Čandrajan-3 - tako se zove robotska sonda lansirana iz Srihari Kote u Andra Pradešu u Južnoj Indiji 14. jula.
Njeno odredište?
Mesec.
Ako sve bude išlo po planu, ona će postati prva robotska sonda koja je uspešno sletela na polarnu površinu Meseca.
- Sletanje na Mesec - teorije zavere i istina
- Sletanje na Mesec: Šta se zaista dogodilo i zašto je važno
- Srbin koji je poslao čoveka na Mesec
Zašto baš na Mesečev južni pol?
Indijska svemirska agencija kaže: „Svi sistemi rade savršeno i u sredu se ne očekuju nikakvi nepredviđeni događaji. U naredna dva dana će ispravnost Čandrajana-3 biti neprestano praćena."
Konačna sekvenca sletanja biće spremna dva dana unapred i testirana, dodaje ona.
Pokušaj Ruske svemirske agencije da sleti na isto mesto završilo se neuspehom.
Njena svemirska letelica Luna 25 srušila se na Mesec u nedelju.
Sonda je imala tehničkih problema dok je ulazila u orbitu pred samo sletanje.
Ona je trebalo da sleti na lunarni južni pol.
Prema američkoj svemirskog agenciji NASA-i, on je pun „misterija, naučnih otkrića i intriga."
Duboki krateri pružaju utočište beskrajnom mraku.
Neke od ovih oblasti bile su skrivene od sunčevog svetla milijardama godina.
U tim oblastima, temperatura vrtoglavo opada na neverovatnih -248 stepeni Celzijusa - zato što Mesec nema atmosferu da zagreje njegovu površinu.
Ekstremno niske temperature u polarnoj oblasti znače da bilo kakve zatočene supstance mogu ostati savršeno očuvane, potencijalno pružajući veoma korisne uvide.
Sada, slanjem sletača i rovera direktno na južni pol, Indija se nada da će podrobnije istražiti nepoznatu stranu Meseca.
- Zemlje koje lansiraju nove misije na Mesec
- Indija lansirala raketu Čandrajan i otpočela ambicioznu misiju na Mesec
- Ruska svemirska letelica Luna-25 se srušila na Mesec
- Japanska letelica se verovatno srušila prilikom sletanja na Mesec
Voda na Mesecu
Indijska lunarna misija Čandrajan-1 bila je prva koja je pronašla dokaz o postojanju vode na Mesecu 2008. godine.
Još je nejasno koliko tačno vode tamo ima i da li je dostupna.
Drugim rečima, da li postoje rezerve vode koje mogu da se izvlače ekonomski?
Prebacivanje opreme sa Zemlje na Mesec podrazumeva savladavanje gravitacione sile Zemlje.
Što je veća oprema, potrebno je više raketnog tovara i goriva da bi se izvelo uspešno sletanje na Mesec.
Nove komercijalne svemirske kompanije naplaćuju oko milion dolara da prebace kilogram tovara na Mesec.
„To je milion dolara po litri pijaće vode! Svemirski preduzetnici nesumnjivo vide lunarni led kao priliku da opskrbe astronaute vodom iz lokalnog izvora", kaže Simeon Barber, planetarni naučnik sa britanskog Otvorenog univerziteta, koji sarađuje i sa Evropskom svemirskog agencijom.
Ako su zalihe vode obilne, sledeći logičan korak jeste da se isproba mogućnost uzgoja hrane za astronaute na Mesecu.
I to nije sve.
Molekuli vode mogu da se razlože na atome vodonika i kiseonika, a oba mogu da se koriste kao pogonska sredstva za pokretanje raketa.
Pogledajte video o Nilu Armstrongu:
Lako je sleteti blizu Mesečevog ekvatora
Mesec je najbliže nebesko telo Zemlji u solarnoj porodici.
Zbog toga se Sjedinjene Američke Države i Rusija decenijama nadmeću u istraživanju i eksperimentisanju na Mesecu.
Većina misija Apolo NASA-e, njenih svemirskih misija sa ljudskom posadom i Ruska misija Luna 24 sleteli su blizu Mesečevog ekvatora zato što je lakše sleteti tamo.
Da bude sasvim jasno, mesto sletanja indijskog orbitera „malo je dalje od samog pola".
„Ali podatke koje će on obezbediti biće fascinantni", kaže profesor Nil.
- Kako izgleda šetnja po Mesecu
- Aleksej Leonov: Rus koji je mogao da bude prvi čovek na Mesecu
- David Vujić i Apolo: Kako je inženjer srpskog porekla ostvario američki san
Koliko je teško sleteti na Mesečeve polarne oblasti?
Blizu Mesečevog ekvatora, tehnički senzori i druga oprema primaju direktnu sunčevu svetlost.
Takođe, vidljivost je ključna za prelaženje preko neravnih površina.
Zbog toga su sve sonde i astronauti koje su lansirale mnoge zemlje u prošlosti sletale blizu Mesečevog ekvatora.
Zemljina osa je nagnuta za 23,5 stepeni.
Zbog toga, ona ima šest meseci svetla i šest meseci tame blizu polova, ali Mesečeva osa je gotovo pod pravim uglom u odnosu na Sunce.
Prema tvrdnjama NASA-e, Mesečeva osa je 88,5 stepeni vertikalna, što znači da je samo jedan i stepen nagnuta.
To znači da čak i ako sunčevi zraci stignu do polarnih oblasti Meseca, ne mogu da dopru do dubina tamošnjih kratera.
Te oblasti se zovu „Regioni u večitoj senci".
Veoma je teško sleteti i vršiti tehničke eksperimente na tim mestima.
Krateri su ogromni, a neki su prečnika stotine kilometara.
Ako Čandrajan-3 otkrije tragove vode u smrznutoj zemlji, to bi moglo da predstavlja neprocenjivo otkriće za buduće eksperimente.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
