U centru beogradske opštine Zemun osvanuo je novi pešački prelaz koji sa obe strane vodi direktno u zid.
Zebra je iscrtana u prolazu između Svetosavske i Glavne ulice, prenosi agencija Fonet.
Na tom mestu nema ni trotoara, ni semafora, ali je u blizini napravljen novi parking, pa je bar s jedne strane lako zaobići skoro dva metra visok zid.
Pešački prelazi u danas poznatom obliku u Beogradu postoje od 1952. godine, a smatra se da ih je bilo i pre 2.000 godina u antičkoj Pompeji, piše portal 011info.
Dva milenijuma kasnije, ozidani pešački prelaz je samo jedan u nizu neobičnih saobraćajnih rešenja koje su se na Balkanu pojavljivali poslednjih godina.
- Zašto se gužva beogradski asfalt
- Vukov spomenik nekad i sad: Velelepna beogradska železnička stanica kao „mlada gospođica u ritama"
- Može li „Oko sokolovo“ da se izbori sa lišćem i maskama na automobilskim tablicama
- Zašto je sporan i povučen spot kampanje za bezbednost u saobraćaju u Beogradu
Bandera na stazi za slepe u Vojvode Stepe
Pre nekoliko godina, list Blic je pisao o rekonstrukciji ulice Vojvode Stepe, jednoj od najprometnijih u beogradskoj opštini Voždovac, gde je urađena i obeležena staza za slepe, a nasred ostavljena bandera.
Smetala je i slepima i slabovidima, kao i ljudima koji dobro vide, jer je ostavljena na uskom trotoaru.
„Hodajući tuda umalo sam i ja sama udarila glavom u tu banderu, zaista je bila postavljena na neverovatnom mestu", rekla je jedna od stanarki obližnje zgrade 2015. godine.
To nije bio usamljen slučaj.
Bandera je ostavljena i na beogradskom Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića.
'Teleport' staze za bicikliste
Suočeni sa zidovima, preprekama ili iznenadnim prekidima staza nisu samo pešaci, već mnogo češće biciklisti u prestonici Srbije.
Na nekim su fizičke prepreke, druge su loše održavane, a neke su tik uz parking mesta, kao što je slučaj u Takovskoj ulici u centru Beograda.
Crvena staza za bicikliste u ovoj ulici je jasno iscrtana, u blizini Botaničke bašte Jevremovac, ali kako se jarko crvena linija iznenada pojavljuje, tako se stotinak metara niže odjednom i završava.
Udruženje za bicikliste napravilo je mapu na kojoj su obeležene tačke koje mogu biti potencijalno opasne za dvotočkaše.
Milica Damnjanović Zantvort iz ove organizacije rekla je ranije za BBC da u 2021. godini u budžetu Grada Beograda izdvojeno je nula dinara za biciklističku infrastrukturu.
„I kada se ulaže, staze nisu dovršene.
„Ima biciklističkih staza koje se završavaju na banderama ili zidovima. Mi ih zovemo 'teleport stazama'", rekla je ona.
- Da li će novi zakon promeniti život vozača trotineta u Srbiji
- Da li će i u Beogradu biti pokrenuta biciklistička revolucija
- Kako su beogradski biciklisti „vozili“ preko automobila
- Tri stvari koje biciklistima u Srbiji život čine lakšim i lepšim
Među problemima dvotočkaša u srpskoj prestonici su i nebezbedni prelazi mostova, pa je teško biciklom doći od Novog Beograda do starog dela grada.
Lift za bicikle na značajno opterećenom Brankovom mostu često je u kvaru, žalili su se ranije.
Pogledajte video: Problemi biciklista u beogradskom saobraćaju
Mostovi koji su godinama vodili u livade
Za razliku od opterećenih mostova, poput Brankovog u Beogradu, mnogo je nezgodnija situacija kada ih izgrade, a nikom ne služe za prelaz.
Takvih primera mostova, koji idu iz livade u livadu ili „koji vode nikamo", bilo je u čitavom regionu.
Hrvatski grad Osijek je imao baš takav i to viseći most koji je na reci Dravi godinama čekao da dobije namenu.
Mediji su pisali da se velelepnoj građevini „svi smeju", a da je plaćena stotine miliona evra.
Slično je bilo i u Karlovcu sa takozvanim Vukelićevim mostom, gde su tek deceniju kasnije urađene i pristupne saobraćajnice.
Tu sudbinu delio je i most u susednoj Bosni i Hercegovini, koji spaja Republiku Srpsku i Srbiju, kod opština Bratunac i Ljubovija.
Simbolično ime Bratoljub je opravdao tek izgradnjom obližnjeg graničnog prelaza.
Umesto da spajaju ljude, izazivali su smeh i nekoliko metara dugački mostić u hrvatskoj opštini Jelenje, na potoku, kao i u Valjevu, na zapadu Srbije, gde je most imao ispod reku Kolubaru, ali se jedno vreme završavao u livadi.
- Putovanje spavaćim kolima na pruzi Beograd-Bar: Nas i Rusa pun vagon
- „Kotrljao se točak i za kralja i za maršala": Ima li života na železničkoj stanici Topčider
- Železnice Srbije: Šta je obećano, a šta ostvareno na „brzim prugama Srbije“
Svečano puštanje u rad semafora
Ipak, svaki završeni projekat političarima je razlog za slavlje.
Iako je prvi semafor u svetu napravljen u Velikoj Britaniji još pre vek i po, odavno je stigao i u Srbiju.
Prvi je postavljen na uglu današnjih ulica Kneza Miloša i Takovske, nedaleko od Doma Narodne skupštine davne 1939. godine, prenosi Nacionalna geografija, pa opet i u 21. veku svetleći znaci umeju da budu atrakcija domaćim funkcionerima.
Kada je 2014. u Novom Sadu postavljen prvi zvučni semafor za slepe i slabovide, u pratnji medija ga je isprobao tadašnji gradonačelnik Miloš Vučević, danas lider najveće partije u Srbiji, Srpske napredne stranke.
Tim primerom se, čini se, vodio i prvi čovek Kraljeva dve godine kasnije koji je lično otvorio obični semafor.
Tadašnji gradonačelnik je Predrag Terzić prisustvovao je „svečanom puštanju u rad" semafora, što je izazvalo brojne komentare na društvenim mrežama.
Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić otvara SEMAFOR. Verovali ili ne. pic.twitter.com/RiM1oGAhFV
— Lokalni front (@LokalniFront) December 2, 2016
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
