nekoliko država, među kojima je i Velika Britanija, razmatraju usvajanje zakona kojim bi se korisnici društvenih mreža zaštitili od onlajn zlostavljanja.
Kompanija Meta, u čijem vlasništvu je Fejsbuk, već se suočila sa optužbama da njena platforma škodi mladima, na šta je ukazao uzbunjivač, kada je procurilo interno istraživanje.
Istraživanjem je obuhvaćen samo Fejsbuk, ali ne i druge Metine platforme poput Instagrama.
- Svaki četvrti čovek na svetu ima Fejsbuk profil
- Prvi put u istoriji - pao dnevni broj korisnika Fejsbuka
- Da li su Fejsbuk i Tviter pred nestankom
Endrju Žibilski, profesor sa Oksfordskog instituta objasnio je za BBC da su istraživanjem želeli da odgovore na pitanje 'kakvo je opšte stanje stanovnika jedne države, usled sve većeg korišćenja ove platforme'.
„Vlada neki uopšteni stav da društvene platforme negativno utiču na dobrobit ljudi, ali podaci do kojih smo došli demantuju ova uverenja", kaže profesor.
U prethodnom radu profesor je došao do zaključka da se upotreba tehnologije ne održava negativno na mentalno zdravlje tinejdžera.
Najnovija studija Oksfordskog instituta analizirala je uticaj Fejsbuka na nacionalnom nivou, ali ne otkriva kako Fejsbuk utiče na posebno ranjivu grupu.
Naučnici se nisu detaljnije bavili rizicima pojedinih sadržaja poput onih koji promovišu samopovređivanje.
Glavni zaključak jeste da je istraživačima potreban bolji pristup podacima tehnoloških firmi kako bi mogli da odgovore na pitanje o uticaju društvenih mreža.
„U situaciji smo da imamo šačicu ljudi koje društvene platforme uznemiravaju, ali nemamo dovoljno podataka da vidimo šta je to što ih tačno uznemirava", dodao je.
Pogledajte i ovu priču
Nacrt britanskog zakona o bezbednosti na internetu u završnoj je fazi i mogao bi da se usvoji jako brzo.
Osnovni cilj jeste da se zaštite ljudi od uznemiravanja i zlostavljanja u onlajn sferi.
Profesorka Sonja Livingstoun, sa Londonske škole za ekonomiju i politiku, pak, upozorava na brojne nedostatke oksfordske studije.
Smatra da su kritike upućene autorima opravdane,
„Studija je toliko opšta da se ne možemo pozivati na nju tokom aktuelnih pravnih i kliničkih debata", izjavila je za BBC.
Novi britanski zakon usredsređen je prvenstveno na zaštitu dece, a najmlađi se u istraživanju ne tretiraju kao posebna grupa, „jer deca uglavnom ne koriste Fejsbuk".
„Ovo me podseća na konferenciju gde se govorilo o promenama televizija u pola veka, ali vi na takva pitanja nemate samo jedan odgovor", dodala je.
Ipak, Livingstoun podržava ideju autora za dodatnim istraživanjima zasnivanim na dostupnim podacima.
Analiza profesora Žibilskog i Matija Vuorea rađena je na osnovu velike količine podataka koje im je ustupio Fejsbuk.
Oni su nezavisni naučnici, a studiju nije finansirala tehnološka kompanija kojoj ova društvena platforma pripada.
- Otpušta i Mark Zakerberg: Oko 11.000 zaposlenih u Meti dobija otkaz
- Fejsbuk se više ne zove Fejsbuk
- „Želimo obeštećenja": Podnete tužbe protiv Fejsbuka zbog Kembridž analtika skandala
Fejsbuk podaci kojima su oni raspolagali pokazuju da se broj korisnika u svakoj zemlji povećavao između 2008. i 2019. godine i da se mogu podeliti u dve grupe.
Sopstvene rezultate uporedili su sa podacima ankete agencije Galup.
Zaključili su da korišćenje društvenih medija ne odražava se negativno na psihičko stanje ljudi.
Piter Ečels, profesor psihologije i naučne komunikacije sa Univerziteta Bat Spa je fasciniran ovom, kako je naziva, „sveobuhvatnom studijom".
Ali, poput samih autora, smatra da ništa nije rečeno o uzrocima i posledicama.
Pozitivna strana jeste što su tehnološke kompanije voljne da učestvuju u istraživanjima, dodao je.
Iz kompanije Meta veruju da će „prva studija ove vrste" koja koristi interne podatke kompanije društvenih platformi dovesti do produktivnih razgovora sa kreatorima politike, roditeljima i naučnicima.
„Tek kada sagledamo kompletnu sliku moći ćemo da pomognemo onima koji imaju poteškoća", naveli su u saopštenju.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
