Naučnici su napravili uređaj koji prevodi moždane signale u reči mnogo brže nego ranije.
Pet Benet, 68, ima bolest motornog neurona i pošto je probala novu mašinu, kaže da može da joj pomogne da ostane povezana sa svetom.
Prikačene elektrone na njenom mozgu dešifruju reči koje želi da izgovori.
Američki istraživači žele da još više unaprede ovu tehnologiju.
Njihov cilj je da ljudi koji više ne mogu da govore usled šloga, paralize ili moždanih oštećenja, uz pomoć mašine mogu da komuniciraju.
- Lečenje dečije paralize: Od „čeličnih pluća" do vakcine
- Novim testovima do brže dijagnoze bolesti kod dece, kažu naučnici
- Prvi slučaj dečije paralize u Africi posle šest godina
'Dobar pokušaj'
Pet Benet je nekada jahala konje i džogirala svakog dana, a onda joj je 2012. otkrivena bolest koja napada delove mozga za kontrolu motoričkih sposobnosti, izazivajući paralizu.
Oboljenje joj se najpre odrazilo na njenu moćt govora.
Za potrebe istraživanja Stenford Univerziteta, hirurg je u mozak 68-godišnje Benet ugradio četiri senzora, veličine tableta, u delove ključne za razvoj govora.
Kada ona sugeriše usnama, jeziku i vilici da prave zvukove da bi od njih potom nastale reči, te informacije koje dolaze iz njenog mozga dešifruje algoritam.
„Sistem je napravljen da prepozna redosled reči i slova prilikom formiranja fraza.
„Ipak, i dalje nagađa, jer se dešavaju greške", kaže koautor studije Frenk Vilet sa Stanforda.
Posle četvoromesečnog razvoja softvera za tumačenje govora Peti Benet, njene moždane aktivnosti prevedene su u reči.
Za šezdeset sekundi prevedeno je nešto više od 60 reči, što je tri puta brže u odnosu na prethodne tehnologije.
Istraživači kažu da ljudi uglavnom u minuti izgovore 160 reči.
Žele da naprave uređaj koji će ljudi poput Pet koristiti u svakodnevnom životu.
Ipak, tehnologija čini greške.
Četvrtina rečnika Pet Benet sastavljenog od 125.000 reči, bila je pogrešno protumačena.
„Postignut je veliki napredak u obnavljanju brze komunikacije kod ljudi sa paralizom koji ne mogu da govore", kaže Vilet.
Dodaje da bi im dalji razvoj ovog tehnološkog uređaja pomogao da „održavaju prijateljske i porodične veze".
Pogledajte video: Pametna rukavica za slepe i slabovide
'Normalan i prirodan razgovor'
En je posle moždanog udara teško paralisana.
Učestvovala je u studiji Univerziteta Kalifornija u San Francisku, gde je govorila uz pomoć digitalnog avatara, praćenog njenim izrazima lica.
Naučnici su dekodirali signale sa više od 250 elektroda, tankih kao papir, pričvršćenih na površinu njenog mozga, koristeći algoritam da joj ponovo kreiraju glas, na osnovu snimka sa Eninog venčanja.
Sistem je u jednoj minuti dešifrovao 80 reči, sa manje grešaka nego prethodne metode, korišćenjem većeg rečnika.
„Korisniku će pomoći da komunicira jednako brzo kao i drugi, a i da vodi prirodnije i normalnije razgovore", objašnjava Šon Mecger, istraživač koji je učestvovao u razvoju tehnologije.
Edvard Čang, autor studije se „oduševio" uspehom moždane interakcije u realnom vremenu.
Smatra da je napredak na polju veštačke inteligencije (AI) „zaista ključan" i da je u planu pretvaranje tehnologije u medicinski uređaj.
Istraživanje je objavljeno posle rada naučnika koji su rekonstruisali pesmu britanskog rok sastava Pink Flojd samo na osnovu snimaka moždane aktivnosti pacijenta koji je sluša.
Možda će vas zanimati i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
